Прочитај ми чланакКако вам је са блокадама – тако вам је уопштено
Када противници режима поставе блокаду пута, она буде уклоњена за неколико сати, уз пропратна хапшења и пребијања окупљених.
Кад режим постави блокаду на простору од Скупштине до Трга Николе Пашића, Председништва и Скупштине града Београда (Ћациленд), то стоји ноншалантно месецима, чува их полиција, редовно се довозе ту њихове „обичне“ присталице а поготово најгори криминалци и бандити (неретко са ватреним оружјем), одржавају се разне „културне манифестације“ и томе слично. У преводу- може нам се, гледајте и цркните.
И то је тако. Тренутно у притвору седи због обрушавања надстрешнице која је усмртила 16 људи тачно НУЛА њих а оних који су протестујући због тога и свега осталог ухапшени је у притвору ВИШЕ ОД СТОТИНУ. И то је све што треба да знате.
Избор је врло једноставан- или сте са Дијаном Хркаловић (која је са државних позиција наређивала ликвидације и друге криминалне активности па је „рехабилитована“ преко нагодбе са режимом и данас преко режимских медија позива на насилно гашење побуне против криминалног и издајничког режима) или сте са Дијаном Хрком (која је остала без сина у паду надстрешнице и морала да напусти Србију због активне подршке студентским и свим другим протестима).
Јер из те зоне комфора и удобне неутралности и пасивности вас неће „истерати“ никакви „блокадери“ (који за тако нешто нити имају жеља а камоли могућности), већ они који су приватизовали све друштвено и државно као да им је то наслеђена породична имовина и који владају по принципу „за моје пријатеље све, за моје непријатеље закон“. Илити- ко је са нама може све, ко је против нас не може ништа (без нашег одобрења).
Јер већинска „популација“ Ћациленда кад су велики скупови власти ту су људи на ивици егзистенције, доведени ту за пар хиљада динара, уцењени терапијом за лечење болесног детета или другог члана породице, и сви они које режим условљава за послушност и оданост, мимо закона наравно. Ту не рачунам оне који су добровољно ту јер бране своје привилегије, веће или мање, које добијају од режима, већ „обичан свет“ кога условљавају за најосновније јер свиме државним располажу као да је њихово лично. Па ако се овако настави сутра се без одласка у Ћациленд неће моћи ваше дете уписати у вртић (што је и сада веома тешко), нећете моћи лечити болесног члана породице, нећете моћи обновити или извадити обичан документ и папир из општине, јер ће незајажљиве и похлепне режимске дахије да до краја приватизују и поделе државни апарат као ратни плен.
Избор је врло једноставан, имате три опције- или ћете се „добровољно“ поклонити и отићи на ритуално самопонижавање у Ћациленд доказујући тиме да сте „њихови“ да не бисте били „отпадници“ од друштва, или ћете мирно и неутрално само гледати своја посла, немешати се и чекати испод једне од хиљада надстрешница које су поставили широм Србије својом корумпираношћу и бахатошћу и завршити као обични иницијали у црној хроници у још једној нерешеној и нерасветљеној афери са смртним исходом за коју нико није одговарао. Или ћете, пак, узети своју судбину у своје руке и придружити се свима који већ осам месеци дрмају режим као окупаторски затвор у коме нас држе, а ако вам се већ не свиђа ово што студенти и други раде, урадите нешто друго што сматрате за сходно у борби против режима и тако допринесите да сви заједно одсвирамо крај овом злу које ће у супротном да одсвира крај свима нама подједнако, најпре побуњенима, па неутралнима и на крају лојалнима.
