Ученик сам четвртог разреда гимназије у Гучи. Две године сам учио гимназију у Чачку, где ми је српски језик предавао ваш сарадник професор Владимир Димитријевић којег веома поштујем и као професора и као човека. И он је разлог што сам овде, да вас подржим у раду. То је један паметан, образован, племенит, породичан човек, православац и узор омладине у сваком смислу.

Политика ме лично никад није посебно интересовала, али полако долазимо до велике прекретнице друштвеног поретка. Не само у Србији већ у целом свету.

Ради просперитета у вашем раду желим да вам пренесем генерално мишљење омладине која је будућност Србије и чији сам са својих 18 година припадник. Част изузецима, али генерално гледано што се тиче размишљања младих људи, влада расуло. Западна култура се кроз медије инфилтрирала у младе у Србији и извршено је силовање мозга. Национална свест је уништена, омладина одбацује све оно што је Српско, не зна основне ствари о Српској историји и Српској култури, чисто расуло!

Целу Србију је уништио Београд. Ту се прво инфилтрирала болесна западна култура која се од Београда шири као вирус ка свим другим местима у Србији. Да се ја питам, сва насељена места у Србији и сви градови би имали приближан број становника, тиме би завладала хармонија целе државе, а не комплекси као што је сад, сви теже ка Београду и понижавају и гледају друге са висине само зато што живе у најбројнијем граду.

Једино што у будућности желим је да завршим факултет и да оснујем породицу у свом родном месту, у Гучи. Да децу могу да васпитавам нормално, а не са мали милион кретенских закона Европске уније. Да ми се деца школују у нормалним школама која држе до нивоа, а не у овим данашњим које се пре могу назвати кафаном. Да их храним домаћом и природном храном из области Србије. Да не гледам више како један фестивал који се зове Сабор трубача отварају естрадни квази уметници. Да на телевизору гледам забавно-едукативне програме за децу а не да ми преко телевизора враћају Турке на Балкан. Да са друговима у кафани пијем домаћу ракију и слушам тамбураше. Да ме не претворе у јефтину радну снагу која ће да обрађује српску земљу, која је најплоднија у Европи, за западну багру, људе којима ништа није свето. Да не гледам како Србија као произвођач најквалитетније малине у свету нема фирму која је пакује и извози, већ је извози као сировину коју пакују Немци и профитирају.

Капиталисти и цела та капиталистичка идеја је свему одузела смисао. Шта човек више да каже кад су љубав, спорт и религија постали бизнис. И цела та прича је отишла предалеко и постала глобална.

Сваки човек има усађену потребу да негде припада, али без националне свести и незнања које влада Србијом, људи се претварају и дивљаке који ту потребу задовољавају на погрешан начин, без икакве суштине и циља. Искрено, мислим да не можете успети стати на пут глобалном капиталистичком проблему, нажалост. Али можете пробудити националну свест код свих заспалих Срба, и ту имате моју апсолутну подршку. И ако будемо пали под налетом запада да бар будемо свесни своје крви!

Породица као стуб свега и национална свест је једина шанса за Србију која спава дубоким сном, и одатле треба почети.

Ви као покрет сте легендарни витешки Ред змаја, организација за одбрану крста. Ви сте последњи дах Србије и Српства.

Само храбро и нека вас води дух наших предака.ж

(Двери)

Ознаке: Београд, Гуча, ЕУ, матурант, парламентарни избори, писмо, политика, Србија, Српски покрет Двери