Ближе се председнички избори у САД. Занимљиво је да су према анкетирању спроведеном на нашем сајту, мишљења српских читалаца подељена- тачније и Обама и Ромни су сакупили по 23%.
„Све једно ми је“ је најпопуларнији одговор који је добио више од 50% гласова, што је такође индикативно.

О утицају САД на балкански регион ми ћемо данас још говорити. За сада да затворимо тему анкетирања ко ће победити на изборима и да кажемо да овог пута, обично оштроумни читаоци никакве оригиналне одговоре нису смислили, осим „Ђаво“ и „Новац“.

Шалу на страну, тема нашег округлог стола је јасна, представљамо експерте: Фјодор Војтиловски, шеф сектора за спољну и унутрашњу политику САД у Институту за светску економију и међународне односе РАН и Љиљана Смајловић, председник Удружења новинара Србије.

Током кампање Ромни је изјавио много тога: и да нема намеру да се саветује са Путином око система противракетне одбране, као ни да поново размотри програм смањења и ограничавања стратешког наоружања, и да о Русији говори, као геополитичком непријатељу број 1. Како би требало тумачити и прихватити ову „хладноратовску“ реторику: као заиста могући спољнополитички програм или здрави популизам, погодан за освајање гласова конзеравативаца?

Љиљана Смајловић: Мислим да су оба одговора валидна. Значи, Ромни стварно има хладноратовску реторику. Она је заиста могућ његов спољнополитички програм, јер је његов циљ да се он представи као жешћи браниоц америчке изузетности, тог „exceptionalism“, о ком Ромни најчешће говори, а истовремено је то и популистички начин да он освоји више гласова конзервативаца. Ромни је морао нечим да се разликује од Барака Обаме.

И било је тешко супротставити се Обами на спољнополитичком плану, јер се за једног председника из редова демократске странке Обама показао као прилично тврд јастреб. Убио је без секунде размишљања Осаму бин Ладена, убио је више људи из ровова него Буш за претходних осам година владавине.

Тако да је Мит Ромни морао да изабере начин на који ће да се представи као тврђи јастреб од Барака Обаме и он је изабрао Русију зато што ту постоји један научени код у главама Американаца. Они умеју да препознају Русију као геополитичког непријатеља, и Ромни се једноставно ослонио на тај код у менталитету и одлучио да то користи пошто Обама, заправо, према Русији није био нарочито јастребовски настројен. Он је ту своју тврду линију у спољној политици доказивао више на неким другим деловима света.

Фјодор Војтиловски: Ромни као политичар нема никакво спољнополитичко искуство. Што се тиче Ромнијевих саветника, који му дају препоруке овакве врсте и који доводе до сличних изјава, неки од њих заиста мисле у категоријама хладног рата. Мада, чуди што то потиче изнутра, из експертске заједнице, везане за Републиканску странку. Пошто су републиканци ти који су окончали хладни рат и више пута су то понављали. У том смислу Ромнијева реторика је колосални корак уназад са тачке гледишта Русије.

Други моменат је заиста популизам, зато што постоје снаге унутар америчког друштва за које сличне изјаве могу да буду занимљиве и пријатне. Ромни тежи да у свему себе супротстави Обами. За Обаму су односи са Русијом релативни спољнополитички успех, а рестартовање је било један од важних приоритета. И Ромни просто прати логику директног сукоба. Скептички се односим према перспективи избора овог кандидата, али када би Ромнију чак то пошло за руком, он би као прагматичар и бизнисмен требало да делује осврћући се на текуће околности, на актуелну међународну ситуацију, на интересе две земље – и његове реалне акције биле би много адекватније.

Влада мишљење да је победа Обаме за Русију повољнија варијанта. Да ли се слажете са том тврдњом и зашто?

Љиљана Смајловић: Ја се слажем са тврдњом да је Обамина победа боља опција за Русију, али слажем се са тиме зато што мислим да је Обамина победа боља опција и за Европу, а и за Америку, Африку, Азију и тако даље. Мислим да је Ромни показао једну необичну и брзоплетост и јастребовштину у односу на Израел. Израел подржава сваки амерички председник и ту је тешко такмичити се ко га више подржава. Али тај авантуризам у који се он упустио са Израелом, он је толико ставио много на коцку, отимајући се за јеврејске гласове у Америци.

Он је толико много ставио на коцку америчког престижа и тако се лако одлучио да се политикантски односи са једном важнијом спољнополитичком темом да се мени чини да је Мит Ромни у том смислу једна непредвидива категорија и да је он, можда, у стању да се и у неким другим спољнополитичким питањима преигра, заигра, да вуче неке нове потезе, као да свет пре њега уопште није постојао, као да је Америка друга држава од момента када јој он дође на чело.

Фјодор Војтиловски: Питање је шта обе земље могу да имају као корист од одмереније, пажљивије политике? У том погледу Обама као прдседник је био коректан, пажљив према руским интересима, мада, наравно, он никада није деловао на штету америчким интересима. И без обзира на то што су рестартовање у Америци многи разматрали као уступак Русији, у ствари обе земље су показале спремност на компромис, а у нечему су остале чврсте. Обама ће у случају победе и даље пратити америчке интересе, али при томе он је човек који је склон да компромис не посматра као губитак. Постизање договора је за Обаму као победа. Он размишља као правник.

Мишљење експерата је да је становништву САД важније ко може да повратити ред у економији земље, а не где су или где се крију непријатељи државе. У вези са тим, позиција Ромнија који се спрема да повећа војни буџет, има мање шансе, зар не? Узгред, 1.јануара аутоматски истиче привремено снижење неколицине пореза које потиче још из Бушове владавине. Како коментаришете да опет ни један ни други кандидат нису поменули да уколико се нешто не промени у сарадњи са Конгресом (а ко год да победи од њих двојице), Америку чека велико повећање пореза „фискална ивица“? Уз то ниједан од кандидата није представио убедљиве економксе аргумента?

Љиљана Смајловић: Мислим да је Барак Обама можда имао среће, али у последњих неколико недеља појавиле су се нове бројке које су за њега повољне и када је раст БДП у питању. Значи, америчка привреда је нешто боље од оног што се очекивало функционисала у последњих пар месеци и број новозаслених је већи него што се очекивало. Тако да ми се чини да када су економска питања по среди Барак Обама има боље референце. У крајњој линији погледајте: Барак Обама користи Била Клинтона да му помаже у кампањи, а да ли Мит Ромни користи Џорџа Буша? Нипошто.

Држи Џорџа Буша што може даље од себе. А Обама је ипак наследио ту читаву економску и ратну збрку коју му је оставио Џорџ Буш. И, кад човек погледа шта би Ромни предложио, мислим да су Американци још и доста добро прошли у задње четири године, колико су били у заиста тешкој ситуацији када се завршио мандат Џорџа Буша.

Фјодор Војтиловски: Прилично добре резултате је показала Обамина антикризна политика. Оне мере које је предузимала његова администрација, често су биле неуспешне, зато што им се активно супротстављала републиканска већина у Конгресу. Није пошло за руком да се све реализује, а оно што јесте, доноси реалне плодове. Обама ради као председник средње класе, и пореске олакшице донете у током његовог мандата одражавају интересе ове групе, што ће, чини ми се, реално утицати на симпатије многих Американаца.

Ромни иступа као кандидат који ће, ако постане председник, спроводити неореганистичку политику – а то значи смањење пореза за корпорације, за власнике великих богатстава. Увећање војних трошкова треба разматрати као својеврсну антикризну меру, зато што је то традиционални републикански механизам загревања економије. Ипак и Обама није баш заинтересован за нагло смањење војних трошкова – највеће смањење се планира на рачун „прекоморских“ војних операција, као и на рачун оних видова наоружања и програма војне изградње који не одговарају текућим приоритетима САД.

Двопартијски систем у САД има дугу традицију и везује се најпре за Хамилтона и Џеферсона, који се опет могу сматрати политичким очевима САД. Ипак, чини се да се у последње време ове две партије, иако имају у суштини другачије програме, све се више приближавају у одређеним ставовима. Такође, замера им се да су њихови представници готово увек из утицајних, богатих породица. Колико је овај систем надаље одржив? Незаборавимо постојање и такозваних трећих партија. Да ли је реално очекивати јачање њиховог утицаја?

Љиљана Смајловић: Мени се чини да је овај систем одржив и да ће да се одржи. Истина је да постоји та америчка опаска, подсмешљива, која гласи да у Америци постоји једна политичка партија, једна конзервативна партија са два крила: демократским и републиканским. Али, заправо, то и није сасвим тачно. Јесте се у Америци појавила нека врста политичких династија и све више се појављују кандидати који долазе из изузетно привилегованих слојева.

Али сам Барак Обама је ипак доказ да тај систем уме да избаци и неког сасвим неочекиваног, и да је тај амерички систем и даље систем у ком је могуће успети и без наследства, и без политичког наследства и без династијских односа у политичком животу. Ја не видим никаквих озбиљних индиција да ће нека трећа партија да се појави. Било је година, рецимо, ’92, када се појавио Рос Перо. Увек има незадовољства који произведе неки број гласова за неког трећег кандидата, али ја не видим да је на видику било каква промена.

Фјодор Војтиловски: Тако се чинило пре 10-15 година. Сада се ситуација озбиљно променила: постоји тенденција ка радикализацији обе странке- демократе се померају у политичком спектру улево, социјална компонента идеологије јача, и у томе између осталог врло многи десни амерички експерти виде главни недостатак Обамине политике. Неки га чак називају социјалистом.

Републиканци, напротив, јачају десницу. У ствари, Ромни није ни из далека најрадикалнији десничар у тој странци. Као што смо видели на прелиминарним изборима, било је кандидата са радикалнијим погледима. Тако да ће, по мени, јачати тенденција ка јаснијем размеђивању између странака помногим питањима. За друге странке се појављује поље на којем оне могу да пробају да представе трећу снагу, али за сада је тај простор крајње мали.

Занимљиви су и ТВ дуели који су одржани током неколико претходних недеља. Обами, који се иначе са публиком и генерално јавним наступима много боље сналази него његов противник Ромни, замерано је много тога. Они који познају прилике тврде да ови дуели управо служе придобијању гласова оних који нису „сигурни“ гласачи. Да ли мислите да овакви Обамини наступи заиста могу да утичу да се још увек неопредељени бирачи ипак определе за Ромнија?

Љиљана Смајловић: Мислим да је Мит Ромни страховито профитирао од тог првог дуела. Можда не зато што је био убедљивији у аргументима против Обаме, него зато што су њега сви доживљавали као човека који нема шансе у дуелу са страховито елоквентними и убедљивим Обамом. Обами се чак и у најсофистициранијим америчким политичким круговима признаје да је најелоквентнији председник за дуго времена. Он изразито добро пише, он се сјајно изражава, он просто то веома уме, он је високоинтелектуалан човек и он се сјајно служи језиком. Чињеница да је Мит Ромни остао на ногама и да је чак деловао уверљивије, не због оног што је говорио, не због аргумената, него, чињеница да је показао више борбености и страсти од Обаме – који се држао као да он може да победи овог противника и без превише труда, и без превише страсти – мислим да је то користило Миту Ромнију.

А пошто су га већ доживљавали пре ове прве дебате као губитника, као неког ко нема стварну шансу да победи Обаму, када је изгледало да се он у првој дебати представио као равноправан противник, онда је то одједном пробудило људе који су помислили: па чекај, није све изгубљено. Онда се појавио један жар међу гледаоцима у јавности, која прати политички живот. Међутим, по овом што ја читам по америчким новинама и што пратим од истраживања, колико сам разумела, проценти су се опет вратили у оне разлике које су постојале у јуну. Значи, у последње време је можда мало тај ефекат у корист Мита Ромнија од прве дебате опао. И не бих чак искључила могућност да та изванредна реакција савезне администрације на ураган Сенди не буде од изразите користи Обами.

Ми то можда нећемо видети у истраживањима, зато што је остало тако мало времена до избора, али јако је много пажње привукао гувернер Њу Џерсија, који је републиканац и био један од најжешћих противника Обаме. А када је у његовој држави, која је страховито погођена ураганом Сенди, савезна администрација беспрекорно реаговала, он је јавно на свим телевизијама рекао да се он захваљује савезној администрацији и председнику Обами на изванредној, безгрешној реакцији. И то ће подсетити људе на чињеницу да је Обама човек који се труди да повезује две странке, да пружи руку и сенаторима, конгресменима друге странке, да је он човек који може да буде нека врста ујединитеља. Знате, оно: црнци-белци, републиканци-демократе, богати-сиромашни.

Фјодор Војтиловски: Ефекат телевизије је важан, али не треба га прецењивати. Амерички бирачи ће пре свега гладати своју пореску декларацију, своју кредитну способност и бираће гледајући програме кандидата. Многи медији су прве дебате оцениле као да их је Обама изгубио. О томе се може дискутовати – и видети не губитак, већ то да Обама можда није био спреман за модел који је наметнуо Ромни када је он био нападач, а Обама у одбрани. Али на наредним дебатама нападао је и Обама.

„Главни правац“ деловања Вашингтона на Балкану је генерално познат: при Бушу започета, а при Обами настављена беспоговорна подршка независности Косова, као и охрабрујуће речи упућене Србији (али без Косова). Да ли је реално очекивати неке промене у односима према овом делу Европе или не?Госпођо Смајловић?

Љиљана Смајловић: На Балкану се, по мени, ништа ново неће дешавати. Ко год да буде изабран. Ја имам утисак да се америчка репутација, начин на који Срби гледају на Америку уствари погоршала последњих година. А разлог је тај што после Слободана Милошевића многи су Срби очекивали да ми више нећемо бити противници Америке, односно, Америка неће бити противник Срба, зато што је Слободан Милошевић, ето, био сметња у нашим односима. А онда се, поготово 2008, када су Американци издејствовали ту брзу, унилатералну независност Косова, некако зацементирала та подела између Американаца и Срба. А то осећање да није битно ко је овде на власти, да је несклоност српским интересима постала константа америчке политике и да се чак смењивали Буш, Клинтон, Обама, Ромни, да се ту ништа не би променило.

О Балкану се уопште није говорило ни на маргинама ове кампање. Балкан више не постоји у спољнополитичком смислу. У Београду је била Хилари Клинтон, ја сам уверена, само зато што је њој лично задовољство да учини све што може да помогне косовски политички пројекат, а не зато што постоји у Стејтдепартменту нека процена да је баш потребно да амерички државни секретар неколико дана пред изборе се појави у овом важном делу света.

Фјодор Војтиловски: Да кажем искрено, веома сумњам да ће се десити неке промене. САД и НАТО заузимају једнозначни став у погледу Косова. У погледу саме Србије периодично се обнавља један исти принцип: НАТО очекује у перспективи да види Србију као свог члана, када земља буде на то спремна. Америчко руководство се нада да ће бол српског народа поводом косовске трагедије временом уминути, а објективни фактори ће подстицати Србију на зближавање са Западом.

(Глас Русије)

Ознаке: из угла Србије и Русије, избори у САД, Обама, Ромни