Прочитај ми чланакСпецијална операција кијевског режима под називом „Паукова мрежа“, показала је потпуно нову фазу у коришћењу беспилотних летелица против дубоке инфраструктуре Русије.
Напад који је изведен 1. јуна, како је сам Зеленски потврдио, био је резултат вишемесечног планирања које је, према доступним информацијама, трајало чак годину и по дана. Оно што овај случај чини посебно узнемирујућим јесу детаљи о начину на који је операција спроведена, логистици напада и потенцијалним безбедносним пропустима у руском систему.
Према наводима медија, Зеленски је лично надгледао ток операције, док је извршење поверено шефу СБУ Василу Маљуку. Операција је обухватала транспорт дронова и мобилних дрвених кућица у унутрашњост Русије. Летелице су биле скривене у специјално конструисаним камионима, у којима су се налазили и наменски контејнери са механизмом за даљинско отварање кровова.
У тренутку напада, отварани су кровови камиона, а дронови су лансирани директно ка унапред одређеним тачкама на стратешким руским војним аеродромима. Свака летелица је имала унапред додељено рањиво место мете, чиме се тежило максималном ефекту уз минималне ресурсе.
Ветеран сиријског фронта и борби у Донбасу, Игор Маљцев, изјавио је да је ова акција заправо донела штету самом Кијеву.
Према његовим речима, коришћење „готово домаћих дронова“ са импровизованих камионских лансирних станица, да би се уништавали стратешки бомбардери Русије заправо је знак слабости, а не снаге. Маљцев сматра да је следећи корак Зеленског покушај балистичких удара на Москву, као гест очајничке ескалације како би се руска специјална операција зауставила.
Још озбиљнија оптужба односи се на унутрашњу безбедност. Маљцев сумња да је операција била могућа искључиво уз подршку локалних агената на руској територији.
Према његовом мишљењу, није вероватно да су камиони могли непримећено да прођу толики пут без „договора са правим људима“. Такође указује на чињеницу да су авиони намети били поредани један до другог у тренутку напада, што изазива додатне сумње у саботажу изнутра. Захтева се хитна истрага о пропустима у командној структури и безбедносним процедурама.
У погледу одбране, Маљцев предлаже радикалну реорганизацију. Као решење наводи комбинацију војних и цивилних мера- унапређену противваздушну одбрану, цивилну обрану, замке против дронова, као и добровољачке групе са ловачким пушкама које ће патролирати и решавати нисколетеће претње. Такође наглашава потребу да се авиони преместе у хангаре и обезбеде адекватним системима одбране.
Посебну критику упућује командном кадру, који, по његовим речима, и даље делује као да је реч о политичкој игри, а не о реалном ратном стању.
Наводи пример Ирана, земље која је Русији испоручала дронове Шахед, где ниједан авион није остављен на отвореном. За разлику од тога, руски бомбардери су, у тренутку напада, били изложени као мете.
Напад операције „Паукова мрежа“ отвара низ тешких питања. Ако је непријатељ могао да годину и по дана организује и припреми тако сложену логистику на руској територији, шта то говори о унутрашњем стању безбедности? Колико је дубоко продрла мрежа, и шта је следеће? Управо су овакви инциденти тренутак да се преиспита све – од ланца командовања, до свакодневне борбене готовости.
