Прочитај ми чланак

ИЖИВЉАВАЊЕ ЂАКА: Сипали му детерџент у очи и претили силовањем сестре

0

ucenik-dak-srednja-skola-foto-shuter-1446841914-779351

БЕОГРАД – Вршњачко насиље у школама у Србији толико је узело маха да се из дана у дан откривају нови случајеви злостављања.

Последње у низу за које се сазнало јесте сурово малтретирање 17-годишњег М. М., ученика средње техничке школе „Милева Марић“ у Тителу, кога су вршњаци тукли, вређали, а прошле недеље му бацили и детерџент у очи.
– М. М. трпи насиље још од основне школе. Дечак из разреда га је, осим вербално, на рачун његове гојазности, малтретирао и физички – шутирао, ударао и чак убадао чиодама. Злостављање М. М. наставило се када су насилник и он уписали исти смер у средњој школи. Прве године није било проблема, али већ следеће јесте јер се удружило неколико ђака који су заједнички наставили да га малтретирају. Једном су га чак гурнули с првог спрата на степениште и претили да ће му силовати сестру и мајку – прича један од запослених из ове школе који је инсистирао на анонимности.

Како каже, насиље је кулминирало када су му прошле недеље бацили детерџент у очи и скидали му панталоне. М. М. није пружао отпор. Његови родитељи тражили су решење од школе, а пошто га нису добили, поднели су пријаву полицији.

Увели видео-надзор

Директорка Јадранка Пешти изјавила је за РТВ да ће учинити све да заштити М. М. и да васпитним и образовним мерама измени понашање ђака за које се утврди да су били насилни. У циљу веће безбедности у школу су уведени видео-надзор и дежурства наставника. Ипак, она јуче није желела да говори о овом бруталном насиљу међу ученицима.

– Одговоре можете добити писменим путем, и то у понедељак. Таква је пракса и заиста не могу о овоме да говорим телефоном. Сада седам у аутомобил и крећем на пут – рекла нам је Пештијева.

Школски психолог Бранка Тишма каже за Курир да је нарочито опасно што су сви постали толерантни на прве облике насиља, па се злостављање више не препознаје на време.

Није смешно

– Први облици насиља карактеришу се као дечје шале и несташлуци и служе као оправдање било код родитеља, било у школи. А када се насиље не препозна на време, онда се пропусте први важни кораци у решавању проблема. Такав је случај био и са овим дечаком. Није безазлено када се деца дуго жале да имају проблема с вршњацима и да оно што можда на први поглед делује као шала није смешно за онога ко то мора да трпи све време – поручује Тишма.

Случај Алексе Јанковића
УСКОРО ЗАКОН ПРОТИВ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА?

Случај трагично преминулог 14-годишњака Алексе Јанковића враћен је у жижу јавности, а са њим и, у Србији ретко спомињана, тема вршњачког насиља и иницијатива за Алексин закон. Алекса Јанковић извршио је самоубиство пре четири године, након вишемесечне физичке и психичке тортуре коју је доживљавао у школи „Сретен Младеновић Мика“ у Нишу. Након заборављене иницијативе за увођење „Алексиног часа“, појавила се иницијатива за усвајање Алексиног закона, који би регулисао борбу против вршњачког насиља.
Хронологија

ДЕЦА СВЕ БРУТАЛНИЈА

– новембар 2014 – Дванаестогодишњег Н. К. из Земуна без разлога претукао две године старији другар из школе
– септембар 2015 – Три средњошколке пребиле другарицу у Крушевцу због екстравагантног облачења и надограђених ноктију
– септембар 2015 – У Економско-трговинској школи у Врању неколико ђака физички напало и претукло ученика четвртог разреда
– октобар 2015 – Седмогодишњакиња из Бачке Паланке повређена у тучи с вршњакињама, од којих јој је једна гасила цигарете по врату
– октобар 2015 – Двојица ученика ОШ „Ђура Јакшић“ у Параћину малтретирали дечака, терали га да пије воду из писоара и присилно га ошишали.

 

Kurir

13 коментара “ИЖИВЉАВАЊЕ ЂАКА: Сипали му детерџент у очи и претили силовањем сестре

  1. Дражо каже:

    Одмах довести Православне учитеље Козаке и основати Православну школу за нашу дјецу у којој ће их се учити о свему али баш о свему кроз Православље на угледу Козака.А овој силњџијској дјеци одмах хебати матер и видјети у кући какав је отац ако и он не ваља и оца му очинског хебати али то препустити оном еу срањцу.

  2. Pržogrnac каже:

    ЕВО У ЧЕМУ ЈЕ ПРОБЛЕМ

    Проблем вршњачког насиља у школама није проблем који се тиче смањења овлашћења наставника над децом. То такозвано „вршњачко насиље“ је одувек постојало и постојаће. „Вршњачко насиље“ није ништа друго него видљива манифестација једног периода мушког одрастања.

    Уствари, сасвим сам сигуран да „вршњачко насиље“ игра кључну улогу у развоју личности и мушкости дечака. Најквалитетнији људи које познајем су они који су одрасли на улици и били препуштени сами себи док још није било дроге и осталих савремених зала. То су људи који имају м*да и који се не боје никога до Бога јер су од најранијег доба сами научили да решавају своје проблеме ма какви они били.

    Повећано друштвено занимање за сам феномен „вршњачког насиља“ је уствари најбољи показатељ узнапредовале феминизације друштва. Сваки клинац, сваки дечак који има проблем са школским силеџијама и који то самостално или са својим другарима не разрешава ако треба и физички – уствари има проблем који вуче из породице а који се огледа у превеликом утицају мајке на његово одрастање и васпитање. То је оно што, изгледа, нико не увиђа у целој овој причи.

    Значи ако те неко злоставља – не треба то да трпиш и да се обраћаш неком вишем ауторитету (наставнику, родитељима, разредном старешини итд.) него треба да разрешиш самостално, ако треба и песницама без обзира што је силеџија обично јачи. Можда ћеш попити батине – али ћеш због свог супротстављања и жилавости свакако стећи поштовање околине. Да не говорим да ће и силеџије одступити од малтретирања јер су они готово без изузетка – обичне кукавице. Зато и воле да малтретирају оне за које виде да су истренирани да трпе и не супротстављају се.

    Уколико се дечак суочи са таквим видом насиља његова природна реакција би требало да буде искључиво физички обрачун са извором проблема. Тражење помоћи са више инстанце зарад решења сопствених проблема јесте женски облик понашања и све ове жалопојке о „вршњачком насиљу“ нису ништа друго него показатељ све веће раширености женског начина размишљања међу мушкарцима.

    1. Аца Тодоровић каже:

      Није проблем само насиље над дечацима, већ има насиља и над девојчицама. За насиље несме да буде оправдања. Насилници су углавном они који су научили у породици фа проблрме решавају батинама. Жртву, насиље може и ојачати, али чешће може довести до ттаума или зрајног инвалидета, као што су губитак слуха, вида па чак и трајног оштрћења кичме. Насилници су нр зреле особе које кроз насиље желе да покажу своју зрелост.

    2. Pržogrnac каже:

      Види како Ацо,

      Не оправдавам ја у претходном посту насиље, већ не оправдавам неодговарајући одговор на наметнуто насиље. На свету влада закон џунгле – волели ми то или не.

      Што се тиче насиља над девојчицама, и оно је углавном проблем који је везан за проблем насиља над дечацима. Један од најјачих нагона који постоје у сваком психички здравом мушкарцу јесте нагон заштитништва. У једном разреду у ком постоји довољан број дечака који на одговарајући начин одговарају на насиље које намећу силеџије – не би постојао никакав проблем ни за девојчице. Једноставно, дечаци не би дозвољавали такво нешто.

      Е сад, ова твоја тврдња да су насилници незреле особе које желе да се искажу насиљем – сасвим стоји. Једино се не слажем да за насиље не сме да буде оправдања. За насиље често постоји итекако оправдање. Управо је такав став (а који сада преовладава у друштву) да за насиље нема оправдања разлог зашто више никада неће бити револуција у тзв. „цивилизованим“ друштвима.

      Ово друштво, а и шире, свет воде незреле личности које су са позиција друштвене моћи итекако спремне да спроводе насиље – забаве ради. Тај што се некада силио у разреду – данас се сили са неког директорског, полицијског или председничког места. Тај што је некада трпео у разреду исиљавање над собом – тај и дан-данас трпи све што му раде политичари, банкстери или што ће да му раде арапски имигранти.

      И да закључим:

      Не кажем ја да је насиље пожељно, напротив. Али друштво које сматра да за насиље никада нема оправдања – јесте мртво друштво. Ето, ми Срби (заједно са највећим делом Европе) смо једно такво друштво.

    3. Истина каже:

      „Не оправдавам ја у претходном посту насиље, већ не оправдавам неодговарајући одговор на наметнуто насиље. На свету влада закон џунгле – волели ми то или не.

      Што се тиче насиља над девојчицама, и оно је углавном проблем који је везан за проблем насиља над дечацима. Један од најјачих нагона који постоје у сваком психички здравом мушкарцу јесте нагон заштитништва. У једном разреду у ком постоји довољан број дечака који на одговарајући начин одговарају на насиље које намећу силеџије – не би постојао никакав проблем ни за девојчице. Једноставно, дечаци не би дозвољавали такво нешто.“ И ово АМИНУЈЕМ

    4. Истина каже:

      „Повећано друштвено занимање за сам феномен „вршњачког насиља“ је уствари најбољи показатељ узнапредовале феминизације друштва. Сваки клинац, сваки дечак који има проблем са школским силеџијама и који то самостално или са својим другарима не разрешава ако треба и физички – уствари има проблем који вуче из породице а који се огледа у превеликом утицају мајке на његово одрастање и васпитање. То је оно што, изгледа, нико не увиђа у целој овој причи.“ , додао бих подређеног оца који зарад опстанка сагиње главу константно…. За овај део АМИН

    5. ЈАБЛАН каже:

      ПО ТЕЛЕСНОЈ СНАЗИ , ЧОВЕК СПАДА МЕЂУ НАЈСЛАБИЈА СТВОРЕЊА У ПРИРОДИ. ОНО ШТО ГА ИЗДВАЈА И ИЗДИЖЕ ОД ОСТАЛОГ ЖИВОГ СВЕТА СВАКАКО ЈЕ СНАГА ЊЕГОВОГ УМА А НЕ СНАГА ЊЕГОВИХ МИШИЋА . МИСЛИМ ДА КЉУЧНУ УЛОГУ У РАЗВОЈУ ЛИЧНОСТИ И МУШКОСТИ ДЕЧАКА ИМАЈУ ЗДРАВА ПОРОДИЧНА И ЖИВОТНА СРЕДИНА КРОЗ КОЈЕ СЕ ЖИВОТИЊСКИ НАГОНИ ПОПУТ ,,ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА“ ОПЛЕМЕЊУЈУ И УЉУЂУЈУ , ЈЕР ГДЕ ИМА ДУШЕ ИМА И ЧОВЕКА , А ЧОВЕК ИМА ПОТРЕБУ ДА ЗАШТИТИ СЛАБИЈЕ . ТАКОЂЕ ВЕОМА ВАЖНА ЉУДСКА ОСОБИНА ЈЕСТЕ СПОСОБНОСТ ПРИЛАГОЂАВАЊА НА ГОТОВО СВЕ МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЖИВОТНЕ УСЛОВЕ , И ЧИНИ МИ СЕ ДА УПРАВО ЗАХВАЉУЈУЋИ ТОМЕ ОВАЈ НЕСРЕЋНИ ДЕЧАК ЈОШ УВЕК НЕКАКО ,,ПЛИВА“. НИСУ СВА ДЕЦА ИСТА АЛИ СУ СВА ДЕЦА НАША , И ДУЖНОСТ НАМ ЈЕ ДА ИХ ЗАШТИТИМО . ШТО СЕ ЈУНАЧЕЊА ТИЧЕ , СЛОБОДА СВАКОГ ЧОВЕКА ЈЕ ОНОЛИКА КОЛИКО МУ ДОЗВОЉАВА СЛОБОДА ЈАЧЕГА ОД ЊЕГА . БЕЗ ИЗУЗЕТКА .

  3. ЈАБЛАН каже:

    ВЕЋИНУ БИТНИХ СТВАРИ У ЖИВОТУ НАШЕ ДЕЦЕ НЕ ОДРЕЂУЈЕМО МИ , РОДИТЕЉИ , НЕГО ТВОРЦИ СИСТЕМА . ПРИСТАЛИ СМО НА СТАТУС СТОКЕ НА ФАРМИ , ЧИЈИ МЛАДУНЦИ НЕ ПРИПАДАЈУ ЊИМА НЕГО ВЛАСНИКУ ФАРМЕ КОЈИ СА ЊИМА МОЖЕ ДА РАДИ ШТА ГОД МУ ВОЉА . ЗА УТЕХУ , МОЖЕМО СЛОБОДНО ДА РИЧЕМО , ЊАЧЕМО , БЛЕЈИМО , КОКОДАЧЕМО…

  4. Истребитељпагана каже:

    A što ova deca kukaju kakve žene. Neka im se suprostave, a ne da cmizdre preko novina.

    1. тек успут каже:

      Није свако способан да се супротстави. Треба ли због тога да кротки трпе?

    2. Истина каже:

      Имао сам проблем са тим ( деца су немилосрдна ) , прво као дете јер сам долазио кући из обданишта изгребан , док ме отац није питао имам ли руке ( при том је изоставио то што ми је рекао да не смем да се браним и да је то питање дивљака које ће решити васпитачице ) . Срећом па се то дешавало у „пријатељској “ немачкој па су настрадали немци на шта сам врло поносан ( више њих ). А онда ми се десило слично , јер ме је позвала учитељица ( као родитеља ) једне нежне плаве девојчице која је увоштила локалног силеџију у одељењу јер јој је узео свеску…. Наравно да сам реаговао и уписао је на борилачке вештине а данас и даље нежна и плава треба да полаже за црни појас … Време је да се деца опет васпитају и уче правим вредностима….

    3. Аца Тодоровић каже:

      Међу жртвама има и девпјчица. У случају где су три девојчице тукле једну, још је већа трагедија, што је маса ђака то само посматрала и снимала мобилним, а нико није хтео да брани жртву. У безосећајности је трагедија нашег друштва.

  5. Велика метла каже:

    Која то будала мисли да деца не знају да им због „европских“ закона не можете ама баш ништа,нити им смете шта?Знате ли да на западу сваки 4. наставник и учитељ мења струку због неваспитане деце у школама,којој не смеју и не могу ништа?Ауторитет наставника,учитеља је потпуно срозан!

Коментари су затворени.