Сједињене Америчке Државе (САД) појачале су активност када је реч о решавању "косовског чвора", а изјаве званичника ове земље претходних дана све су учесталије. Иако се зна да је Америка била један од главних промотера косовске независности, коју је до данас безрезервно подржавала, ипак она формално није била укључена у преговоре Београда и Приштине, који се воде под окриљем Брисела.
Штавише, и сами су то понављали, све дотле док се у једном тренутку није чуло да се у дијалог неће директно укључивати, иако је сасвим јасно да је ова светска сила све време у њему учествује из сенке.

© AP Photo / Visar Kryeziu
Зато је пре неколико дана одјекнула изјава Џона Болтона, саветника за националну безбедност председника САД Доналда Трампа, који је рекао, на опште изненађење, да се САД неће укључивати у расправу око идеје о размени територија између Србије и Косова.
– Међутим, постоје нови знаци да обе владе веома тихо можда желе да о томе преговарају. Америчка политика је да ако две стране могу да се о томе међусобно договоре и постигну споразум, ми не искључујемо територијалне корекције. Заиста није на нама да то кажемо – навео је он.
Ова изјава покренула је лавину, не само у домаћој, већ и у међународној јавности, која је почела озбиљно да се бави идејом размене територија или корекцијом граница као потенцијалном решењу.
После неколико дана, амерички званичници су се поново огласили, и то тако што је помоћник државног секретата САД Вес Мичел телефоном разговарао истог дана, у размаку од сат-два, са председницима Србије и Косова, Александром Вучићем и Хашимом Тачијем, којима је пружио подршку када је реч о дијалогу Београда и Приштине.
ПОДЛА ПОНУДА АЛБАНАЦА: "Тиролски" шећер за отров из Приштине! https://t.co/yLfPapyY8W
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 1, 2018
О томе су јавност обавестила оба председника. Вучић је навео да САД пружају пуну подршку дијалогу, као и да се надају постизању свеобухватног и дугорочног решења. Такође, Вучић је рекао да ће Србија наставити да улаже максималне напоре у постизању трајне стабилности на Западном Балкану.
Слично је изгледао и разговор са Тачијем, који је на Твитеру навео да је захвалан САД на подршци у постизању мирног, правно обавезујућег споразума између Косова и Србије. Казао је и да су договорени „координисани кораци бисмо напредовали“, као и да је америчка подршка била и остаје од виталног значаја за евроатлантску перспективу Косова.
Сумњу да је Америка ипак озбиљно укључена у преговоре Београда и Приштине, који по многима улазе у завршну фазу, „подгрејао“ је и амбасадор САД у Србији Кајл Скот, који се налази у посети Приштини, где се састао са својим колегом Грегом Делавијем, али и са представницима косовске владе и заједнице косовских Срба.
Офанзива или раније припремљен план који се сада само спроводи – тако ову ситуацију види директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић.
– Говорила сам раније да се ништа значајно неће догодити док не буду завршени избори у Америци за чланове Представничког дома и део чланова Сената – каже она.
Међутим, наводи, ако се испостави као тачна најава да би у Србију ускоро могао да дође амерички сенатор Рон Џонсон, ствари можда могу да се посматрају другачије.
– Ако би се, рецимо, десило да дође до договора између Београда и Приштине, то би могло да се представи као победа америчког председника Доналда Трампа, а пред изборе би им тако нешто требало. То би био један изузетно паметан потез, да се учине мали уступци Србији, за коју није фер да изађе потпуно поражена из ове приче – каже Милић.
На овај начин, САД би добиле потенцијално доброг партнера, за сада војно неутралног, али у исто време би то могло да значи и удаљавање Србије од Русије. Са адруге стране, Србија би учврстила и односе са Америком.







