Прочитај ми чланак
Србин Милутин Стоиловић творац је Полилајта, драгуља форензичке науке и који се користи у 98 одсто истрага о злочину у свету.
Светло овог изума омогућава да се на месту злочина открију трагови сперме, крви, и осталих течности које други апарати не могу да региструју, а ово откриће донело му је међународна признања!
Физичар Милутин Стоиловић се пре 33 године одселио из Србије и започео живот у Сиднеју са супругом Наташом и десетогодишњом ћерком.
После пар месеци тражења посла, добио је понуду из Канабере за јако интересантан пројекат. Национални универзитет је дао опрему и просторије за рад а федерална полиција средства.
– Платили су авионску карту, сачекали ме и разговарали смо сат и по. Радило се о заједничком пројекту аустралијске федералне полиције и националног универзитета. Понудили су да ме проведу кроз Канберу да видим да ли ми се свиђа да живимо ту, док они не донесу одлуку. Град ме је одмах одушевио, личио је на парк у којем су смештене куће. Пошто сам се родио и одрастао у селу, овакав град ми се допао, јер сам се у Београду увек осећао скучено – прича Стоиловић.
Добио је задатак да направи нови форензички алат који може да допринесе ласерској методи откривања отисака прстију. Пет година је радио на овом пројекту.
– Кад сам направио овај апарат, а коначно је био готов 1985. године, нисам веровао да ће играти тако важну улогу у борби против злочина. Данас полиција и форензичари не могу да замисле да почну икакав посао без овог извора светла. Имао сам доста искуства из Југославије. Нико не схвата колико је то била напредна земља. Кад смо ми дошли у Аустралију, ова земља није имала ништа. Југославија је имала фабрике, правила аутомобиле, тенкове, оружја, сви су били запослени…
Велике фирме су имале одмаралишта на мору и планинама, радници су могли да иду тамо за врло мале паре. Кад смо ми дошли овде, није, бре, ничег било, ни индустрије, ни електронике, ништа, ништа, ништа. Последњих деценија Аустралија се подигла фантастично. Сада изгледа све друкчије. А на Балкану је све пропало. Тамо је све отишло у… воду. Више немају ништа. Поделили су се, наратовали, побили се, и сад немају ништа – уздише Стоиловић.
Полилајт у полицијској истрази
Други део његовог посла био је обучавање форензичара широм света да користе ову машину. За Полилајт се јако брзо прочуло по полицијским станицама страних држава.
-Пошто је пројекат завршен за национални универзитет, а ја сам једини знао како апарат ради, примили су ме у федералну полицију. Тада они нису имали ни лабораторију, а ја сам био један од првих форензичара. Ишао сам с полицајцима на терен, доносили су ми пуно предмета да радим на њима. Полиција ме је онда 10 година позајмљивала да промовишем машину и држим тренинге
Обучавао сам и људе у фирми која их је производила. Написао сам и књигу о теорији светла, потребну да би се разумео њен рад – прича Стоиловић.
Милутин Стоиловић, његова супруга и ћерка данас воде породичан бизнис који је повезан са форензиком. Ове године Милутин је један од пет номинованих за Аустралијанца године. У његову част улица у Канбери носиће за његовог живота назив његовог изума.
После тога назив ће бити замењен именом Милутин Стоиловић.
