Прочитај ми чланак
Наша земља је, са разлогом, била представљена на највишем нивоу. Том приликом, председник Путин је сасвим јасно рекао да су Срби дали велики допринос у тој борби.
Величанствен догађај у историји, пад наци-фашизма, подразумева и одговарајућу прославу. Она је одржана у Москви, земљи која је дала највеће жртве и кључни допринос сламању те есенције зла која се ширила светом у првој половини XX века. Наша земља је, са разлогом, била представљена на највишем нивоу. Том приликом, председник Путин је сасвим јасно рекао да су Срби дали велики допринос у тој борби.
За Тита се не може са сигурношћу рећи шта је био, али једно је сигурно – није био Србин. Организовану, војно-герилску борбу против наци-фашизма отпочела је, прва у окупираној Европи, Југословенска војска у отаџбини на челу са пуковником Драгољубом Дражом Михаиловићем на челу, и то 17. априла 1941. г. (истог датума је сачињен анекс споразума између комуниста и усташа који је закључен још 1935. г. којим је уговорена сарадња у циљу сламања југословенске државе, српства и православља).
О АУТОРУ
Оливер Антић је редовни професор на Правном факултету у Источном Сарајеву. На Правном факултету у Београду је биран и за редовног професора 1996.
Био је декан Правног факултета у Београду од 1998. године до октобра 2000. године када је поднео оставку. Дужност директора за упоредно право обављао је у периоду од 1997. до 2001. Антић је био дугогодишњи активни члан Српске радикалне странке. Говорио је на свим већим научним скуповима о Војиславу Шешељу. Године 2008. је учествовао у оснивању Српске напредне странке Томислава Николића.
У том тренутку је важио споразум између СССР и Немачке, тако да ниједна комунистичка организација, укључујући и Брозову, није била, нити је могла бити у сукобу са наци-фашистима. Тек „вероломни“ напад на СССР 22. јуна 1941. г. отвара могућност ратовања комуниста против Хитлера.
У то време је Михаиловић већ био познати и признати ратник кога су Савезници хвалили, а Немци увелико прогонили, његове борце и јатаке убијали, расписивали потернице и такво је стање било све до краја рата. Нарочито усташки терор у оквирима данашњих територија Хрватске, Босне и Херцеговине и дела Србије отерао је православне Србе и део родољуба других народа и вера у шуме, где су се прикључивали Југословенској војсци у отаџбини, а после 22. јуна и комунистима, а избор стране је неретко био и случајан.
Сви позиви на заједничку борбу против окупатора упућени од стране Драже Михаиловића су изиграни, а издаја Брозових комуниста код Краљева је представљала и фактички почетак грађанског рата. Шта значи изазивање грађанског рата усред окупације земље, најбоље је објаснио академик Слободан Јовановић.
На нашој прослави 70. годишњице капитулације Немачке, у Сава центру 9. маја, говорник СУБНОР-а је злоупотребио стицај околности. Пре свега, није требало да говори он, већ народни херој који је непосредно уочи прославе претрпео инфаркт. Таква прослава подразумева казивање истине, али и апсолутно одсуство било какве политичке једностраности. Управо у том смислу је говорио премијер Вучић и добио аплауз, без једног звиждука или протеста.
Говорник СУБНОР-а је изрекао најгору могућу комунистичку пропаганду и екстремизам што је од народа, а највећа сала Сава центра је била препуна, пропраћено звиждуцима и гласним протестима. У мотиве СУБНОР-а не улазим, али то су они исти који су држали да се у Европи после пада Берлинског зида и свеопште офанзиве Запада на демонтирању комунистичких режима треба борити против сецесиониста у Југославији са црвеним петокракама на шлемовима и војној техници!
Шта су замишљали да ће Запад, усред тог тунела, да стане на страну српа и чекића и звезде петокраке?
То је био најефикаснији начин да се помогне онима који суштински нису били у праву. Говор представника СУБНОР-а био је непримерен, неистинит и нанео је штету прослави. Тако нешто се није чуло ни видело у било којој европској држави од пада Берлинског зида.
Изјава говорника СУБНОР-а, нарочитом тим поводом и на том месту, да је срамота и судски поступак за рехабилитацију ђенерала Михаиловића, недопустиви је притисак на правосуђе и то у току трајања процеса, два дана пред давање завршне речи, дакле најважнијег рочишта! То се у цивилизованом свету зове покушај ометања правде. У свим европским државама, па и код нас, такво понашање је недопустиво.
Из француског језика нам је дошао и један појачани израз за срамоту – скандал! Народ је то препознао и својом реакцијом онемогућио да у свет оде слика да је Србија и даље бастион комунизма. СУБНОР је преузео на себе озбиљан терет историјске и политичке одговорности. У овом тренутку, управо због значаја прославе Дана победе, нећу говорити о правној одговорности.
Извор: Вечерње новости
