Режисери садашњих санкција против Русије који су из Вашингтона „инспирисали“ Саудијску Арабију да повећа производњу нафте и тако смањи цену „црном злату“, направили су две грешке у прорачунима.

Прво су дали себи аутогол јер су стварањем вишка енергената довели у питање много хваљене пројекте добијања нафте и гаса из шкриљаца и, друго, хомогенизирали су грађане Русије. Амерички аналитичари су поверовали да се може поновити исти сценарио из совјетских времена кад су депресираним ценама енергената ломили кичму СССР-у на чијем челу су се налазили Леонид Брежњев и касније отац перестројке Михаил Горбачов. А како се брзо празне продавнице са робом широке потрошње кад падне цена нафте, убедио се Борис Јељцин који је слепо веровао у искрено пријатељство са „другом Билом“.

Лишен свих илузија о искреном пријатељству још 2008. кад је у августу миљеник Вашингтона Михаил Сакашвили дао команду грузинским војницима да нападну положаје руских миротвораца и затим освоје Јужну Осетију, Владимир Путин је ову енергетску кризу дочекао психолошки, али и војно, сасвим спреман. Руски министар спољних посла Сергеј Лавров у последњих пола године више пута је јавно говорио о томе да је један од главних циљева Вашингтона да санкцијама покушају да сруше садашње руководство Руске Федерације. Председниик Путин је ишао корак даље па је рекао да би, и да није било припајања Крима Русији, Американци нашли други разлог за кавгу, јер им је сметало што Русија видљиво напредује и јача.

То о чему се сада споре навијачи и противници Путина – могу ли га срушити са још драстичнијим падом цене енергената – јесте лажна дилема! Све док Путин буде имао ореол великог патриоте коме је интерес земље изнад свега, њега нико изван Русије не може да сруши. Потврђују то и најновија социолошка истраживања. Они на које Запад може да рачуна у Русији су малобројни и немају странку значајније моћи. Уосталом, најновије истраживање „Левада центра“ показало је да је Путин супериорно постао „Човек године“ у Русији, и да је за њега гласало 57 посто испитаника. Поређења ради, лани када је економска ситуација била боља него данас, за њега је гласало 26 посто грађана.

Док са светских берзи стижу вести о јануарском паду цена нафте и да барел марке „брент“ сада кошта мање од 50 долара а америчке ВТИ мање од 47 долара (цене најниже од пролећа 2009), у Русији се бележи рекордна производња „црног злата“. Толико се нафте црпло само у време постојања СССР-а. Дневно је у Русији, током 2014. у просеку вађено 10,6 милиона барела нафте. Совјетски рекорд добијања нафте је био 1987. године, кад се дневно у просеку вадило 11,4 милиона барела нафте.

Укупно је лани Русија произвела 526,753 милиона тона нафте.

Засада руско руководство не намерава да смањи производњу нафте без обзира на то што се цена стрмоглавила и преполовила од прошлог јуна до сада. У новембру 2014. руска влада је расправљала да се смањи производња нафте да би се зауставио пад „црном злату“, али Саудијска Арабија, водећи члан организације ОПЕК, није хтела ни да чује. Осим тога за разлику од Саудијске Арабије, која има знатно боље услове и бољу технологију па може брзо да подиже и спушта производњу, код руских нафташа је све теже и компликованије.

И ове године Русија намерава да произведе нафте у обиму од 505 до 520 милиона тона нафте. Први потпредседник руске владе Игор Шувалов потврдио је да Русија не намерава да смањује производњу нафте, јер јој то није у интересу. Потпредседник „Лукојла“ Леонид Федун сматра да се у Русији може смањити производња нафте тек наредних четири, пет година и то за седам посто. Слично мисли и потпредседник владе Аркадиј Дворкович, који објашњава да при песимистичком сценарију Русија може да смањи производњу за пет одсто, али тек у две или три наредне године.

Уколико цена нафте буде и даље падала, то ће сигурно утицати на курс рубље, јер се државни буџет Руске Федерације пуни преко 50 одсто, па и више, од продаје енергената, нафте и гаса. Иначе, цена гаса се формира по формули у којој је база цена нафте, тако да Руси аутоматски имају двоструки проблем.

Неспорно је да се сада води рат нерава. Али, западни режисери очигледно нису водили рачуна о карактеру и националној гордости Руса. Они који добро познају Русе одлично разумеју да тај велики народ не трпи да им на Западу „соле памет“ и дају савете како да живе. Стезања каиша у Русији се већина не плаши.

Једини који су забринути за своју судбину су они који су покуповали некретнине на Западу и држе новац у тамошњим банкама. Просечан Рус је много више спреман да трпи него просечан житељ западне Европе, јер није навикнут на висок стандард. А управо тај део Руса, који је бројчано највећи, одлучује ко ће бити на врху Русије а не милијардери којима је богатство важније од патриотизма.

(Новости)

Ознаке: Владимир Путин, западни злотвори, покушај рушења, Русија