Прочитај ми чланак

Јаковљевић: Прелазна Влада једино решење за сузбијање запошљавања СНС ботова

0

Недавно објављени списак СНС ботова покренуо је праву лавину око тога колико су они до сада коштали буџет Републике Србије, а процена је да је та цифра око 200 милиона евра. Тим новцем, да је уложен у добробит грађана Србије, могли би бити решени многи проблеми у српској пољопривреди или су могли бити обезбеђени бесплатни уџбеници и вртићи за све ђаке и децу у Србији, каже Милован Јаковљевић из Двери.

 

Са друге стране, веома је проблематичан и начин запошљавања укупно 24.200 људи у јавном сектору, од којих је већина радила у оквиру СНС бот тима. Наиме, сви они су ангажовани на привременим и повременим пословима, на одређено време и уговором о делу. И не само да су ови људи уцењени да пишу најгоре увреде о сваком ко другачије размишља од актуелне власти, већ морају да скупљају сигурне и капиларне гласове за СНС. Ово је веома опасан механизам који користи власт, јер уценама и притисцима пред сваке изборе себи, у старту, обезбеде око 800 000 гласова. Рачуница у овом случају је веома једноставна. Од 24.200 људи, најмање њих 20.000 мора да прихвати ботовање и прикупљање сигурних гласова. Нека свако од тих уцењених људи прикупи по 50 гласова, то је 1.000.000 гласова. Од тих милион људи, вероватно би око 200.000 свакако гласало за СНС, тако да када од 1.000.000 одузмемо 200.000, долазимо до цифре од 800.000 гласова предности за СНС у односу на све друге политичке организације пред изборе. Ову злоупотребу им је омогућила Уредба Владе Србије о забрани запошљавања у јавном сектору из 2014. године.

Овакво стање у српском друштву и на политичкој сцени је неодрживо и управо због тога је Српски покрет Двери пре одржавања било каквих избора тражио прелазну, техничку Владу која би онемогућила ову појаву. И управо из овог разлога је СНС жестоко против прелазне, техничке Владе, јер знају да је у случају њеног формирања њихов пад са власти неминован.

Јаковљевић je затражио данас да држава додели произвођачима малина 100 динара по килограму, укупно око пет милијарди динара за ту интервентну меру, јер сматра да је производња тог воћа важна, не само због прихода, већ и демографских и безбедносних разлога.

Он је на конференцији за новинаре, у парламенту, рекао да се скоро милион људи непосредно и посредно бави производњом малина, да је годишњи приход од те производње од 300 до 400 милиона евра, а да држава у њу улаже врло мало.

„Данас ће произвођачи малина на протестима у Ариљу тражити само две ствари – да на преговорима о проблемима у производњи и откупу малина учествују релевантни представници удружења и да држава определи, у складу са закључком Одбора за пољопривреду у Скупштини Србије, 100 динара по килограму убране малине“, рекао је Јаковљевић.

Додао је да би требало пет одсто од пољопривредног буџета определити за интервентне мере у случају поремећаја цена пољопривредних производа.

„Прошле године је произвођачима сунцокрета дато 5,5 милијарди динара, што је била добра мера, а ратари и сточари ће ове године добити 17 милиарди динара и следеће 19 милијарди динара, укупно скоро 40 милијарди, па да би требало помоћи и произвођачима малина“, рекао је Јаковљевић.

Он је казао да ће малинари данас затражити и да држава преговара са „релевантним произвођачима“ тог воћа.

„Држава треба да успостави поштен привредни амбијент, да спречи манипулације, злоупотребе и монопол, а она то не ради, већ се бави преговорима и то тако што на једној страни седе квазипредставници произвођача, партијски кадровици, а на другој омиљени хладњачари, док релеванти људи нису позвани“, рекао је Јаковљевић.

Навео је да се на преговоре о проблемима у малинарству позивају „партијски кадровици“ који се регрутују за све области пољопривредене производње. У удружења су, према његовим речима, именовани људи по партијском кључу.

„Министарка (Јелена Тансковић) инсистира да хладњачари плате малину онолико колико она пропише, а ја питам ко је овластио државу да се бави ценом малине и било којом другом“, рекао је Јаковљевић.

Он је навео да девет година постоји Стратегија пољопривреде и руралног развоја, а да се ништа није урадило.

Позвао је министарку пољопривреде Танасковић да одговори да ли ће бити преговора са релевантним представницима произвођача малина уместо да на њих долазе „политички комесари, па они личе на трибине Српске напредне странке“.

Јаковљевић је рекао да су Двери предлагале да држава закупи празне складишне капацитете за воће и сачека повољан тренутак када цена порасте за продају или га преради, уместо што га на страно тржиште пласира као сировину.

Додао је да се ништа не ради на брендирању производа из Србије и заштити географског порекла.

„Некоме није у интересу да се заштити домаћа производња, већ је подређена увозничком лобију“, рекао је Јаковљевић.

Истакао је да Национална лабораторија годинама није добила акредитацију и да од 2013. чека на то, а да њене послове контроле квалитета производа раде приватне лабораторије у спрези са интересним групама.

Јаковљевић је казао да се не користи могућност, по Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, да се спречи прекомерни увоз малине која се меша са квалитетном домаћом, па се реекспортује као домаћи производ и од тога се богати онај ко је близак власти, а има само „ташну и машну“.