Прочитај ми чланакСаша Јанковић, заштитник грађана у оставци, каже да више немамо правну државу, да су економска и социјална права скроз у колапсу, док представници власти не виде власт као одговорност. Додаје да су грађани у страху, и да морају да чују са позиције председника поруку да је ово њихова држава.
Саша Јанковић, заштитник грађана у оставци, каже да више немамо правну државу, да су економска и социјална права скроз у колапсу, док представници власти не виде власт као одговорност. Додаје да су грађани у страху, и да морају да чују са позиције председника поруку да је ово њихова држава.
„Осећам да је моја држава отета мени и свима нама. И знам да неће бити враћена ако нисмо спремни да се изборимо за њу“, каже Јанковић.
Додаје да „не мисли да може да победи, не би се ми кандидовао“.
На питање зашто се кандидује, Јанковић каже:
„Све што власт ради је кампања. Све време су у кампањи“, каже Јанковић.
„Ово је моја земља, другу немам. Да сам остао новинар, вероватно бих чинио као ви – све што могу да објективно информишем јавности. Али пре 15 година сам се определио раду у државним органима. И чини ми се да је ово оно што ја могу да урадим да бих повратио грађанима поверење у функционисање сопствене државе, да бих државу вратио на ноге, на темеље засноване на вредностима, а не на каприцу. Те вредности су уписане у Устав. Више је заштитник политички орган него председник државе. Заштитника бира народна скупштина, председника предлажу грађани и бирају грађани. Он изражава државно јединство. Он мора да буде гарант фер политичке борбе, а не учесник“, каже Јанковић.
Како каже председник републике није реаговао ни на једну ствар која урушава републику Србију.
„Председник државе је требало да не потпише Закон о привременом уређивању начина исплате пензија – закон о смањењу пензија“, каже Јанковић.
„Нико не сме да има апсолутну власт у земљи“
Додаје да је данас једна странка преузела примат над свим облицима политичког живота, што чини положај председника тежим.
О Вуку Јеремићу каже да верује да жели све најбоље, и да ће дати све најбоље од себе. „Положај председника ће бити само лист на ветру, ако не покрене суштинску измену начин на који систем делује. Верујем да ћемо то можда моћи и заједно да урадимо“, каже Јанковић.
„Такав начин вршења власти изазива незадовољство грађана. Плаше се са разлогом, пошто се претње спроводе у дело, као и обећања. Ако вам запрете да ће ваше дете изгубити посао, то ће и бити. Ако вам обећају посао, ако гласате или пређете у њихову странку и то ће се и десити. Људи се плаше, суштински осећају да то није у реду. Потребно је пробити тај страх. Ако грађани чују да је ово њихова држава, ако председник изађе и каже да не може на овај начин да се од уставног суда прави страначка филијала, то би требало да може да пробуди и друге у другим органима – тужилаштву, судству, парламенту“, каже Јанковић.
Додаје да може да замисли „нормалну државу“.
„Нико не сме да има апсолутну власт у земљи. Знам шта ја морам да радим, и свако ко дође на то место – да се придржава Устава, да поштује друге органе да сарађује са њима, али да оштро дигне глас, удари руком о сто – не да поломи кваку. Симболично да каже не, овако не може“, каже Јанковић.
Додаје да је Вучић неко ко оличава систем аутократске власти.
„Није то лични однос према њему, него је он персонификација система који зависи од једног човека. Каква год одлука да буде такав систем је непромењен“, каже Јанковић.
Јанковић каже да би било „наивно да очекује фер кампању“.
„Више немамо правну државу, права у колапсу“
Што се тиче људских права, каже да смо направили „корак напред, и три корака назад“.
„Напред у смислу тих „популарних“ права, на која ЕУ баца акценат, као што су права ЛГБТ особа. Али да ли је суштински? Сетимо се у народној скупштини тираде једног шефа посланичке групе најмоћније странке у Србији против ЛГБТ особа и добацивање председнице Скупштине „немој, овде је Ана“. Са друге стране, економска и социјална права скроз су у колапсу. Социјалну помоћ председник владе третира као милостињу. Изборна права, никада нам се није десио тако негативни извештај ОЕБС-а. Грађанска права – да ли смо ми сви страни плаћеници, да ли сви радимо за Сороша?“, каже Јанковић.
„Савремена демократија се заснива на томе да једна власт контролише другу, а не да сви буду у функцији једног те истог. Сетите се за време поплава седнице владе где председник владе даје наређења начелнику генералштаба. По Уставу председник Србије је главнокомандујући војсци. Чему служе надложности?“, каже Јанковић.
Јанковић додаје да су медијске слободе „систематично“ уништаване последњих година.
„Ми немамо више правну државу. Наше институције чекају политичку вољу да би поступиле по закону, и када се то дешава сва права падају. Медијска права су изузетно девалвирана у последњих неколико година. Медијске слободе не служе самим медијима, него да грађани објективно добију потпуну информацију. Ако се њима пласирају неистине, онда не могу да одлуче. Неки заиста верују да је аеродром Никола Тесла највећи на Балкану, да смо ми најуспешнија држава економски у региону. Не добијају праве информације. Медијске слободе су нешто што је систематично уништавано последњих година“, каже Јанковић.
Додаје да се већина закона у Србији не примењује како треба. Како каже до пре две године био висок одговор надлежних органа на његове препоруке, али је онда почео да пада.
„Један од кључних момената је био поступак контроле рада полиције приликом инцидента на Паради поноса, у коме су учестовали брат председника владе и брат градоначелника Београда. То је означило отворени рат са институцијом заштитника грађана“, рекао је Јанковић.
Говорећи о Савамали, каже да се у „једном случају сложило толико тога“.
„Да сам извршна власт, последње што бих урадио је да тужим НИН због текста који ставља одговорност у руке министра унутрашњих послова. Колико знам он јесте одговоран за рад МУП, а пропусти су утврђени одлуком надлежног органа заштитника грађана“, рекао је Јакнковић.
„Власт затире институције и окреће се таблоидима“
Одбацује оптужбе о злоупотреби функције Омбудсмана зарад председничке кандидатуре и истиче да је оставку поднео пре расписивања избора како би се припремио за изазов који му предстоји.
Како каже, закон не забрањује да се заштитник кандидује за председника Србије. Додаје да је сада поднео оставку пошто су избори „надомак руке“, и време је да почне да се припрема за „наредни изазов“.
Некадашњи омбудсман каже да никада са те позиције није водио политичку битку.
Урадио сам све што закон налаже, одабрао сам свог заменика да врши дужност заштитника док се изабере нови. „Скупштина треба да констатује да сам поднео оставку. Заштитник више нисам, правне последице ће наступити оног момента када Скуштина констатује ту чињеницу“, каже Јанковић.
„Ниједног момента нисам дао политичку изјаву, у смислу фаворизовања неке политичке странке, управо супротно. А погледајте сад. Ти људи седе у Скупштини у власти, народна Скупштина је изабрала заштитника. Ако имају замерку на начин коју радим свој посао, могу то да изнесу институционално и да у тој Скуштини расправе да ли заштитник грађана злоупотребљава фукцију. Или, нажалост као што раде и по многим другим питањима, да у таблоидима воде неку врсту политике“, каже Јанковић.
Додаје да нема притиска који би могао да промени свој став.
„Две године се нисам појавио у Скупштини, две године нису разматрани извештаји које подносим Скупштини, иако је то законска обавеза. Чини се да ова власт не само по овом питању, него и по свим другим затире институције и окреће се таблоидима. Зар није злоупотреба када шеф канцеларије за КиМ прича о мени као о добром или лошем председничком кандидату, уместо да се бори за права Срба на КиМ?“, каже Јанковић.
„Власт не прихвата да је потребна контрола“
Како каже представници власти не виде власт као одговорности.
„Када погледамо, све независне контролне иституције, сви који треба да контролишу извршну власти – имају проблема. И медији, цивилно друштво, независни контролни органи, парламентарна контрола је сведена на шалу. Парламент се понаша као адвокат владе, правосуђе је сведено на извршиоца политичких одлука. То је системски проблем. Власт не прихвата да је потребна контрола. Председник владе је пре неколико година рекао „ја сам себи највећи критичар, не треба ми друга критика“. То је пренето на целу институционалну архитектуру“, каже Јанковић.
„Нас свакодневно бомбардују лажима и утерују страх у кости, као да је ово нечија туђа држава, а не држава грађана Србије. И томе мора да се стане на пут“, каже Јанковић.
Додаје да постоји нека доза анимозитета према њему.
Говорећи о притиску који је осетио, каже да све што се дешавало је само „слика онога што се свакодневно дешава грађанима Србије“.
Демократију чини равнотежа власт, каже Јанковић.
„Ако останемо на томе што слушамо на конференцијама за штампу – бројеве, ГДП, проценте, колико је травки порасло у неком селу, а не направимо дистанцу и погледамо шта нам се дешава са државом, са образовањем, привредом, медијима, нигде нећено стићи. Демократију чини равнотежа власт. Имали смо прилику да чујемо да председник владе каже да неће да сарађује са председником који је изабран из друге странке, да ће да поднесе оставку јер неће „неко да му звоца“. Још пре неколико векова је успостављен принцип поделе власт као начин сузбијања самовоље. И не може нико да сматра да је то звоцање“, каже Јанковић.
Додаје да наша власт ствара конфликт, и онда манипулише страхом од конфликта који је сама створила.
„Да ли је начин за заштиту Срба на Косову офарбати воз и послати га према Косову, да би се можда сакрила чињеница да је додељен позивни број за Косово“, каже Јанковић.
