Прочитај ми чланакАлександру Вучићу су уста пуна “народа”, он стоји уз свој “народ”, он брани “народ”, као да му је тај појам неопходан да се иза њега сакрије. Али, у народ не силази. За некога ко о себи непрестано говори да се никога не боји, то изазива оправдану сумњу да се ради о човеку прилично срамежљивом, некоме ко није у стању да поднесе ништа осим одобравање и дивљења. Нашао је решење: Тик Ток.
Принципијелно, ако је то у Србији могуће, шта је јавни интерес и државни интерес: преносити и гледати председника Србије на једној друштвеној мрежи, или се правити луд? Видимо да се овај довија како само он уме и као што је увек чинио.
– Драги народе, у петак на ТикТоку коментарисаћемо разна чуда – позива председник Србије Александар Вучић у најави свог првог живог наступа на друштвеној мрежи за коју се верује да је већином користе млади.
Кад чујете овакве изјаве председника Србије морате да се запитате, да ли желите да живите у нечему што заиста вреди звати друштвом, или да тонете у оваквом и све дубљем муљу. На друштвеним мрежама су људи приметили (а није им било тешко), да сви домаћи канали емитују председникове говоре у исто време, премијерно, свако из свог угла камере. Та сцена изгледа мало пародично, али мало и застрашујуће. У Србији Александра Вучића се од обичног народа ништа не тражи, ништа не очекује. Осим, наравно, да се стално захваљује вођи, радује кад се нареди и да никада не заборави ко му је омогућио да има то што има. То је ништа, али, као што често збори председник, пре њега ни тога није било. Зна то обичан народ и схвата да је благословен што му је подарено то ништа. И, ето чуда.
dragi narode pic.twitter.com/sJfWA86Cdt
— Radomir Martin™ (@radomir_martin) January 28, 2026
Александар Вучић је потпуно уверен у своју супериорност у свакој области у коју се не разуме. Ту је спомињао и друштвене мреже. У свему о чему се јавно разговара. Због тога он не жели да допусти било коме око себе да се афирмише јер не жели да га било ко угрози, поготово не огорчен народ. Он се јавности излаже само у брижљиво испланираним догађајима и по унапред спремљеном сценарију. Може да „сиђе“ међу комуналце на бурек, поздрави путаре уз саламу или да отвори неки Дом здравља по трећи пут у оближњој сеоској забити, уз веселе домаћине и домаћи сир. Не и даље од тога.
Сем тога Вучић и сам осећа потребу да директно одговара својим опонентима, али увек у њиховом одсуству, никад у директном дијалогу са њима. Његови опоненти се не доживљавају као људи који износе алтернативне програме, него као државни непријатељи. Циљ је да се они ућуткају. Александар Вучић је потпуно уверен у своју супериорност у свакој области, у свему о чему се јавно разговара. Е, због тога он не жели да допусти било коме око себе да се афирмише јер не жели да га било ко угрози. Он је сада посебно осокољеног сазнањем да ће се оно што говори чути посредством ТВ Информера и Пинка (идеални медији за малограђанску националну идентификацију с улогом жртве).
Све у свему, њега толико има свуда да се после толиких година слушања и гледања чини да га познајете боље од чланова своје породице. Некако је српски усуд да нам Александар Вучић увек долази или се враћа у „наше дневне боравке“ после „но – но“ од стране Европске уније.
