Прочитај ми чланакЗовем се Игор Просвирнин, и главни сам уредник руске странице „Спутник и Погром“ (www.sputnikipogrom.com) која се залаже за европске вредности. Чуо сам да је један аспект живота који Европљани, а посебно Немци, цене – историја. Ако се присетимо недавне историје, сетићемо се да је огромна армија од 300 000 совјетских војника, 5000 тенкова, 1500 авиона и 10 000 топова (међу којима су била и тактична нуклеарна оруђа) просто отишла из поново уједињене Немачке, без испаљеног метка.
Био је то подухват невиђеног обима и брзине, када се цела совјетска армија повукла буквално у беспуће. Десетине хиљада совјетских официра, поступивши по наређењу врховне команде, напустили су топле касарне и отишли да живе у мемљивим шаторима разапетим на блатњавим снежним пољима. Често са породицама.
Због чега?
Због наде. Из наде да су мрачне странице историје између наше две земље заувек затворене. Наде да ће Европа ценити и поштовати наше интересе, па више нећемо морати да у њеном средишту држимо армију тенкова. Наде да ћемо у уједињеној Немачкој имати пријатеља и савезника, с којим ће Русија испунити сан Шарла де Гола о јединственој Европи од Лисабона до Владивостока.
Када су напуштали Немачку, нашим војницима је речено да је Немачка препознала и окајала своје грешке из прошлости, да у Немачкој више нема нерешених питања, и да нећемо више слушати немачке позиве на одмазду против Русије – и зато наша армија тенкова у срцу Европе више није потребна. Од тога часа, рекли су, Руси и Немци су пријатељи, а пријатељи немају потребу за армадом тенкова. Русија је требало да се више не плаши уједињене Немачке, и разоружа се.
И ми смо се разоружали. Двадесет година смо веровали да смо поступили исправно, да је прошлост заувек заборављена и да Немци цене колико брзо смо затворили све базе и повукли војску – иако и данас у Немачкој постоје америчке базе. Када је добро, пријатељи упознају нас; када је лоше, ми упознамо пријатеље. А са украјинском кризом дошло је лоше време. Постало је јасно да се Немци не сећају доброг. Испоставило се да Немци нису научили лекције из историје. Изгледа да су Немци схватили наше добровољно повлачење ратне машинерије не као гест добре воље и чојства, већ слабости.
Тако да, када су Американци подвикнули немачкој канцеларки – коју све ове године држе под присмотром попут кућне помоћнице лепљивих прстију – цело немачко друштво је поскочило као пудлица и потрчало под ноге свом америчком господару… иако сукоб са Русијом штети економским и политичким интересима Немачке. Значи, чак и кад вратимо мач у корице, скинемо оклоп, престанемо са совјетским припремама за Трећи светски рат и пружимо руку Немцима, они ће нам првом приликом пљунути у длан.
Испоставило се да су Руси поново „Untermensch”, подљуди, које немачки медији некажњено могу да клевећу, док са говорница Бундестага грме позиви за санкције, а Русији се ускраћује право да отворено и равноправно заступа своје становиште. С друге стране, влада Украјине може да забрањује руски језик, затвара руске активисте, артиљеријом гађа стамбена насеља, убија хиљаде цивила који су углавном Руси – и ништа од тога није проблем.
Није проблем јер је Украјина „демократија“, а то одговара Немачкој јер су Руси „подљуди“, јер су Руси Јевреји чија је крв за Немце безвредна. Штавише, зато што покушавају да се бране и узвраћају ватру на нападе украјинских оружаних снага, Руси треба да се казне, јавно малтретирају, њихова воља за отпором да буде сломљена, а они сами позатварани у међународни руски гето.
И шта онда, да се тај гето спали попут Дома синдиката у Одеси, у којем је спаљено 49 проруских демонстраната? Знате ли како су украјинске друштвене мреже реаговале на овај холокауст[1]? Тако што су мртве називали „златицама на роштиљу“[2]! Овако су писале десетине хиљада људи на украјинским друштвеним мрежама, стављајући непристојне коментаре под фотографије угљенисаних тела.
Значи, ми смо поново „подљуди“, звери које украјински нацисти могу некажњено да убијају како би створили „Украјину без Руса.“ По подацима које је прикупила организација Human Rights Watch, само у јулу су Украјинци убили 1150 МИРНИХ РУСА на истоку земље. Убијање се наставља свакодневно. Где су ваши протести, Немци? Где су ваше санкције против Украјине? Где је сад ваш вајни хуманитаризам, за који велите да сте научили од 1945. препознавши грешке прошлости?
Саур-Могила, стратешки вис на којем је споменик руским војницима изгинулим пре 70 година у жестокој борби са Вермахтом, опет је бојиште. Овај пут на њега јуриша украјински батаљон „Азов“, носећи обележја дивизија СС (Друге, Четврте и 34) – а ви ћутите! Руска самоодбрана као заклон од метака неонацистичке „Националне гарде“ Украјине користи гранитне статуе совјетских војника, а ви имате образа да пристајете на америчке глупости о „руској агресији“! Украјина гађа градове балистичким ракетама, које од домова праве кратере, а ви уводите санкције не Украјини, већ Русији!
И док војска убија ненаоружани руски народ, ви расправљате да ли је дошао час да се овим убицама испоручи оружје како би могли да убију још Руса. Сва ваша „политика сећања“ и „учење из прошлости“ је просто гомила псећих гована. На ваше очи масакрирају ненаоружани народ, а ви аплаудирате и украјинским кољачима обећавате новчану награду.
Нисте се научили хуманости, Немци. Нисте се научили одговорности. Нисте научили да се супротставите Злу и јасно му у лице кажете: „Не, ти си убица. Нећу ти помоћи. Престани са убијањем сместа.“ Нисте научили да будете одговорно, независни, слободни народ, способан да на добро узврати добрим.
Ви сте робови, који мисле да је доброта слабост.
Хитлер вас је водио као овце 1934, а ове 2014. Обама је ваш пастир. Да сутра у Немачкој Американци отворе концлогор за Русе, половина вас би се пријавила да ради у гасним коморама, док би ваша штампа објашњавала како су ти логори родољубиви и добри за немачку привреду. Онда бисте убијали те руске „подљуде“ који су усудили да вам се супротставе, од њихових кожа опет правили абажуре, и слали их као поклоне у Вашингтон, да се умилите свом америчком савезнику.
Немци су пали на испиту. Када се Зло поново вратило у Европу, нисте ни покушали да му се супротставите. Очас сте пали пред њим ничице, попут роба који је дуго са чежњом ишчекивао повратак свог господара. Служите Злу, онда, уводите санкције, подржите убијање Руса, снабдевајте убице Руса оружјем, налазите оправдања за тај геноцид – вашој причи крај је већ познат. Јер Зло не може да победи.
Завршићу овај текст цитатом чувеног америчког државника, госпође Викторије Нуланд, која очито за вас уместо ваше канцеларке доноси одлуке о Украјини:
„Јебеш ЕУ.“
Свидело вам се то или не, Американци су паметан народ који тачно зна шта је „цена“ уједињене Немачке, и уједињене Европе.
Посрбио са енглеског: Небојша Малић
[1] Прим. НМ: „Холокауст“ на грчком значи „спаљена жртва“ и овде се користи у том дословном, а не метафоричком значењу.
[2] Прим. НМ: У оригиналу „Colorado shishkebab“; пошто су као симбол отпора нацизму Руси усвојили наранџасто-црне траке Св. Ђорђа, украјински нацисти су их погрдно прозвали „колорадо“, по бубама-златицама сличних боја.
