Прочитај ми чланакХрватска јавност бруји о најновијем “историјском” открићу загребачког “Национала”. Реч је о 1942. години, у којој постоји “рупа” у биографији
ПРВИ хрватски председник и бивши генерал ЈНА Фрањо Туђман, радио је 1942. године у Министарству домобранства Независне Државе Хрватске, судећи по историјским документима до којих је дошао и које је објавио загребачки “Национал”. Тај детаљ из своје биографије Туђман је затајио, а прве трагове који су водили открићу изнео је Јосип Манолић.
Редакција загребачког недељника у свом истраживању дошла је до докумената који откривају где је Туђман боравио тих ратних година, а један од њих указује да је сам Туђман тврдио како је запослен у Министарству оружаних снага НДХ. Постоје и документи из полицијске архиве из којих се види на којој је адреси био пријављен и где је боравио у Загребу док је Анте Павелић био на челу НДХ.
Тако до сада потпуно непознати папири откривају да је он становао у Херцеговачкој улици у Загребу, који је делио са једним новинаром, а део тога открива и Манолић у својој новој књизи “Шпијуни и домовина” која ускоро излази у Загребу.
Тај део Туђманове прошлости никада нико није истражио и постојала је “рупа” у његовој биографији од годину-две. Сам Туђман о тим првим годинама рата није много говорио, већ је само истицао детаљ када се одлучио да оде у партизане. У једној енциклопедији је назначено да је као левичар био притворен 1940. године, а да је његова породица подржавала Хрватску сељачку странку.
ТУЂМАНОВО МИНИСТАРСТВО
ХРВАТСКО домобранство био је од 1942. године назив за оружане снаге НДХ. Делило се на копнену војску, морнарицу и ваздушне снаге, а дезертерство је било стално на дневном реду фантомског Павелићевог министарства. У саставу оружаних снага НДХ било је 130.000 људи, а заклетва коју је прописало министарство у којем је радио и Туђман је гласила: “Присежем Богу свемогућем и свезнајућем, кунем се свим што ми је на свету драго и свето, дајем поштену реч, да ћу Независној Држави Хрватској и поглавнику као њеном представнику увек бити веран”.
Званично је увек наглашавано да је 1941. године Фрањо Туђман прекинуо школовање и укључио се у антифашистички покрет, али о томе да је радио у Министарству домобранства до сада није било ни речи. Његови биографи само су написали да је 1942. године постао члан Комунистичке партије Југославије и да је деловао на подручју северозападне Хрватске и био руководилац илегалне партизанске штампарије.
Иако је седамдесетих година, после хрватског пролећа, Фрањо Туђман био осуђен на затворску казну због национализма, Јосип Броз Тито га је увек бранио и чак поручио “Туђману не паковати”. Нова открића из Туђманове биографије свакако ће да изазову разне полемике у Хрватској, јер је Туђман и као високи официр ЈНА, али и касније, осуђивао усташки покрет и био веома критичан према НДХ.
Чињеница да је и сам радио у систему који је формирао Павелић много тога мења и отвориће историчарима нове путеве.
Када је реч о Јосипу Манолићу, он је деведесетих година био један од најближих сарадника Фрање Туђмана и његов човек од поверења. Манолић се са Туђманом разишао у време када му је леђа окренуо и Стјепан Месић. Прва књига Манолићевих мемоара изазвала је различите реакције, а друга најављена књига доста је експлозивнија и открива многе непознате детаље не само из Туђмановог живота, већ из времена послератне Југославије.
