Док ово удружење упозорава на „атмосферу линча“ и сл, поставља се питање: ко уопште стоји иза медија у Србији, за које се не зна ко им је власник, али се сигурно зна да су дириговани.

Дана 25.12.2012., под насловом „Није време за ћутање“, НУНС (Независно удружење новинара Србије) је упутио апел у коме „изражава забринутост због ширења атмосфере линча према неистомишљеницима и позива демократску јавност да се супротставу говору мржње и бруталној кампањи која се води против појединаца и организација“.

Да медији немају пресудну улогу у креирању јавног мњења, овај апел био би, у најмању руку, смешан, али како грађанима Србије одавно није ништа смешно, лицемерје које избија из сваког реда истог изазива једино горак укус у устима. Комплетан текст апела јасно ставља до знања да је једино њихова слобода и деловање исправно, те да свако ко мисли другачије нема право на исте.

Наиме, сваком мислећем човеку у Србији, као дан је јасно да су српски медији све, само не слободни. Бар велика већина. То се првенствено огледа у потпуној нетранспарентности власништва, али и јако тешком статусу новинара који најчешће раде за јако мале плате, а под великим притиском. Текстови и вести се наручују и изнајмљују, а често се састављају потпуно ван медија, у кабинетима политичара, тајкуна и страних амбасада. О самом садржају, односно квалитету, како писаних, тако и електронских медија да не говоримо.

Питање је ко њима даје за право да процењују шта је истина? И да ли грађани имају право да чују и другу страну, па да сами донесу закључак ко је у праву? И откуд толика паника, уколико је деловање „прозваних“ медија и новинара потпуно исправно, од позивања на одговорност, па се чак прети страхом од повратка у деведесете? Давно проваљена новинарска патка…

Истовремено треба дати пуну подршку НУНС-вој иницијативи да се покрену јавне дебате, како у парламенту, тако и у медијима, да би се:

1. Коначно утврдило ко су прави власници медија у Србији и ко одређује шта ми смемо да чујемо, а шта не,

2. Побољшао статус новинара и њихова независност, те вратила основна радна етика у новинарско деловање,

3. Открили сви починиоци свих гнусних злочина над новинарима,

4. Вратио квалитет, како новинарског извештавања, тако и садржај телевизијског програма, који поред информисања и забаве, треба да има и едукативну улогу.

Све док се ове, животно важне теме не покрену и не почну да решавају, сви овакви и слични апели, још ће више повећати утисак да сви ми живимо као учесници у медијском ријалити програму, без елементарног права да мислимо својом главом.

И још нешто: Независно удружење новинара Србије, односно сви његови чланови требали би да поштују Устав Србије и сва своја саопштења, прогласе и апеле објављују на ћириличном писму, како и доличи независном српском новинару.

(Јелена Бркић, Двери)

Ознаке: Јелена Бркић, ко стоји иза медија у Србији, лицемерје НУНС-а, НУНС