Прочитај ми чланак
Излазак Грчке из еврозоне изазвао би сасвим сигурно потрес у Европи, а нарочито на западном Балкану, уверен је Вук Јеремић.
Јеремић који је председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој је на панелу „2015. Нови европски мировни поредак“, конференције „Европска безбедносна политика на раскршћу“, нагласио да је ЕУ суочена са више проблема, наводећи на први унутрашњи изазов, који су „Грексит“ и „Брексит“.
„Мислим да ћемо наредних недеља и месеци видети да су ови догађаји веома битни за континент. Моје мишљење је да је криза у Грчкој озбиљна и то не само криза финансија и економије, већ основних вредности Европе, питање солидарности“, нагласио је Јеремић.
Он је додао да не би требало потценити ширу димензију опасности ако ствари крену наопако. Иако, како је казао, већина мисли да ће криза у последњем тренутку бити решена, он сматра да сложени преговори могу да измакну контролу, а овај проблем би се одразио на све кандидате за пријем у чланство ЕУ.
Даље је изразио наду да ће Британци учинити праву ствар и остати у ЕУ, те да би можда било и од користи да се услиши захтев Лондона за поновним разговором о споразуму Уније.
Отварање дијалога о споразуму ЕУ, према његовим речима, био би прилика да се исправе неке ствари у европској конструкцији.
Истовремено, упозорава Јеремић, то би могла бити и Пандорина кутија, јер би могло да се постави питање граница Европе, да се направи разлика између политике суседства и проширења.
Такође је казао да не верује да је ЕУ изашла из економске кризе иако су бројке боље пре неколико година, јер постоји јаз севера и југа, и све већа неједнакост унутар ЕУ.
Истовремено је указао и на проблеме у суседству ЕУ, на Блиски исток, где је, како је навео, тешко предвидети развој. Он је указао и на проблем избеглица, истичући да се у турској налазе милион избеглица, и да се ствари неће мењати на боље.
Што се украјинске кризе тиче Јеремић подвлачи да је то озбиљна криза са потенцијално тешким економским последицама по Русију и Европу, те да је кључ у покушају да се дође до склада између две конкурентне политике суседства, европске и руске.
Професор Факултета политичких науке из Загреба, бивши саветник ранијег председника Хрватске Иве Јосиповића, Дејан Јовић сматра да ЕУ треба да заузме реалистичнији приступ и уклони препреке земљама кандидатима.
Он је истакао да је украјинска криза показала да рат није више незамислив на старом континенту.
„Украјинска криза означава крај концепта једне Европе, која би могла да буде онолико велика колико желе члание ЕУ. Европа се сада не може прошити докле жели на исток, а парадокс је да тамо где може да се шири, на западни Балкан, она не жели“, констатовао је Јовић.
Такође је указао да је видљив ефекат спојених судова на границама ЕУ, јер видимо увоз безбедносних проблема из суседних земаља у периферне државе, као што су проблеми миграције, економски и безбедносни, те успостављање нових ограда и зидова.
„Оно што сада видимо да се дешава није да се мења ЕУ, пацификује и либерализује, већ земље које су у суседству извозе проблеме у земље чланице ЕУ. То је опасан тренд за који ЕУ треба на нађе озбиљан одговор“, поручио је Јовић.
Говорећи о украјинској кризи новинар листа „Економист“ Тим Дзуда рекао је да ће живот Руса, Украјинаца, Европљана, па и грађана у овом региону бити тежи уколико се она настави.
Каже да је после споразума у Минску наступила фаза замрзнутог сукоба, али да очекује да дође до нових окршаја по „рубу Украјине“.
„Али не пише се добро новом европском мировном поретку““, поручио је Џуда.
Tanjug
