Прочитај ми чланак
У поређењу са медијским утицајем Запада у Србији, руско присуство личи на дечију игру у песку.
Јевгениј Баранов, један од водећих руских новинара и коментатор државног Првог канала, годинама је присутан у Србији и прати све важне догађаје, а посебно откад је у нашој земљи покренуо пројекат „Руски експрес”. Замишљен као медија-центар, „Руски експрес” организује и руске културне манифестације у Србији, као што су премијере филмова „Битка за Севастопољ” или „Сунчаница” Никите Михалкова.
– Створили смо медија-центар „Руски експрес”, како бисмо на једном месту објединили све руске медије и информације. Био сам овде и 1999. године и подсећам вас да су после бомбардовања и каснијих политичких промена у Србији мало по мало земљу напустили скоро сви руски медији, изузев „Таса” и „РИА Новости” – каже Баранов за „Политику”.
У последње време је све више и руских медија и компанија. Изгледа да се враћа интересовање за Србију?
Наравно. За протеклих 15-16 година после бомбардовања много тога се променило, како у односу Русије према Србији, тако и у односу Русије према самој себи. Она Русија из 1999. године већ је отишла у заборав.
То је можда и због појачане руске пропаганде, која намеће одређену тачку гледишта. Поменимо само „Раша тудеј”, „Спутњик”…
Нажалост, јер бих волео да је другачије. Ако посматрамо руске интересе, присуство наших медија је минимално. Руско државно присуство тек почиње да се ствара. У поређењу са медијским утицајем Запада у Србији, руско присуство личи на дечију игру у песку.
Али руско медијско присуство очигледно расте?
И тек ће да расте.
Зашто је то потребно?
Русија је огромна земља, заузима шестину планете. Овде живи наш братски народ и то је у свести многих људи постало само форма која нема никакав садржај. Много је овде људи који суштински знају само да смо ми блиски народи, али немају јасну представу о Русији данас. Није то руска пропаганда у Србији, већ је веома важно да и у Русији знају шта се овде дешава.
Србију већ оптужују да седи на две столице у спољној политици?
Мене то брине, с обзиром на украјинско искуство. Нико у Москви није покушавао да оспори ваш европски пут, поготово у тренутку када је таква одлука донесена пре много година.
Да ли Москва и данас подржава европски пут Србије?
Рекао бих да се односи мирно према томе и то се није променило. Проблем је у томе што се свет променио и што се сама ЕУ мења. Да ли је и даље у вашем интересу слепа оданост одлукама донетим пре 15 година у разрушеној и, суштински, побеђеној земљи? Балансирање захтева огромне напоре, то је трновит пут. Ако водећи људи у држави имају довољно стрпљења, суздржаности и такта за такву политику, мислим да је могуће доста дуго издржати, све док се потпуно не промени читава међународна конструкција.
Поменули сте утицај западних медија у Србији?
Погледајте власничку структуру највећих медија у Србији, па ћете разумети. Знам да Руси већ много година покушавају да купе или буду суоснивачи неког медија у Србији и не успева им. И даље има заинтересованих, али наилазе на зид. Наравно, нико неће никоме завртати руке, биће времена за медијско ширење.
Тврдите да Путин не притиска српску власт да отвори медије за руске инвеститоре?
Путин уопште не притиска вашу власт ни по једном питању. То је обична мистификација.
Да ли је мистификација и његов притисак у октобру да се прослава ослобођења Београда помери за четири дана раније?
Био сам тада овде и мислим да је то била одлука ваших власти, знајући да ће он бити у Београду 16. октобра, па су желели да учине такав гест. Шта уопште значи четири дана раније или касније?
Зашто ви параду у Москви не одржите 5. или 15. маја, ако то није важно?
Стално се тражи длака у јајету, уместо да се гледају конкретне ствари. Русија је нудила Јужни ток и његово обустављање је велики губитак за Србију. Сада нудимо Турски ток и опет наилазимо на проблеме. Нудимо изградњу огромних инфраструктурних пројеката и све иде некако споро.
То вероватно има више везе са сукобом Русије и САД на глобалном нивоу него са Србијом? Коме веровати у пропагандном рату Вашингтона и Москве?
За државу попут Србије је у оваквим ситуацијама најбоље да јасно сагледа своје интересе. Да измери разлоге својих односа са једном и другом страном и да има могућност да слуша са оба ува. Немогуће је донети исправну одлуку ако вам је у једном уву банана.
Значи, треба слушати подједнако и америчку и руску пропаганду?
Данашњи свет је тако устројен да од медија више нико не очекује ништа осим пропаганде. Од медија се не очекују информације, већ објашњење, што сведочи да је свет постао инфантилнији. Људи нису у стању да сами о било чему одлучују.
Русија оптужује западне медије за лицемерје и лажи, али ни код вас није боља ситуација?
Прошетајте Београдом и погледајте својим очима резултате „западне хуманитарне акције”. Реците ми један град на планети где је Русија некога на овај начин принудила на мир.
Шта је с Украјином, анексијом Крима?
Да ли је неко видео разбијену централну улицу Кијева, срушене зграде владе и министарстава? Где су наши авиони и балистичке ракете тамо?
Нисте одговорили о Русији, где је огроман број нерешених убистава новинара?
Шта значи убистава? Пре бих рекао погибија. Гину на фронту, то је део посла.
Гину и они који критикују Путина?
Који на пример?
Ана Политковска.
Кривци су откривени и осуђени. Људе убијају и криминал постоји. Нико није доказао да је ово или неко друго убиство било политички мотивисано од стране власти. Док се такви докази не појаве, беспредметно је дискутовати о умешаности Кремља.
Извор: Политика
