Прочитај ми чланак

ЈЕЗИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ: Српски или србијански

0

У новије време, посебно у језику средстава јавног информисања изван Србије, владају шаренило и недоумице око употребе присвојних придева српски и србијански у спојевима са именицом влада, полиција, устав и сл. Неки новинари уз њих употребљавају атрибут српски, а неки – србијански. Шта је правилно? – поставља се питање. (А боље би било да га постављају новинари!)

srpski jezik i cirilica

На први поглед, изгледа да то и није неки проблем, али се показује да јесте, и то компликован проблем. („Заслуга” је то историје и политике.) О томе су, нарочито у последње време, писали најпознатији српски лингвисти Е. Фекете, М. Николић, И. Клајн, и (критички, испитивачки) М. Шипка, чији рад ће нам послужити да – у најкраћем, али целовито – укажемо на узроке проблема и могућности његовог превладавања.

Додајмо, није проблем само у придевима српски и србијански него и у именицама Срби и Србијанци.

У речницима српског језика (Матице српске и Једнотомном) значење придева српски је: који се односи на Србе и на Србију (земља, народ, језик и др.). Дакле, припадање народу чија већина живи у Србији, тј. Србима у целини (етничко значење) и припадање земљи у којој живи већина Срба (територијално значење).

У етничком значењу, кад означава припадност Србима у целини, придев српски не изазива неспоразуме: српски језик, српски народ, српска култура, српски обичаји, српска историја… Проблем настаје кад се придев српски употребљава у значењу припадања Србији (територијално значење), дакле, у везама речи: српска влада, српска полиција, српски устав… Овде долази до „судара” два значења придева српски – етничког и територијалног. Јер српска влада није влада свих Срба, нити у Србији, као држави, живе само Срби. Зато неки у овом значењу употребљавају придев србијански: србијански премијер, србијанска полиција…

milorad_telebak
О АУТОРУ

Милорад Телебек је српски лингвиста, професор Универзитета у Бањој Луци.Био је ангажован као лектор у Народном позоришту Републике Српске и на Радио-телевизији Републике Српске. Члан је Комисије за фонологију и Комисији за стандардни језик у школству, администрацији, издаваштву и јавним гласилима. Члан је Удружења књижевника Српске и Удружења књижевника Србије. Предсједник Републике Српске одликовао га је орденом Његоша „за допринос култивисању српског стандардног језика и развоју језичке културе народа“. За језичке приручнике које је написао Телебак је добио књижевне награде „Свети Сава“, „Кочићево перо“ и „Ступље“.

Јесте једноставно, али то није решење проблема, јер и придев србијански има – као и српски – два значења: а) који се односи на Србију и б) који се односи на Србијанце. А ни Србијанци нису само грађани Србије него и Срби из Србије (насупрот Србима из БиХ, Црне Горе итд.). Да Србијанац значи (и) Србин из Србије, потврђује и песма „Јелек, антерија и опанци – по томе се знају Србијанци”, тј. Срби из Србије. (Ту ношњу не носе ни Шиптари ни Лале.) Према томе, србијанска влада, србијанска полиција и сл. може бити схваћено као влада и полиција Срба, а не других становника Србије. Као двозначан и неодређен, и придев србијански је у овим спојевима, дакле, неприхватљив.

Неприхватљивости придева србијански у овим везама речи, као и назива Србијанац, доприноси негативан емоционални однос Срба у Србији према тим речима. Сматрају их национално увредљивим, јер им се одузима национално име (Србин, српски) и замењује територијалним, географским. (Из истог разлога ни Срби изван Србије не прихватају да буду, нпр., босански Срби, хрватски Срби и сл., већ Срби из Босне, Срби из Хрватске…)

Тако имамо два супротстављена мишљења – да све што се односи на Србију (као земљу, државу) треба означити придевом српски: српске реке, српске планине…, па тако и: српска влада, српска полиција… Употреба придева србијански у овим везама за њих је неприхватљива. Друго мишљење је да у свим тим случајевима треба употребљавати придев србијански, а никако српски, јер он има етничко значење, те би значило да те реке, планине, па и влада и полиција припадају свим Србима, нацији као целини.

Какав је, онда, одговор на питање из наслова?

Придев српски треба употребљавати уз појмове који се односе на Србе као нацију: српски народ, српски језик, српска култура… Није га добро употребљавати у значењу припадања држави Србији: српски премијер, српски устав, српска полиција… С циљем избегавања двозначности и неспоразума, у овим синтагмама уместо присвојног придева (било српски, било србијански) боље је употребљавати присвојни генитив – Србије: Влада Србије, председник Србије, Устав Србије, полиција Србије.

Придев србијански може се употребљавати када се односи на Србију у ужем смислу или на њен део (у прошлости и садашњости): србијанске вароши, србијански говори и сл. – у опозицији према, нпр., војвођанским варошима, војвођанским говорима… Овај придев се, додуше, може употребити и кад се односи на Србију у целини, нарочито у смислу разграничавања: србијанско-босанска или србијанско-црногорска граница, на пример.

Милорад Телебек, Како се каже

50 коментара “ЈЕЗИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ: Српски или србијански

  1. Виде Даничић каже:

    А ти си латиничарски агресор на нашу отаџбину Србију, Србски народ, Србски језик и Србицу као њено писмо!

    А онај ко врши агресију на највише вредности своје отаџбине и нације – јесте велеиздајник!

    А сваки велеиздајник је по дефиницији – гњида, никоговић, рђа од рђаковића, ништа чоек – млијеко га србско разгубало…

  2. Rile каже:

    Ако…ако…сва та зајебанција је довела до нових нација и нових језика, а и будуће нације и језици се спремају…и све то дозвољава Србија већ дуго времена…

  3. milan popovic каже:

    Ljudi to je samo jos jedno ime za Srbina i nista vise
    I ne palite se na te gluposti to je kao Vojvodjanin najobicnija glupost jel je falsifikat .Taj deo Srbije se nekad zvao Srpsko Veliko Vojdodstvo i Tamiski Banat!jel zamislite ja zivim u Regionu znaci li to ja sam regonalac po nacionalnosti ili onaj sto zivi u opstini on je Opstinarac ili onaj u Mesnoj zajednici kako cete njega zvati Mesnati zajednicar!?nemogu da verujem koliko su neki ljudi glupi! Mi smo svi SRBI!

  4. Voyvoda каже:

    Srbi, svih vera, ne nasedajte na ove podele-podvale.
    U maloj Holandiji se ne bi razumeli onaj iz Limburga i Groningena ili Brabanta..Friesland da ne pominjem, kada bi govorili svojim dijalektima. Ti dijalekti se vise razlikuju od npr. Srbskog i tzv. makedonskog (komunjare nametnule bugarski od ’45god). O vecoj Nemackoj da ne pisem.
    Srbski jezik se prica od Rijeke (Fiume) do skoro Zagreba, Segedina i Djevdjelije. To sto su titine kumunjare uz svesrdnu pomoc srba-sektasa-komunjara izmislili nove nacije i jezike nista za istoriju ne znaci..70god je samo delic sekunde u Istoriji.

  5. LIVETV каже:

    aman ljudi SRBSKI zapamtite za sva vremena srbijanski je vatikanska podvala da bi nas marginalizovali i td i td……..

    1. Велика Mетла каже:

      Подвала,НЕГО ШТА!Сада би да убаце некакав „срПијански“,да би новостворени „језици црногорски,балијски,рватски и остали имали права да се позивају на то да постоји и некакав срПијански,оправдавајући постојање њихове спрдње од назови језика!Срби говоре СРБСКИМ језиком,а како остали говоре(оне „нације“од којих је и мобилни телефон старији)ме у животу не занима!Знам само да немају ништа своје почев од културе па до науке!Све шта имају украли су од нас Срба!

    2. Kriticar каже:

      bas su sad skoro skinuli nesto sa vrha Velika Metla dol na Malu metlu hahahahhaahahahahaha

Коментари су затворени.