Прочитај ми чланакРуски председник Владимир Путин показује спремност да користи храну, гориво и ђубриво као оружје рата против западних земаља које наоружавају Кијев и санкционишу Москву, ствари би могле брзо да се погоршају.
– Наполеона су зауставиле тешке руске зиме, као и Хитлера 1941. године. Сада Путин има план да Европи приреди оштру зиму – рекао је политиколог Иван Крастев.
https://youtu.be/ah0fyC9ijko
Како се рат буде одуговлачио, или чак ескалирао, стручњаци предвиђају да ће европске владе бити под притиском сиромашнијих и гладнијих бирача.
Додајте томе могући прилив избеглица из земаља које ће погодити несташица хране, топлотне таласе који би исушили делове европског пољопривредног земљишта, ризик од нових таласа ковида и поремећаје у ланацима снабдевања – није чудо што се многи питају колико дуго ће западне владе бити у стању да одрже своје јединство и одлучност ове зиме.
– Видећете много већи притисак на Европљане да кажу: „Хајде да сада зауставимо рат“ – рекао је Крастев за бриселски „Политико“.
Истраживање које је овог пролећа наручио Европски парламент показало је да скоро 60 одсто грађана ЕУ није спремно да се суочи са повећањем цена хране или енергије. Око 59 одсто се сложило да „европске вредности као што су слобода и демократија морају бити приоритет, чак и ако то утиче на цене и трошкове живота“. Али у извештају се наводи да је подршка највећа међу економски сигурнијим земљама, а да пада испод 50 одсто међу онима који су понекад или редовно имали потешкоћа да плаћају рачуне.
– Све би могло да се заврши са много људи у неповољном положају, плус одређеним бројем људи који на улицама протестују због губитка посла или бацају камење на политичаре – рекао је Тим Бентон, директор програма за друштво и животну средину у Четам Хаусу.
Питање је у којој мери су европске владе спремне да издрже руски економски напад?
Као велики извозник хране, ђубрива, нафте и гаса, Русија има значајан утицај на европску економију. Он ће бити још израженији како температуре буду падале.
Већ је 12 земаља ЕУ претрпело потпуно или делимично искључење руског гаса. Ове недеље Русија је затворила гасовод Северни ток 1 који снабдева гасом Немачку, као и Француску, Италију и Аустрију, што омета напоре европских држава да направе залихе за зиму.
Планирано одржавање требало би да траје до 21. јула, али у престоницама ЕУ влада све већа забринутост да ће Москва пронаћи изговор да продужи затварање, можда на неодређено време.
Роберт Хабек, немачки министар економије, упозорио је овог месеца на „политичку ноћну мору“ која би угрозила друштвену кохезију ако залихе гаса буду толико оскудне да владе морају да их рационализују. А у недељу је француски министар економије Бруно Ле Мер рекао да верује да је потпуно искључење руског гаса „највероватнија опција“.
У Немачкој су политичари припремили планове за ванредне ситуације. Локалне власти пригушују уличну расвету и снижавају температуру у отвореним базенима. Берлин такође разматра могућност фонда од девет милијарди евра за спас комуналног гиганта Унипера, највећег немачког увозника гаса.
– Путин користи енергију као оружје и покушаће да нас подели, али безуспешно – рекао је пркосно комесар за унутрашње тржиште Тјери Бретон.
ЕУ је усвојила нова правила и позивала земље да већ сада напуне залихе гаса за зиму, иако су резерве тренутно на 62 одсто. Али док су алтернативни гасоводи већ пуни и увоз течног природног гаса ограничен лучким капацитетима, мало је опција за надокнађивање мањка. То значи да ће владе бити принуђене да траже од потрошача да смање потражњу или изврше драстичне секторске резове.
У случају да Русија потпуно „заврне славину“, политичари би вероватно почели са одсецањем невиталних сектора, као што је аутомобилски, а затим и других индустрија. Даље би се на удару нашле социјалне услуге и на крају грејање стамбених објеката, каже Симон Таљапијетра, виши енергетски аналитичар у Бригеловом истраживачком центру.
– Ово ће бити веома тешка политичка тријажа. Мислим да би то био велики изазов за наше владе – додао је.
Што се тиче хране, цене су нагло порасле након руске блокаде лука у Украјини, једном од главних добављача житарица и сунцокретовог уља. Глобалне цене хране су благо опадале, али су и даље изузетно високе у поређењу са овим периодом прошле године. А најгоре би тек могло да дође ако цена ђубрива — повезана са ценом природног гаса — остане висока у наредним сезонама.
Већи трошкови ђубрива значе да ће их фармери широм света користити штедљивије и стога ће генерисати ниже приносе. То ће потенцијално ескалирати тренутну кризу у потпуну ванредну ситуацију.
Као нето извозник хране, Европа је боље изолована од сиромашнијих земаља у Африци и на Блиском истоку, где владе више зависе од руског и украјинског увоза основних намирница попут пшенице, а потрошачи троше далеко већи део својих плата на то да остану сити.
– Не бих прогнозирао или тврдио да ћемо видети глад у Европи, али би цене свакако могле да буду још више – рекао је Џон Бафес, виши економиста Светске банке.
Глобално гледано, систем исхране клати се на танком концу. Недавни подаци Уједињених нација показују да је број људи који пате од глади повећан за 50 милиона у 2021. у односу на 2020. годину, а тај број ће само расти услед избијања рата између два велика извозника житница.
Око 17 одсто хране којом се тргује у свету блокирано је због контроле извоза коју су увеле уплашене или опортунистичке владе, пише „Политико“. Ако Русија буде следила тај пример и увела строгу забрану извоза пшенице у години када очекује велику жетву, то би могло знатно да погорша ствари.
Најгори сценарио из европске перспективе би се десио ако криза са храном изазове нови талас масовних миграција, чиме би се извршио додатни притисак на политичке системе. Аналитичари, укључујући шефа Светског програма за храну, Дејвида Бизлија, повукли су паралеле између садашњег тренутка и нереда око цена хлеба који су претходили Арапском пролећу 2011. године.
– Путинов план глади је намењен стварању избеглица из Северне Африке и Блиског истока, области које обично храни Украјина. Ово би изазвало нестабилност у ЕУ – написао је раније овог месеца историчар са Јејла Тимоти Снајдер.
Руски притисак није могао доћи у горем тренутку за континент. Европа се још увек опоравља од последица пандемије, када су економске блокаде изазвале хаос у глобалној економији.
Европска комисија за сада инсистира на томе да ЕУ може да избегне рецесију, али признаје да је економски раст крхк и у великој мери вођен инерцијом од 2021. Потпуно затварање испорука гаса би вероватно гурнуло блок у рецесију, признаје Комисија.
Све у свему, тренутна криза најавила је тешка времена за политичаре који желе да одрже подршку Украјини, док их њихови противници криве за невоље грађана.
Чак и пре него што су инфлација и несташице почеле да расту, анкета Европског савета за спољне послове показала је да су Европљани подељени око преферираног правца деловања. Око 35 одсто њих залаже се за мир што је пре могуће, чак и по цену уступака Украјине, а 22 одсто сматра да је пораз Русије једини пут ка миру.
Изазов за оне који желе да одрже садашњи курс биће да ураде све што могу да отупе Путинов притисак, а да истовремено убеде бираче да и они морају да поднесу своју жртву.
Европска комисија је нагласила важност уштеде енергије „у свим аспектима свакодневног живота“, али истиче да је одговорност на владама да то саопште својим грађанима.
За многе Европљане смањење потрошње неће бити избор, јер их растуће цене приморавају да бирају између хране и грејања својих домова. У Белгији су рачуни за комуналије порасли за 65,5 одсто у однос на мај прошле године.
Императив за политичаре је да ублаже ударац за оне који су најмање имућни, уместо да једноставно уводе опште мере које помажу свима подједнако – попут смањења ПДВ-а на храну или гориво – јер би то дугорочно могло да додатно повећа државни дуг.
То значи да ће мало ко да преживи наредне месеце и године, а да не направи неку врсту промена у свом животном стилу. Како оцењује Бентон из Четам Хауса, потрошаче чека „прилагођавање понашања“ и могућа вишегодишња криза.
Ако желе да издрже Путинов напад, Европљани ће вероватно морати да науче да мање путују, једу штедљивије и облаче додатни џемпер уместо да појачају термостат. Руска зима, када дође, вероватно ће потрајати, закључује „Политико“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 16, 2022
