Ако сад гледате Агробанку за чији портфолио се чинило да је чист и одједном више није, онда је питање да ли има још других банака у сличној ситуацији, рекао је Регл.
Највећи изазови за пословање банкарског сектора у Србији су смањена кредитна способност клијената, као и тражња за кредитима.

Како је изјавио председник ИО Рајфајзен банке Оливер Регл проблем представља и висок ниво проблематичних кредита (НПЛ) који је већ сада на нивоу од 20 одсто.

Регл је истакао да није могуће да привреда буде у проблемима, а да банкарском сектору иде добро. На то указује и висок ниво кредита са чијом отплатом се касни више од 90 дана, нарочито у сектору привреде. Како је објаснио Регл, ниво НПЛ-а у појединим банкама у великој мери зависи од менаџмента, односно процене и анализе ризика и доношење одлука о кредитима у складу са тим ризиком, што у банкама често није био случај.

“У сектору становништва, пре кризе, током кризе, Народна банка је ставила врло значајна ограничење за кредитирање. И то је на неки начин спасило банке од себе самих, иначе би без тих ограничења сигурно много агресивније кредитирале грађане. Тих ограничења није било за привреду, банке су екстензивно давале кредите и пре кризе и делимично и током кризе, и резултат тога је висок степен НПЛ и, наравно, проблеми код фирми, које су добиле кредите, а које можда никад није требало да добију”, прецизирао је Регл.

Он је указао да ће висок ниво НПЛ-ова утицати на пад профитабилности, али и смањење адекватности капитала у банкама.

“Банкарски сектор пати од високе стопе НПЛ и повећања нивоа резервација за њих, и вероватно ће патити још више чим банке признају да су неки кредити проблематични, што ће довести до повећања резервација за те кредите и повећања отписа”, казао је Регл.

Он је нагласио да је капитализованост банака сада на високом нивоу, и да ће и после свих повећаних резервација и отписа остати на адекватном нивоу, али не искључује да се неке банке могу суочити са тешкоћама, иако ће укупно гледано банкарски сектор остати стабилан.

”Ако сад гледате Агробанку за чији портфолио се чинило да је чист и одједном више није, онда је питање да ли има још других банака у сличној ситуацији. Агробанка је била екстреман случај, али постоји тенденција у банкама да се одуговлачи признање лоших кредита, због обавезе да се формирају резервације, а с друге стране банке се можда још увек надају да ће неки случај, који је већ изгубљен, да се ипак реши”.

“Међутим, криза траје већ четири године, и трајаће још неколико година, тако да захтева третирање лоших кредита у складу са реалношћу. И баш због тога ја рачунам да ће стопа НПЛ да се повећа још у неким банкама које до сада нису ставиле те кредите на реалан ниво”.

Регл је нагласио и да “Рајфајзен” спада у групу банака која је имала опрезно управљање ризиком, тако да је стопа НПЛ на врло прихватљивом нивоу и значајно испод тржишног просека и изразио уверење да ће тако и остати.

(Курир)

Ознаке: ИО Рајфајзен банке, НПЛ, Оливер Регл, смањена кредитна способност клијената