Прочитај ми чланак
Градина на Јелици је била град-центар региона, а не војна постаја, каже Михаило Милинковић професор на Филозофском факултету-одсек археологије.
Постојале су велике зграде, резиденције и зивели су “важни” људи. Досадасња археолошка истраживања, која су почела 1984. године, и сада настављена говоре да је овај град подигнут на простору око 20 хектара, сматра Милинковић.
,,Градина је другачија и по томе што је имала мешовито становништво, а на основу материјалне културе може се закључити да су ту живели Романи, односно Ромеји. И једни и други су били поданици истоцно-римског царства. Германи су такодје били присутни, али у својству војника за одбрану царства”, рекао је професор Милинковић.
Он је додао да је популација која је у њему живела користила словенску керамику,
односно грнчарију налик на ону коју су правили Словени под утицајем аварског каганата. О односу према Србима у то време показаће наставак истраживања.
Према његовим речима, пронађен је и један аварски налаз “језичак од појаса са тамгама”.
“Постојале су велике зграде, насеља, резиденције. Градина је одржавала надрегиоалне везе са другим деловима Средоземља. Људи су се бавили трговином, занатством, обрађивао се метал”, нагласио је Милинковић.
Србија се некада налазила у латинској језичкој сфери, о чему сведоче пронађени натписи, а да су у овом граду без имена живели и хрићани говоре остаци, до сада 5 откривених цркава.
Како је истакао, град је спаљен крајем 6. или почетком 7.века пре нове ере, који је вероватно изазван нападима Авара или Словена, али је брзо обновљен. Повећање обима ископавања било би значајно за “реконструкцију прошлости”, а наставак прекинутих конзерваторских налаза од Градине на Јелици би направило од ње “предивно археолоско налазиште”, истакао је Милинковић.
Он је изразио наду да ће Министарство културе, али и локалне самоуправе имати слуха да подрже наставак истраживања јер се од овог места може направити прави “туристички пункт и створити нови споменички фонд”.
Приликом досадашњих ископавања прикупило се око 2000 налаза, а музеј у Чачку следеце године планира изложбу посвећену Градини са пратећим каталогом, јер, како је навео Милинковић, “јавност заслужује да их види уз адекватно стручно објашњење”.
(Чачак прес)
