У спомен ма моје претке, рођену браћу мог деде Вукана Кулашевића, Илију (1915-1942), пострадалог у Другом светском рату и Јанка, коме су усташке власти пронашле пушку у кући због чега је брутално пребијан и мучен, али никада није признао да је поседовао пушку.

Почетком августа 1941. године почела су масовна страдања српског православног живља у западној Херцеговини од стране усташа и локалних Хрвата.

У ноћи између 5/6-ог августа 1941. код јаме на Боровом пољу између Купреса и Ливна убијено је 213 Срба, међу њима и жена и девојака.

(Погледај снимак – снимак 2:07 –  3:44).
 
Хрват из села Шуице код Купреса Божо Лозанчић је наменски дао своју ливаду да се на њој ископа јама, знајући да ће ту бити закопани убијени Срби и за шта ће она послужити. Данима су локални Хрвати припремали терен и ишли на мобу да копају јаму.

По списку извесног Вилонија, који се представљао као руски емигрант да би задобио поверење људи, притворено је 185 Срба из села Доње Вуковско (Кудиљи) код Купреса. Заједно са 28 Срба из села Поточани код Ливна свезани су и у поменутој ноћи камионима одвожени до јаме где су на најзверскији начин убијани.

(Погледај снимак – снимак 27:52 – 30:09).

Једини преживели Србин Тодор Никић који је искочио са камиона, причао је да је на камиону на сваком од четири ћошка био по један наоружан усташа а у средини је препознао Хусеина Беговића, локалног муслимана. Беговић је по завршетку рата безбедно живео у Травнику. Иако је УДБИ више пута указивано на њега, никада није ухапшен нити одговарао за почињене злочине.
(Погледај снимак – снимак 30:45 – 31:56)

Дан након злочина локални мештани Хрвати села Шуице код Купреса су пошли да закопају јаму. Неколицина људи је преживела страдање и изашла ван јаме тражећи воде. Шуичани су их побили крамповима и гурнули назад у јаму. Трагови крампова се виде на извађеним лобањама.
(Погледај снимак – снимак 23:06 – 24:02)

Један од пострадалих Срба је и злосрећни Петар Поповић, предратни трговац са Теразија. По избијању рата био је мобилисан и послат у Мостар. након брзе капитулације Југославије Поповић одлази код стрица Лукијана у Доње Вуковско. Бива ухваћен од усташа и најстрашније мучен. Ексхумација пострадалих Срба обављена је 24/25-ог августа 1990. године што се види на снимку. Посмртни остаци Поповића су препознати по грађанском оделу и ципелама. Имао је расечену трбушну дупљу и нагурану букарицу (дрвена посуда за чување киселог млека) у ребра.

(Погледај снимак – снимак 41:50 – 43:08, 44:42 – 46:56)
 
НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА СВИМ СРПСКИМ МУЧЕНИЦИМА И СТРАДАЛНИЦИМА, ОД ЕГЕЈСКОГ МОРА ДО КОРДУНА!

Свим прекланим српским вратовима, свима баченим у јаме, свим живим изгорелим у пећима, свим трудницама које не угледаше своје чедо, свим страдалим чија су тела носиле Сава, Дрина, Драва… Свим голобрадим момцима који не стигоше да пољубе девојку бар једанпут, свим пострадалим далеко од своје куће…

   И МНОГИМ ДРУГИМА!!!
   Посвећујем ову рубрику

(Погледај снимак – 54:23 – 56:23, снимак 1:22:09 – 1:24:05)

(СРБИН.ИНФО – Драган Кулашевић)