Прочитај ми чланак

Јово Капичић без срама: Голи оток је био успешан

0

Пензионисани генерал ЈНА, бивши шеф УДБА-е Јово Капичић изјавио да га не изненађује настојање да се рехабилитује Дража Михаиловић.

“Четници желе Дражу Михаиловића, као што бих ја желео Тита. Наравно, да га могу вратити. То је чисто јасно. У томе учествују и млади у Србији, јер млади наслеђују старе“, рекао је он у интервјуу агенцији Анадолија.

Та агенција подсећа да је Капичић у децембру 2011. претучен у центру Београда, као да се веровало да иза тога стоје српски националисти којима сметају његови ставови, између осталог, и о Михаиловићу. На питање да ли и данас има проблема и претњи из истих кругова, поготово јер су на власти десно оријентиране странке, он одговара:

“Знате, нема нико ко је јавно изразио жаљење у Србији поводом напада на мене. Хиљаде појединаца су ми упутили речи подршке, чак и из Босне, али у Србији нико није јавно рекао да му је жао што се то десило генералу Капичићу. И то нешто говори. Све то ради група људи које имају некакве своје рачуне. Нисам ја био човек који је ведрио и облачио. Ја сам био један поштен и частан човек, народни херој, генерал и радио у Државној безбедности. Радио сам часне и поштене ствари, корисне за друштво. У Србији живим 75 година. Према томе, нисам ја овде дошао као туђин, већ у своју земљу.“

Без обзира што то има “корен неке друге врсте“, по Капичићу, актуелно вођство у Србији има и ону другу страну. Он је похвалио и подржао настојања власти да “униште оно што убија нацију, појединце и државу, а то су лоповлук, пљачка, неред и безакоње“.

Он даље истиче да, упркос свему, Косово и Србија морају бити добри суседи када већ не могу живети у једној држави.

“Косово јесте једна јединица за себе. Али, то јесте био и дио српске државе од давних времена. Према томе, то није лако решавати. Знате кад вам неко отме једну малу ствар, а камоли покрајину и велику и богату… Опет и та покрајина има право да се одвоји ако неће да живи с неким. Јер нису то људи исте крви, нису исте вере, традиције“, казао је он.

„Али, када се већ пошло тим путем, ја се надам да ће ова власт наћи једну средину око Косова која ће помоћи да се ствари реше на доброј основи. Па, ако не буду заједно, у једној држави, да буду одлични суседи, бољи него да су у једној држави и да се помажу“, додаје Капичић.

Бивши генерал Удбе и помоћник некада свемоћног шефа југославенских тајних служби Александра Ранковића сматра се творцем логора Голи оток где су завршавали политички непријатељи бившег режима, пише Анадолија. Капичић за ту агенцију признаје да је предложио да Голи оток буде место на којем ће бити организован затвор, али да је то урадио на “захтев државе и власти“.

“Мислим да је то била успешна ствар и тако је то и примљено. То је једина чињеница“, рекао је он. Капичић је такође негирао било какве масовне злочине на Голом отоку.

“Све друго што се прича и планира, то је све лаж. Све те приче су истина као да што је истина да је Дража Михаиловић национални херој. Ако Дража може да буде херој, може да буде да је и Јова Капичић уништавао Инфобировце, а било их је 16.000. Па, ја узео Словенце за уши, Македонце за носеве, па Босанце… Све сам ја то скупио и послао на Голи оток. Тако је то прикзано у једној земљи идиота“, истакао је Капичић, који причу о ужасима на Голом отоку назива “ујдурмом“ и “болесним мајсторлуком“.

“Голи оток је приказиван као средњевековно мучилиште, да су тамо биле машине и апарати за мучење. Знате ко је њих лечио? Они који су лечили Политбиро Југославије и Тита. Имали су више хране и услова него болесници у тадашњим болницама. Нисмо хтели да их уништимо, само да их склонимо јер су великим делом постали пета колона која је чекала Русе“, прича Капичић.

 

(Анадолија)

4 коментара “Јово Капичић без срама: Голи оток је био успешан

  1. Svetionik каже:

    Cak i u ovim godinama ovaj izrod i gnjida ima svoje misljenje…. On je dosao u svoju zemlju? Kako je dosao? Odakle? Na koji nacin? General? Crnogorski… Od pamtiveka su dolazili u Srbiju da ne crknu od gladi u jadnoj im drzavici a onda ovde uzimali sve sto su mogli, najvecim delom na silu. Tada dovode i svoje rodjake pa se kaze: „crnogorci su kao toalet papir. Jednog povuces a svi ostali za njim“ A sta znace i zasta sluze… Da. On jos uvek oslobadja nasu Srbiju od nas samih. I sada bi da moze on sa svojim sinovima i unucima ubijao Srbe i slao nas u kazamate uzasa. Ja Bogu hvala nisam crnogorac i ova Srbija je jedina drzava koju imam. Po majci mi je poreklo sa KiM. Ustvari moj pradeda kao solunski dobrovoljac i heroj dobi zemlju da raskrci oko Djakovice. Sve to uradio i morao da bezi pred balistima a posle kad nas ovakvi oslobodise oni mu zabranise da se vrati na svoje. I sad jos ovaj deo toalet papira daje nase, moju pradedovinu onima kojima ih je dao i 1945 godine sa svojim copavim gazdom. Sta reci…. Da li trositi slova na ovakvo zlo koje ni svojoj kuci gde je rodjen ne sme da pridje. Tamo je napravio mnogo zla ovaj (citat:)“Ја сам био један поштен и частан човек, народни херој, генерал и радио у Државној безбедности.“ Ni Bog nece svasta pa ga drzi medju nama. Verovatno da bismo mogli da na njegovom primeru ucimo decu kakva nikada ne bi smela postati. Ne zivi ova beda ovoliko sto treba da zivi nego sto mora. Nece ga jos.

  2. Boban каже:

    Колико су Срби преплашени и лако заборављају злочине, најбоље говори чињеница да у Београду још живи Јово Капичић, један од највећих крвника, индивидуа која је трампила са Јосипом Лакрдијашем своју вереницу Даворјанку Пауновић за кожну јакну.
    Та олињала креатура злог лица, сада већ у десетој деценији празног и нечовечног живота, чувар светих путева Јосипа Лакрдијаша, још увек се кези и режи са ТВ екрана и новинских страница, поносна на своју злочиначку прошлост, мизерност и ништавност. Са тим Херостратом наше новије историје и смрт избегава да се гњави, надајући се да ће кад-тад дозвати властиту савест! Цео његов живот не вреди једне смрти. Увек је држан на кратком поводцу од налогодавца, спреман да изврши и најморбидније задатке. Помоћу таквих је створена монструозна лабораторија на Голом отоку, захваљујући монструозним лаборантима његовог типа, за које су Хитлерови стручњаци за ломљење људског духа били аматери.
    Та креатура никада није знала за моралне вредности и никада себи није поставла најљудскије питање: шта је смисао живота? Најчешће је смисао живота видела у власти над туђим животима и наношењу зла људима.
    Родила се мала, проживела недостојан живот у тамници својих заблуда и лудила уз највећу бригу да буде уз добре јасле, умреће стара – а да света није видела, поштења стекла и правих људи упознала. Не зна да је намена човека да буде Човек. Живот је провела као људски коров, а тако ће га и окончати.
    Тај лик се и данас, у дубокој старости, понаша као да се његов лични рат никада није завршио, као да је Србија крчма у којој ће он да гаси светло и заводи ред кад год му се прохте: хапшењима, батинањима, преким судовима и убиствима.
    Тај професионални убица-олигофрен егзалтирано показује радост што је убијао људе. Он је изградио систем оправдања својих злочина, који му служи за личну употребу. Што је још горе, стално постоје тзв. новинари који га интервјуишу и објављују његове животне баханалије.
    Тај цинично-надмени лик, тврдоглави тупоглавац и аморални човек, припада неприродној антинародној дружини једнодимензионалних робова својих комплекса. И као код Достојевског, тај тип за лудницу, обитава и крцка своју дебелу крваву џелатску пензију стечену злочином над народом који га још увек трпи у својим недрима, нигде друго до у центру главног града којег је туђом крвљу заливао.

    1. DRAGAN-GAŠA каже:

      Pa burazeru, sve što mogu da dodam na ovaj tvoj inspirativni opus je… ovo bi moralo da bude nekrolog za ovog „nacističkog vampira“ i „sledbenika ljube miloša“, kad, nadam se uskoro, krene na put u pakao. Malo je reći da ova nakaza ima dušu, jer njegovo životno delo je dokazalo da je nema i da je u pitanju manijakalni ubica i koljač po ustaškom uzoru, a to što je formalno nosio petokraku, ništa ne znači. Bio je i ostao ono što je radio sa sadističkim zadovoljstvom, manijakalni ubica. znam iz ličnog iskustva da je potpuno normalno u ratu ubiti neprijatelja, ali ovaqj je to radio svojima i svršavao od sreće. Nisam „partizan“ (otac mi je to bio…), ali nisam ni „četnik“ i smatram da su i jedni i drugi deo istorije, koju bi ja zabranio da deca uče u školi. Ne! Običan sam Srbin, kojima se omraze ove dve nepomirljive grupe, gade do srži, ali… ovog kurvinog kopilana bih „istranžirao ko vola“ i trepnuo ne bih…

  3. Goran каже:

    stara udbaska kurva ce ostati kurva do kraja, bez trunke pokajanja za sve zlocine koje je pocinio u zemlji koja mu je ukazala gostoprimstvo.
    ovo djubre je oteralo u smrt veliki broj ljudi koji su se usprotivili komunistima, otimacini i njihovim zverstvima pod izgovorom da su cekali Ruse… ovakvih kopilana ima u Srbiji koliko hocete, ova djubrad su na zalasku svojih prljavih i zlocinima ispunjenih zivota ali, tu su njihovi sinovi, unuci… i to tako sve u krug od ’45 naovamo.
    Srbiji treba brza generalna cistka, da se otvore sva dosijea i javno raskrinkati ko je ko , sta je sta i od koga poticu jer, dok ja sada ovo pisem, nova generacija oficira i diplomata se skoluje u USA i Engleskoj koji ce u doglednoj buducnosti sve preuzeti u ovoj zemlji.
    Srbija je od ’45 u raljama udbasa, upamtite ovo svi koji procitate moj tekst.

Коментари су затворени.