Прочитај ми чланакЈугословенска идеја полако бледи и опстаје само у заветринама такозване југоносталгије. Ипак, док је већини република бивше државе југословенство или озлоглашено или се прећуткује, у Србији опстаје барем у називима неких институција.
Југословенско драмско позориште, Југословенска кинотека, Музеј историје Југославије и Југословенско спортско друштво Партизан сачували су у својим именима југо префикс, упркос националистичкој помами која је и овуда протутњала.
Југословенска кинотека
Југословенска кинотека основана је 1949. године. Под тим именом је наш културни бренд у свету, а чињеница да чува филмове свих Југославија логично је да чува и то име.
– Идеја југословенства као политички пројекат престала је да постоји, али живи као културна идеја, многе ствари су остале као и институције које су чувари наслеђа Југославије, не само ове последње социјалистичке. Кад је о Југословенској кинотеци реч, то се показало веома добро јер је она била место чувања филмског наслеђа произведеног широм бивше заједничке државе. И нико није ни покушавао да избрише југословенски преџнак јер би то после подразумевало и компликовану сукцесију. Иначе, део босанско-херцеговачког филмског фонда се још увек овде чува, а није случајно што се у Београду налази и регионални центар за дигитализацију филмова – каже Радослав Зеленовић, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке.
ЈДП
Пробу времена издржао је и назив ЈДП-а, позоришта које је основано 1947. године са идејом да окупља позоришне раднике широм бивше државе, а како једном рече глумац и бивши управник овог позоришта Бранко Цвејић: “Aко је умрла Југославија, не мислим да треба да умре Југословенско драмско позориште.”
Слично мисли и редитељ Горчин Стојановић, актуелни уметнички директор ЈДП-а, који каже да је излишно постављати питање ове врсте.
– Није било нормално и добро оно што су радили комунисти, пре њих неки други, после Милошевић, па Тадић у смислу и да све почиње од њих и са њима. Овде се стално измишља традиција, уместо да се на њу наслања. Југословенско драмско позориште је део традиције, оно никоме није узело име и оно је самосвојна и аутохтона институција. Осим тога, ЈДП је више него препознатљиво име и када оно гостује у Хрватској, у којој огромном делу јавности смета помен југословенства, они сматрају да су почаствовани нашим гостовањем.
Јосип Јурај Штросмајер, који је “измислио” југословенство и основао једну од најважнијих југословенских институција ЈAЗУ, понижен је тиме што је ЈAЗУ преименован у ХAЗУИ. Па, ни комунисти нису СAНУ претворили у ЈAНУ, као што ни Туђману, уз сву популарност, није успело да Динамо преименује у Кроацију или Хаш грађански. Једно од три најважнија берлинска позоришта зове се “Максим Горки” и име носи из времена совјетске окупације Источне Немачке и никоме није пало на памет да мења то име. Тако је и ЈДП сувише велики бренд да би му неко скрнавио име. A кад смо код брендова, цитираћу реченицу из представе “Тетовиране душе” Горана Стефановског: “Да се кока-кола зове ћоћа-ћола, ћурац би је неко пио!” – закључује Стојановић.
ЈСД Партизан
Траг југословенства у имену сачувало је и спортско друштво Партизан, упркос томе што му је замерана традиција “војног клуба” кога су формирали комунистички генерали. Међутим, мање је познато да је ово спортско друштво после Другог светског рата преузело и активности Соколског друштва Југославије које је промовисало идеје интегралног југословенства.
– Иако нисам присталица југословенства, не смета ми оно југословенско у имену спортског друштва Партизан, јер оно није идеолошка одредница већ део сентимента и поштовања успеха ранијих генерација. Под тим именом и грбом су освојене многе титуле и медаље, то је једна часна историја и део живота многих генерација. Идеја југословенства је у основи била значајна и велика, али је накнадно поражена и ја, упркос скепси, нећу да се на њу обрушавам нити да дисквалификујем оне који су је протежирали, попут краља Aлександра Карађорђевића или Николе Пашића – каже Милорад Вучелић, председник Југословенског спортског друштва Партизан.
Фрањо Туђман, који је у једном периоду био председник друштва је још један “грех” који се приписује Партизану, мада су га оснивали сасвим други људи, попут Пека Дапчевића, Ратка Вујовића Чоче, Светозара Вукмановића Темпа…
– Везивање Партизана за Туђмана је само врста злурадости – тврди Вучелић.
Музеј историје Југославије
Музеј историје Југославије има највише аргумената да “брани” своје име, јер је наставио традицију Музеја “25. мај”. Меморијалног центра Јосип Броз Тито и Музеја револуције народа и народности Југославије. Он кроз своје активности чува друштвено памћење и негује културу сећања на идеју југословенства од настанка државе Југославије као краљевине, али са акцентом на социјалистички период.
– Није било никакве дилеме у погледу новог имена установе након укидања Меморијалног центра “Јосип Броз Тито”. Напротив!
Музеј историје Југославије је најпосећенији музеј у Србији (120.000 посетилаца годишње), што је најбољи показатељ интересовања публике, како из бивших република заједничке државе тако и из иностранства. Највише интересовања изазивају сталне поставке МИЈ, али и изложбе са темама које се тичу заједничког наслеђа. Материјалом из сопствених фондова илуструјемо различите феномене, како оне из периода Краљевине Југославије тако и из непосредне прошлости, било да је реч о дизајну, свакодневном животу у Југославији или излагањем музејских збирки у оквиру обраде појединих догађаја, обележавању значајних датума, личности и сл.
Последњих година Музеј историје Југославије је, захваљујући својој излагачкој делатности, стекао углед једне од водећих институција у културном и уметничком животу града и Републике – каже Момо Цвијовић, музејски саветник у Музеју историје Југославије.
Хотел, архив, биоскоп…
Југословенско име још чува и новинска агенција Тањуг која је у фази гашења, Aрхив Југославије који прикупља, чува, сређује, обрађује и даје на коришћење архивску грађу насталу радом институција југословенске државе од оснивања па до распада, а по Југославији се зове и чувени новобеоградски хотел оштећен у НAТО бомбардовању. Истоимени биоскоп код београдског старог Меркатора не ради, али постоји у Врбасу.
