Прочитај ми чланакОко 15 хиљада Африканера, то јест Бура, потомака холандских, француских и немачких колонизатора, жели да се пресели из Јужноафричке Републике у Русију, где планирају да оснују пољопривредну колонију и инвестирају у економију региона.
Јужноафричка Република, коју често називају најважнијим партнером Русије у црној Африци, налази се на прагу расистичког рата и економске катастрофе, а управо су погроми, расизам и конфискација земље која прети белим фармерима, као и убиства фармера довели Буре у положај да размишљају о масовној емиграцији.
foto: screenshot
Тренутно је 30 бурских породица спремно да се одмах пресели у Русију, а још око 15 хиљада њих жели исто.
Трочлана делегација Бура из Јужноафричке Републике већ борави у Ставропољу, једном од највећих градова Северног Кавказа. Они су видели вест о томе како је тај регион прихватио дванаесточлану породицу Мартенс, избеглице из Немачке, и због тога су решили да се обрате руским властима и затраже дозволу за пресељење на југ Русије.
Делегацију чине професор теологије Универзитета Слободне државе и гостујући професор Универзитета Гронингена у Холандији Јан Адриана Шлебуш, његов син Едиш и снаја.
„Последњих деценија смо изложени насиљу, убиствима, притисцима и кршењу права у јужноафричком друштву… Услови живота у Јужноафричкој Републици су за нас, као етничке мањине, постали неподношљиви. Наша молба ставропољским и руским властима је да размотре могућности о пресељењу Бура на југ Русије“, рекао је Шлебуш, који заступа интересе више бурских породица.
Избор Русије као земље у коју желе да се доселе није случајан, а на то је утицало више фактора.
„Нас је одушевио развој Русије последњих година. Ми смо хришћани. Ми смо за традиционалне вредности. Нас је привукло поштовање таквих вредности у Русији. Главни проблем Јужне Африке је либерализам и западне либералне вредности. Управо су либерали створили ситуацију у којој смо се нашли, тако да ми такође бежимо и од либерализма“, рекао је Едиш Шлебуш, син професора.
Могућност да ојачају пријатељске везе са руским народом Бури доживљавају као част, с обзиром да им је Русија помагала и у најкритичнијим историјским периодима. Цар Николај Други је отворено подржавао Буре за време енглеско-бурског рата и чак је размишљао да уђе у тај сукоб, како би се тај рат што пре окончао.
Бури су подсетили и на стотине руских добровољаца који су били спремни да жртвују своје животе, борећи се на њиховој страни против Британске империје.
ТРАМП: „Како глупим људима објаснити да су добри односи са Русијом добра ствар”?! https://t.co/VMKLZdGjok
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 7, 2018
„Русија је Бурима блиска по духу, по етнокултуралном коду. Русија са њима дели традиционалне, породичне вредности. Наравно, нису сви Бури решени да се преселе у Русију, део њих се настанио у Аустралији, Канади и другим земљама. Овде жели да дође око 15 хиљада људи како би се бавили пољопривредом и науком. Требало би рећи да су чланови делегације Бура који су дошли у Русију интелектуалци, а један од њих је доктор наука. То нису људи који желе да живе на туђи рачун, већ су то људи који су спремни да допринесу и раде за наше заједничко добро. Они су спремни да се асимилују и то је за нас веома важно, иако ми нисмо против тога да они, као и други народи који долазе, очувају и свој идентитет. Тако је било у целој нашој историји — Русија се понаша као старији брат, као великодушан пријатељ малих народа, њихова колевка. И од памтивека, народи који су дошли у Русију да живе у миру, задржали су свој идентитет и постали део мултинационалне породице. Бури овде желе да дођу зато што их у њиховој земљи прогањају и убијају и мислим да Русија треба да им пружи руку помоћи и да им да могућност да живе, раде и васпитавају своју децу на територији Русије. Тим пре, што су они хришћани“, рекла је за Спутњик Ирина Волинец, заштитница људских права и депутат Републике Татарстан, која се и састала са бурском делегацијом.
Финансијски моменат је посебна тема. Ради се о томе да је свака бурска породица спремна озбиљно да инвестира у економију своје нове домовине. Руски медији наводе чак цифре од пола милиона долара по породици. За то Бури траже закуп земљишта на 99 година са правом на откуп и боравишну дозволу.
„У томе и јесте поента. Ти људи нису сиромашни. Јасно је да ће они сада продавати своје некретнине и имовину, то није онај новац који би добили у повољним ситуацијама, али без обзира на то, они су спремни да га уложе. Из целе те приче може се направити одличан инвестициони пројекат у којем ће корист имати апсолутно сви, како становништво, тако и инвеститори који ће заједно са Бурима улагати у развој региона. Сигурна сам да би то помогло развоју региона у будућности. Ти људи умеју да раде, воле да раде и добро то чине. Русији су такви људи за пример потребни. Мислим да би такви имигранти додали нове боје нашем великом мултинационалном руском народу“, сматра Волинецова.
За сада се разматра пресељење Бура у Ставропољски крај, али се не искључују ни друге руске области са блажом, топлијом климом, својственом и поднебљу са кога долазе, као што су, на пример, Крим, Ростовски и Краснодарски крај.
„То може да буде било који регион Русије који је добар за пољопривреду. Ми немамо само Крим, Ставропољ и Северни Кавказ, постоје и други региони где национално питање није ’затегнуто‘ и где могу удобно да се сместе. Након што смо изашли са том иницијативом и састали се са делегацијом Бура, схватили смо да постоји опасност да ће избити много проблема ако се они, на пример, населе на Северни Кавказ, будући да тамо постоје нека национална питања која се тичу тешкоћа повратка дијаспоре овог региона, то јест људи који су сада принуђени да живе ван тог региона, а желели би да се врате. И долазак других етничких група би могао да се посматра као изазов онима који би желели да се врате, а немају те могућности из више разлога. Због тога је потребно да се посебна пажња посвети избору региона. Када говорим о другим регионима, не мислим на Чукотку или Далеки исток, иако је било и таквих предлога. Они треба да се баве оним на шта су навикли и у шта се добро разумеју и због тога би то могли да буду јужни региони Русије. Узмимо као пример чак и Вороњешку област, где је земља плодна и где је добро за бављење пољопривредом, а где национално питање није актуелно. Бури не постављају никакве услове и поступају као подносиоци захтева, а наше право је да одлучимо да ли можемо да их прихватимо или не“, каже Волинецова.
Она напомиње да ће руске власти у наредних неколико месеци донети коначну одлуку о захтеву Бура, али је изразила наду да ће одговор бити позитиван.
„Искрено се надам да ће та одлука бити позитивна, јер су то дивни људи. Лично сам са њима разговарала. То су заиста паметни и добри људи који само желе нормално и мирно да живе и раде за добробит своје нове домовине. Ипак, то питање не може бити решено преко ноћи и мора се решавати на највишем политичком нивоу“, закључила је Волинецова.
