Прочитај ми чланак
И поред бројних жалби Влади Србије, обраћања заштитницима грађана, синдикатима и медијима, над радницима јужнокорејанске Јуре у Нишу свакодневно се врши мобинг.
На случај породиља и трудница које су отпуштене уз образложење да овој компанији нису потребни “болесни радници” није било реакције државе, што је било очекивано собзиром да је свако радно место субвенционисано од стране државе Србије са по 7000 евра.
Наш саговорник В.Н. истиче да је радник ове јужнокоеранске компаније већ три године и да нема чега се није нагледао, од падања жена у несвест због неподношљивих услова рада до отказа који се деле за сваку ситницу, а реаговања од надлежних и поред бројних молби – нема.
“Људи су преплашени, за сваку ситницу прете отказом,ако неко од нас крене у ВЦ они уписују колико смо се задржали, годишњих одмора нема, разболиш се добијеш отказ јер се боловање не признаје. Гледао сам како жене једва долазе на посао, падају у несвест јер не могу да издрже темпо рада и болест истовремено, али ако остану кући следи им отказ, а наћи други посао је скоро па немогуће”, прича овај човек који наводи да се више не боји ни отказа јер нема снаге да трпи и гледа шта се све дешава у фирми.
” Било је покушаја пријаве мобинга, али како би ко кога пријавио тако би добио отказ. Не разумем зашто држава не уради нешто по том питању, зар не постоји нико ко може и хоће да нас заштити у сопственој земљи. Свако радно место је субвенционисано од државе, Корејанци имају струју по нижој тарифи, добили су бесплатно земљиште, и не плаћају чак ни царину, све могуће погодности су им дате а шта они раде – иживљавају се над нама. Третирају нас као најобичније смеће без иједног могућег права.”
“Неколико пута смо покушали да оснујемо синдикат, да се правно заштитимо али то је у старту разбијено. Имају своје пулене међу менаџерима који све преносе.А народ шта ће трпи. Трпе нељудске услове и понижења за 25 000 динара колика нам је плата.”
В.Н. додаје и да су се радници обраћали Вулину тражећи да их заштити:
“У априлу је био покушај оснивања синдиката у Крагујевачкој Рачи, међутим Саша Мишковић, један од основача одмах је смењен са места пословође, а од надлежних ни гласа.”
Иста ситуација је и у Крагујевцу и Лесковцу где је испостава “Јуре”. Надлежни у “Јури” наводе како стране компаније не дозвољавају синдикално деловање и да је и то један од разлога отказа.
Подсећамо да је само у Нишу за инвестицију јужнокорејске компаније укупне вредности 15 милиона евра, „Јура“ је преко Министарства економије и регионалног развоја добила подстицаје из буџета Србије од 10,5 милиона евра, односно 7.000 евра по новоотвореном радном месту.
(vesnik.net)
