Јачање личне власти Александра Вучића на рачун владавине права иза себе оставља институционални пепео, што је, такође, загађење средине у којој живимо, један је од коментара саговорника Данаса на његову најаву да ће канцеларију председника Србије преместити у западну Србију, како би директно разговарао са народом о рударењу литијума.

Председник Србије рекао је јуче да ће ускоро преместити канцеларију на запад Србије, на бар седам дана, како би „разговарао у сваком месту са људима“, додајући да су протести против експлоатације литијума „све мањи“.

„Само директним разговором можете од људи да чујете нешто“, рекао је он након полагања камена темељца за изградњу новог објекта за смештај и обуку припадника Одреда војне полиције специјалне намене „Кобре”, у Касарни „Васа Чарапић“ у Београду.

Казао је да не потцењује снагу протеста, али да су они „све мањи јер се расположења народа мења, и тек ће да се мења“.

„Ми умемо то да меримо, јер добар део људи види да су лагани, а то је дуг процес. Онима који их лажу агументи су све мањи, научници су их исцепали у фронцле“, рекао је.

Поновио је да ће бити „највећи заштитник од самовоље ‘Рио Тинта’, јер му је обавеза да штити народни интерес“, и додао да су ову компанију, која би према најавама требало да се бави рударењем литијума, „довели Ђилас и Шолак“.

Зоран Гавриловић, извршни директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), још једном је позвао Вучића да ради посао председника Србије који је дефинисан чланом 112 Устава, а да Влади препусти да ради свој.

Гавриловић подсећа да Устав Републике Србије, у члану 123, прописује да Влада води и спроводи унутрашњу и спољну политику, односно врши координацију државних органа у реализацији политика.

„Председник као друга глава двоглаве извршне власти, сходно члану 112. став 1. Устава, представља државу, а не креира политику“, каже он.

Према његовим речима, из овога следи да Влада преко Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог треба да организује дијалог у којем ће се расправљати о еколошким, економским, друштвеним или здравственим „плусевима“ и „минусима“ пројекта „Јадар“ и да резултат дијалога треба да буде одлука о будућности тог пројекта.

У друштвени дијалог о пројекту „Јадар“, каже он, треба да буду укључена надлежна министарства, стручњаци који имају регулисане сукобе интереса у односу на „Рио Тинто“, удружења грађана, представници становника на територији на којој пројекат има непосредан утицај, ЕУ институције и страни експерти, посебно из држава које имају литијум.

„Председниково предложено решење да ће преместити канцеларију у западну Србију је супротно уставним одредбама. Он таквим решењем показује да не види разлику између институције председника Србије и ПР агенције која треба да измести своје седиште како би остварила циљ. Такво решење још једном легитимише концепт личне власти, односно да је моћ владара изнад Устава, закона и институција. Тако долазимо до ситуације да имамо два, условно речено, еколошка проблема. Један је везан за последице отварања рудника литијума, а други се тиче јачања личне власти Александра Вучића на рачун владавине права, интегритета институција и демократске јавности, чиме он иза себе оставља институционални пепео, што је такође својеврсно загађење (друштвено-политичке) средине“, каже.

Он још каже да управо тај институционални пепео представља погонско гориво за излазак људи на улицу, јер „урушавање инстутција, владавине права и медијска пропаганда стварају страх и неповерење, али и појачано присуство теорија завера“.

„Према правилима делиберације, Вучић не може да модерира дијалогом јер се декларисао за једно од решења, а то је отварање рудника литијума. Накнадно ретерирање након протеста грађана додатно делегитимише његову позицију модератора. Он може да буде учесник, али не и организатор дијалога, осим уколико не одлучи да поднесе оставку на место председника Републике и постане премијер“, закључује Гавриловић, који је иначе био ангажован на пројектима у оквиру којих су рађене студије социо- економског утицаја приликом потенцијалне реализације инфраструктурних пројеката.

Тамара Миленковић Керковић, универзитетска професорка и градска одборница коалиције „Бирамо Ниш“, каже да је време за премештање канцеларије председника Србије прошло.

Према њеним речима, њено седиште је требало да буде премештено у Северну Митровицу, још у време када су потписивани „Бриселски“ и „Вашингтонски споразум“, а Вучић „ван уставних овлашћења прихватао ’Француско-немачки’ и ‘Охридски споразум’“.

Миленковић Керковић наглашава да се питање „Рио Тинта“ и ископавања литијума тиче сваког грађанина Србије, па и оних који живе изван своје државе матице.

„Кампања председника да ’разговором од врата до врата’ то питање локализује на Горње Недељице, па и искључиво на западну Србију, перфидан је покушај да се заобиђе већинска народна воља по овом питању. А она је јасна: нема копања литијума под овим условима. Копање литијума у насељеном подручју и на најплодијем земљишту најбогатијем подземним водама, у искључивом је интересу предаторског глобалистичког капитала и литијумског ’лоби картела’ режима који је колонизовао сопствени народ“, каже.

Она пита председника Вучића и зашто не услови литијумски ланац пријемом Србије у Европску унију.

„Овако, јасно је да то ради из чисто личних разлога, односно опстанка на власти“, каже Миленковић Керковић.

Данијел Дашић, грађански и невладин активиста, каже да је овакво „премештање канцеларије главног лобисте ’Рио Тинта‘ у западну Србију- сасвим логично и очекивано“.

„Кад добијеш посао у страној фирми, мораш да идеш тамо где те фирма шаље. Зашто кажем упошљеник ’Рио Тинта’, а не председник свих грађана? Одговор је једноставан и налази се у Уставу и овлашћењима председника. Укратко, све ово што ради Александар Вучић последњих пар месеци, не спада у овлашћења и обавезе које има председник Србије. Мени то више личи на детаље из уговора о раду који би имао лобиста ’Рио Тинта‘“, каже Дашић, који се више пута јавно оглашавао поводом рударења литијума.

Према његовим речима, привремено премештање Вучићеве канцеларије, на којој год да је функцији, и кад год му је то потребно, у друге делове Србије- већ је виђено.

„Да ли се још неко сећа надреалне ’Фелинијевске‘ седнице Владе на отвореном, на коповима Колубаре, након катастрофа после поплава и потапања експлоатационог поља и хаварије багера за ископ? Или пресељења Министарства за грађевину, саобраћај и инфраструктуру у контејнере у Грделичку клисуру, након пада ’непослушног‘ брда и лома потпорних зидова? Или ’спавања‘ Вучића у касарни у Нишу, како би као председник Владе показао да живи као и обични смртници?“, пита.

Он додаје да је актуелни председник Србије, можда, одлучио да се бар привремено пресели у западну Србију кад је добио извештај са протеста у Нишу против копања литијума, на којем му је предложено да „лично оде у Горње Недељице и одмори се у базену напуњеном водом из бушотина ’Рио Тинта‘“.

„Ионако се жали да никад не иде на одмор. А тако ће и народ да му поверује како рудник литијума није штетан по људе, биљни и животињски свет“, каже Дашић.

Извор: danas

Ознаке: Александар Вучић, Рио Тинто, Тамара Миленковић-Керковић