Изјаве коју су дали најпре косовски министар унутрашњих послова Џељај Свећља, а затим и председник Србије Александар Вучић, наговештавају да ће и у јединим преосталим српским институцијама на Косову и Метохији, а то су здравство и школство, ускоро доћи до промена. Саговорници Нове не очекују упад косовских полицијаца у школе и болнице, као што је био случај са српским општинама на северу КиМ, међутим, уверени су да ствари неће остати исте.
Косовски министар унутрашњих послова, Џељаљ Свечља изјавио је да ће све институције које делују ван косовског законског оквира пре или касније бити затворене, као што је то био случај са општинским структурама.
Он је навео да је неприхватљиво да на територији Косова постоје активности које нису у складу са косовским законима и Уставом.
„Таква пракса се толерише већ дуго. Све илегалне институције које раде на Косову, у једном или другом тренутку, доживеће исту судбину као и оне које су затворене. То је питање оперативне припреме институција Републике Косово“, изјавио је Свечља за Радио слободну Европу.
Међутим, Свечља је казао да здравство и образовање имају посебан статус према Ахтисаријевом плану, те да ће у тим областима бити „опрезнији“ у смислу дефинисања и регулисања њихових делатности у складу са законима Косова.
Председник Србије Александар Вучић је истог дана на питање новинара да прокоментарише Свећљину изјаву рекао:
„Неће се то десити. Они могу да дођу, полиција да затвори школе, вртиће. Могу то да раде, али се ово друго неће догодити. Ми ћемо и даље наставницима давати плате, радити са децом. Али не мислим да ће им то бити тако лако“, рекао је Вучић.
Како то изгледа кад дође косовска полиција, имали смо прилике да видимо недавно, кад су наотружани полицајци преузели зграде општина са српском већином на северу КиМ.
Да ли је могуће да се тако нешто деси и са школама и болницама, бивши министар за Косово и Метохију Горан Богдановић за Нову каже да се то неће десити. Али…
Промене у уџбеницима историје и географије
“Више је него сигурно да косовска полиција неће упадати у вртиће, школе, домове здравља и болнице. Њима је циљ да образовне и здравствене установе морају бити регистроване у косовском систему, што је предвиђено и Ахтисаријевим планом. Али ту не причамо о интеграцији. То једноставно значи да ће Приштина имати увид у то како функционишу српске школе и здравствене установе на северу КиМ”, каже Богдановић и додаје:
“Како ће се оне финансирати, какав ће бити наставни план и прогарм, мислим да се у то Приштина неће мешати. Једино би могли да траже да уџбеници из историје и географије буду прилагођени њиховој верзији истине. А то ће за наше грађане заиста бити велики проблем. Да закључим, не верујем да ћемо видети косовску полицију која упада у школе и здравствене установе, али да ће оне бити регистроване у косовском систему, у то нема никакве сумње”.
Да подсетимо, Ахтисаријев план предвиђа формирање општине Северна Митровица са проширеним надлежностима за високо образовање, укључујући ту регистрацију и издавање лиценце образовним институцијама, упошљавање, исплату плата и обуку наставног особља и руководећег кадра.
Иначе, општине на Косову, по Ахтисаријевом плану, имају право да сарађују са Србијом, а та сарадња може да поприми и облик обебеђења финансијске и техничке помоћи од стране српских институција. Срби на северу међутим већ годинама одбијају Ахтисаријев план или било какву сарадњу са званичном Приштином.
Ко ће бирати директора школа и болница?
Политички аналитичар из Приштине Неџмедин Спахиу, међутим, сматра да ће извесних промена бити.
“Према Ахтисаријевом плану и косовском Уставу, школе на српском језику раде по наставном плану и програму Републике Србије, с тим што плате добијају из косовског буџета. Влада Косова не може да прекрши свој Устав и упадне у образовне и здравствене установе, то се неће десити. Међутим, било је речи о томе да је уочено да у овим системима постоје злоупотребе. Рецимо, да је број наставника већи него што је реално и да добијају плате из косовског буџета, а заправо не раде у школама или чак и не живе на територији Косова. То исто важи и за здравствене раднике. Зато је могуће да ће Влада Косова интервенисати у тој области, али за сада нема званичних података о којем се броју људи ради”, каже Спахиу за Нову.
Друга могућа промена, наводи Спахиу, могла би се тицати избора директора школа и болница на северу КиМ.
“Директоре болница у Грачаници и Северној Митровици поставља градоначелник тих општина, за разлику од осталих болница на Косову, чије директоре поставља косовско Министарство здравља. Кад је реч о директорима школа и универзитета на северу Косова, њих поставља српско Министарство просвете. Док су на челу ових општина градоначелници који нису Срби, не верујем да ће се усудити да нешто мењају. Међутим, кад на те функције опет буду изабрани српски представници, мислим да ће Влада Косова тражити да они бирају директоре школа, унивезитета и болница, а да српска министарства више немају везе с тим”, закључује Спахиу.







