Свака трећа Британка главни је финансијски провајдер у породици, што је пораст од чак 80 процената у последњих деценију и по. У четвртини америчких домаћинстава са децом испод 18 година, мајке су главни извор прихода. Подаци за Србију не постоје, али утисак је да и у нашој земљи ова ситуација више није реткост. Разлика је можда једино у томе што није реч о женама које зарађују толико да могу да издржавају целу породицу, већ је посреди сплет околности у којима мушкарац нема посао, па су даме принуђене да доносе какав-такав хлеб на сто. Ово је огроман изазов за опстанак брака у земљи у којој се, упркос еманципацији, и даље очекује да мушкарац храни породицу. Док је ситуација привремена, однос колико-толико функционише. Али, ако потраје, средина, а понекад и партнерка етикетираће мушкарца као слабића, неспособњаковића и паразита. Саговорница „Живота плус“, психолог Жељка Курјачки примећује да ова ситуација може да представља озбиљну кризу за оба партнера, посебно ако се однос не заснива на емпатији, разумевању и поштовању.

 

– Жена може да види себе као вреднију тиме што има већа примања, али и као мање вредну јер је са неким ко није довољно „мушко“. Мушкарац који верује да њему није место у кући, да он мора да буде тај који храни породицу и који се „пита“, заиста доживљава велики удар на самопоуздање. Постаје тужан, депресиван, повучен, непријатан и груб замишљајући шта људи које познаје мисле и говоре о њему – каже психолог.

Мушкарац је тада у искушењу да „врати мушкост“ преваром. Студија Универзитета у Корнелу спроведена међу брачним паровима старости 18-28 година показала је да мушкарци који су потпуно зависни од женине плате имају пет пута већу вероватноћу да варају него мушкарци који зарађују исто. Друге студије показале су да се у браковима у којима жене зарађују више, мушкарци чешће суочавају са еректилном дисфункцијом, анксиозношћу и инсомнијом.

– Тешко је изборити се са порукама да је срамота да мушкарац нема посао, да је жена која више зарађује газда у кући. Многи мушкарци заиста искрено пате у тим ситуацијама јер су у својим очима оно што су их учили да мушкарац никад не сме бити. Да би то променили, потребно је да редефинишу значење „мушкости“ – истиче психолог.

Није то једноставно, али изгледа да се са новом појавом, очекивано или не, лакше носе мушкарци. Истражујући ову тему, ауторка књиге „Богатији пол“ Лиза Манди је упознала мушкарце уплашене због партнерки које више зарађују. Али, већином су жене имале проблем са обрнутим улогама, временом губећи поштовање за партнера који седи код куће и ништа не ради. И не треба их кривити.

– Уколико мушкарац нема посао, нити се бави децом и кућним пословима, а притом испољава бес и фрустрираност због ситуације у којој се налази, а жена ради и на послу и код куће, постаје љута јер сагледава своју позицију као непоштену. Тада су свађе неминовне – примећује психолог.

Кључ је у реципроцитету, верује ауторка књиге „Жене хранитељке“ Сузан Дојл Морис истичући да су најсрећнији парови у којима оба партнера доприносе. Ако жена доноси новац, мушкарац мора да јој пружи емотивну подршку или да води рачуна о домаћинству како се нико не би осећао лоше.

– Мушкарац који је сигуран у себе и неоптерећен стереотипном мушком улогом може открити да му веома прија да проводи време са децом или да искрено ужива у кувању. За многе жене, управо такви мушкарци представљају пример праве мушкости.

Чак и ако сами партнери немају ништа против обрнутих улога, мала је шанса да ће тако мислити и њихова околина, поготово родитељи. А ставови људи који нам мисле најбоље, али су одрастали у другом времену, могу поколебати и наша либерална убеђења.

– Велика је вероватноћа да ће родитељи имати много ригиднији став по овом питању од младих супружника. Ако се млади нису емотивно раздвојили од својих родитеља, њихови ставови и коментари имаће значајан утицај.

Потребно је да у својој глави „обавимо разговор“ са својим оцем или мајком. Да сагледамо њихово васпитање и разумемо због чега размишљају на одређени начин и верују да је важно да и нас тако науче. Али, и да им кажемо како се ми осећамо и да можда желимо другачије – закључује психолог.

ТРАГИЧАН КРАЈ НИЈЕ НЕМИНОВАН

Један од сценарија у овом „филму“ је да жена све одлуке, поготово финансијске, почиње да доноси сама и да успут „стреља“ мужа оптужбама да је неспособан, што чини да се он све више повлачи у себе. Али, могуће је избећи трагичан крај.

– Уколико партнерима не одговара ова ситуација, треба да се подсећају да је стање само привремено. Мушкарац треба интензивно да ради на проналажењу посла, а у међувремену да преузме део бриге око домаћинства на себе. Саосећање и поштовање су тада кључни да би заједница опстала – истиче психолог.

Извор: Новости