Већина која би реченицу из наслова прочитала пре рецимо 12 месеци, вероватно би главом одмахнула и прокоментарисала – „то су бајке, нема шансе да се то деси”. Додуше, део њих би исти став заузео и данас.

Али, гласноговорници тог упоришта нису свесни да се на глобалном плану дешавају муњевите промене, толико брзе, да њихови зомбирани и медијски испрани мозгови и даље не могу да прихвате чињеницу – време свемогућег НАТО савеза на челу са Вашингтоном, у најмању руку пролази.

Недавно је то најавио и Сергеј Лавров, а дипломата таквог ранга никада себи не би дозволио да тако отворено баци рукавицу у лице Западу, ако стопроцентно није сигуран у оно што говори.

Дакле, заборавите на деведесете године прошлог века, Америку у пуном холивудском и војном сјају, пијаног Бориса Јељцина, комунистичку Кину, богату Европску унију… Геополитичка и економска ситуација се мења муњевито, брже него икада до сада у историји и ако политичари и јавност у Србији то ускоро не схвате, поново ћемо доћи у ситуацију да будемо на губитничкој страни.

Експлозивни напади руског ваздухопловства по припадницима Исламске државе (ИД) и сиријским “побуњеницима” (терористима) само су почетак успостављања Русије као нове-старе суперсиле. Ако томе додате чињеницу да се Кина и Русија убрзано припремају за дедоларизовани свет, гомилају златне ресерве и све више синхронизују војне акције, лако се закључује да Кремљ више неће да жмури на америчку улогу светског полицајца.

Ниједна друга држава кроз историју није била наклоњенија Србији. Пракса показује да када се Русија уздиже, расте и Србија. Ипак, сада први пут у историји то није случај. Док Владимир Путин од Русије прави моћну државу, наша земља и даље грца у евро-атланском блату.

У Србији политичари и даље не могу да поверују да руски “сухоји” уништавају Исламску државу у Сирији, па им је сценарио по којем то раде на Косову и Метохији тек немогућа мисија.

Кажу, окружени смо земљама ЕУ и НАТО, морамо и ми тамо. Да ли после догађаја у Сирији било ко може да поверује да би неко смео да нападне Србију уколико би ушла у Организацију договора колективне безбедности, дала дозволу за руске базе на нашој територији и кренула пут Евроазијских интеграција? 

Наравно да не би, баш као што Америка неће ући у рат са Русијом чак и да Москва одлучи да, по спину западних медија, “окупира” делове Естоније и других балтичких НАТО држава.

Другим речима, сценарио у којем Русија уништава радикалне исламисте на Косову не мора да буде само бајковита идеја, па макар тамо био и “Бонстил”. Ипак, да ли ће се то пре или касније и догодити, у највећој мери зависи од Србије.

Извор: СРБИН.ИНФО – Алексеј Димитријевић

Ознаке: Алексеј Димитријевић, Русија, Србија, СРБИН.инфо, сухој