Прочитај ми чланакДуги низ година Европа је просперирала, добрим делом захваљујући јефтиним ресурсима из Русије.
Шема је била крајње једноставна – ми њима ресурсе по ниским ценама, они нама робу по високим ценама. И не само нама. Али светски поредак је почео да се мења, а с њим и улога и место Русије. Долази наше време.
Судбина Европе у новом свету је већ предодређена. Американци су одавно припремали Европу као жртву у случају озбиљне финансијске кризе, која је наступила 2020. године и траје до данас. Али ми смо одлучили да се боримо са САД-ом за прилику да се обогатимо на рачун Европе.
И то је врло племенита ствар. Из два разлога. Прво, Европа ће свакако бити опљачкана од стране Американаца. А друго, Европљани нам нису учинили ништа добро, већ сада показују своје најгоре склоности, испоручујући оружје Украјини и доливајући уље на ватру.
Европски политичари данас праве фаталну грешку. Да су нас подржали у овој ситуацији, тим пре што је истина на нашој страни, сачували би производњу, дугорочне уговоре, пустили би у рад Северни ток 2 и још много година не би имали проблема. Али они су послушали САД.
Немајући при томе у довољној количини ни сопствене ресурсе, ни сопствено наоружање, посебно системе ПВО, ни нормалну централизовану војску која говори једним језиком, ни право јединство, јер у Европи заправо свако ради за себе и мисли само на себе.
Дакле, Европа је заправо врло рањива. И уништити европски просперитет је веома лако. Американци су већ почели то да раде када су наметнули Европљанима „зелену агенду“, приморавши их да затворе термоелектране на угаљ и нуклеарне електране, како би постали зависнији од увоза гаса.
Даље по плану САД, требало је организовати обојене револуције у земљама кроз које транзитом пролази руски гас, како би Европа куповала по високим ценама више америчког течног гаса, али тај план је наишао на проблеме – наш гас и даље редовно стиже.
И ту је Русија почела своју игру. Пошто је Европа постала толико зависна, уништивши своју енергетику, под изговором штете од санкција одлучили смо да подигнемо цене гаса готово до нивоа америчког течног гаса. На крају 2021. године, Газпром је зарадио 2,7 билиона рубаља профита.
По резултатима 2022. године, аналитичари очекују раст чисте добити за још 35%. Па наравно, Европа нема где да оде. Гас значи топлоту и храну, а не магнет на фрижидеру без којег се лако може. Дакле, то је роба коју ће свакако куповати – од животне важности.
Амерички течни природни гас (ЛНГ) ће, због логистике и похлепе Американаца, свакако бити још скупљи. Наравно, уз такве цене, део производње на територији саме Европе ће морати да се затвори – постаће неисплативи.
То значи да ће сличне производње, заједно са достојним радним местима, настати у Русији. Штавише, неке од њих је одавно требало отворити код нас, много пре енергетске кризе у Европи. На пример, прерада нафте у бензин, дизел, пластику и друге производе.
Зашто извозити сирову нафту у Европу, ако је можемо прерадити и продати знатно скупље? На томе су Европљани и живели, продајући производе добијене прерадом наших ресурса.
Такође, из нашег природног гаса можемо производити метанол и водоник. Американци нису укинули своју „зелену агенду“. Европа ће морати да прелази на „чисте“ изворе енергије, како би њихови производи могли да се продају на светском тржишту без карбонских такси.
Наравно, водоник ће коштати више од природног гаса, јер је то производ с додатом вредношћу, који се не вади из земље, већ се добија различитим методама, трошећи енергију – тај исти гас.
То значи да ће Европљане коштати више, а ми ћемо на томе добро зарадити. А ако га Европа не купи, купиће Кина и коначно ће срушити Европу у конкурентној борби. Такође, у Европи, са оваквим ценама гаса и горива, пољопривреда постаје неисплатива, зато су последњих месеци фармери почели да штрајкују – све је поскупело.
Већ се затварају нека предузећа, стакленици, фабрике. А код нас тих проблема нема, тако да можемо у блиској будућности почети да извозимо своју храну у Европу, наравно, за врло добре паре.
У том погледу имамо огромни потенцијал – мноштво земље и свеже воде, јефтин гас, доступно гориво, пуно предузећа за производњу јефтиних и приступачних ђубрива за добар принос.
Специјална операција у Украјини такође је одиграла своју улогу. Раније је Европа куповала жито, кукуруз и сунцокрет у Украјини, а сада ће морати да преговара о испорукама са Русијом, јер ће заједно са Украјином наш удео у испорукама житарица на светско тржиште порасти на 30%. То ће нам омогућити да поставимо повољну цену на храну, без које се не може, и са каматом покрити трошкове вођења специјалне операције.
Житарице нису само хлеб, већ и храна за животиње, тј. деривати производи – месо, живина и млеко, којих се европски политичари сада активно одричу. Такође их позивају да се не перу и ходају пешке или возе бициклом, што све више личи не на позив на штедњу, већ на политички апсурд који неће дуго трајати, јер чак ни ми у 90-им нисмо тако лоше живели. А размажени Европљани, ненавикли на такве услове, неће издржати дуго.
е претњи Европске уније да ће се одрећи наше нафте, треба их подсетити да се нафта постепено завршава, а за нову треба ићи у Арктик. Али они практично немају ледоломце за то, док ми имамо целу флоту ледоломаца, захваљујући којој можемо експлоатисати нова налазишта. Тако да ће и ту Европљани морати да нам се клањају.
А ту је и концепт енергетски интензивне производње. На пример, производња челика. Такве ствари не можете организовати на ветротурбинама и соларним панелима. А то није само сам челик, већ и бродови, на пример за лов рибе и ракова. Дакле, опет, храна.
Европа већ сада има огромне проблеме с производњом и зато је приморана да више увози него што сама производи.
На пример, са Русијом Европа има негативан трговински биланс од 120 милијарди евра, с Кином – минус 180 милијарди, и то покривају штампањем новца. Али ми прелазимо на националне валуте, јер нам је досадила трговина која је нама на штету. А Европљани немају шта поштено да понуде у трговини.
И даље ће тај дисбаланс, због недостатка ресурса, непромишљености европских политичара, жеље САД да опљачкају Европу и нашег стрпљења које је пукло, само расти, приморавајући Европљане да почну штедети на свему. Позиви да се не перу већ сада се чују.
Док сам писао чланак, сазнао сам да је Италија увела ограничења на грејање и хлађење ради уштеде гаса – лети није дозвољено постављати температуру испод +25 степени, а зими изнад +19. Иначе ће уследити казна – од 500 до 3000 евра. Назвали су то „Операција Термостат“.
Укратко, проамеричке марионетске владе у Европи ће се још неко време опирати, до првих масовних протеста Европљана.
Нама ће неко време бити тешко док они не сазру до потребне тачке. Али ускоро ће нам доћи на коленима, јер без нас неће моћи да набаве ни храну.
Наравно, ми ћемо им помоћи, али ћемо памтити шта су радили против нас, и добро ћемо зарадити на томе, подижући нашу земљу, мењајући гас и храну за њихове машине и технологије.
Мењањем машина, опреме и технологије за производњу модерних производа од неопране, гладне и промрзле Европе, моћи ћемо да успоставимо исплативију производњу него у самој Европи. Осим нашег јефтиног гаса, на нашој страни је и сама географија.
Из Русије је много краће и јефтиније достављати робу у било који део света, него, на пример, из Европе у Кину преко целе планете, или обрнуто – из Кине преко целе планете у Европу. То значи да ће руска роба бити јефтинија и доступнија, и биће добро тражена. А Европљани ће се добро снаћи и у пљевљењу шећерне репе у Русији, пише блог „шапат Кремља“.
