Прочитај ми чланакУ троуглу председник — премијер — први потпредседник владе одвијаће се баланс политичких институција у Србији у наредном периоду.
„Није било лако“, рекао је председник Србије и Српске напредне странке Александар Вучић после састанка са посланицима своје партије који су „снажно подржали његову одлуку да премијер буде Ана Брнабић“. Скупштинска расправа, дакле, о формирању нове владе Србије требало би највероватније да почне ове недеље. Према ранијим најавама, премијерка би требало да се бави економским, а лидер СПС-а Ивица Дачић, као први потпредседник, политичким делом рада владе.
Како ће да функционише таква влада са „два премијера“?
Новинар недељника „Време“ Милан Милошевић каже за Спутњик да компаративна пракса, раније искуство и Закон о влади говори да није могуће имати два премијера.
Техничка подела посла
„Није могуће, формално речено, јер по Закону о влади премијер има посебна овлашћења. Он може да даје инструкције министру, може да одређује заменика министра који је поднео оставку, њему се подноси оставка, он усмерава политички рад владе, о његовом поверењу гласа скупштина“, наводи Милошевић за Спутњик.
Тако да то може да буде неки аранжман за јавност или техничка подела посла, додаје овај хроничар, али премијер је премијер, а први потпредседник је први потпредседник.
„Мада, имали смо у пракси да је први потпредседник био јачи од премијера по политичком утицају, зато што је имао јачу партију иза себе“, подсећа Милошевић.
Строго академски гледајући, појашњава за Спутњик Славиша Орловић, професор на Факултету политичких наука, још се ради само о мандатару и ни у ком случају неће се радити о два премијера.
„Имаћемо председника републике, премијера и првог потпредседника владе. Реч је само о прецизирању поделе послова унутар владе. Несумњиво да ће кључна политичка личност остати и даље Александар Вучић, из два разлога. Прво, као непосредно изабрани председник, друго, као председник најјаче странке која чини владу“, прецизира Орловић.
Најважније је, додаје овај професор, да се влада формира на основу парламентарних избора на којима је носилац листе и прво име у листи било Александар Вучић.
„Друга ствар је да ће влада имати премијера, ако се изабере, који је из реда експерата, и први потпредседник владе Ивица Дачић који је највећи коалициони партнер ће несумњиво, имајући у виду и ресор који води али и поделу посла у влади, бити задужен за политичка питања, пре свега зато што је лидер странке, зато што је политичар, а имајући у виду и његово искуство и односе поверења и сарадње који су изграђени у претходном периоду са Александром Вучићем“, разлаже Орловић за Спутњик.
Баланс институција
Колико је овај „дуализам“ у будућој влади Брнабић—Дачић сличан ономе што је раније виђено у влади Коштуница—Лабус и донекле у влади Цветковић—Дачић.
„Па, друго је било са Коштуницом и Лабусом. И није било председника републике који је арбитар. Овде имамо јаког председника републике. И питање је какав ће ауторитет премијера бити у односу на њега и како ће то функционисати“, пореди Милошевић.
Свака аналогија била би прилично површна и неутемељена, подвлачи Славиша Орловић, зато што с једне стране треба водити рачуна о институционалном аранжману, а с друге стране о политичком контексту.
„Политички контекст је увек другачији. Нисмо имали овакву ситуацију да се влада формира на основу парламентарних избора где је носилац листе била личност која је у међувремену изабрана за председника републике. У том случају не стоје аналогије“, истиче Орловић.
У троуглу председник — премијер — први потпредседник Владе, сматра Орловић, одвијаће се баланс политичких институција.
„При чему мислим да са пуно основа можемо рећи да ће креирање политике бити и даље у рукама Александра Вучића, да ће имплементација економског дела бити у рукама Ане Брнабић, а да ће за политичка питања први саговорник бити Ивица Дачић“, закључује Орловић.
