Прочитај ми чланак

КАКО ЋЕМО ОБЕЛЕЖИТИ сто­го­ди­шњи­цу осни­ва­ња Ју­го­сла­ви­је

0

Ових да­на у Че­шкој и Сло­вач­кој ве­ли­чан­стве­но се сла­ви сто­го­ди­шњи­ца осни­ва­ња Че­хо­сло­вач­ке (28. ок­то­бар 1918. го­ди­не).

Без об­зи­ра на то што је та др­жа­ва два­ју на­ро­да не­ста­ла пре пет­на­ест го­ди­на, обе др­жа­ве сла­ве дан ка­да је, на­кон па­да Аустро­у­гар­ске мо­нар­хи­је, ство­ре­на Че­хо­сло­вач­ка др­жа­ва.

ПРОГЛАШЕЊЕ Заједничка држава Срба, Хрвата и Словенаца

Про­сла­ва с раз­ло­гом тра­је по не­ко­ли­ко да­на јер су пре сто го­ди­на Че­си и Сло­ва­ци до­би­ли не­за­ви­сну др­жа­ву. 

др Рај­ко Игић, aкадемик АНУРС, Сом­бор/Чи­ка­го

Шта да се пла­ни­ра код нас?

Хр­ва­ти, Сло­вен­ци, као и на­ро­ди Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Вој­во­ди­не, Ба­ра­ње и Сла­во­ни­је рас­па­дом Аустро­у­гар­ске ује­ди­ни­ли су се (1. де­цем­бар 1918. го­ди­не) у не­за­ви­сну др­жа­ву Ју­жних Сло­ве­на са Ср­би­ма из Ср­би­је и Цр­но­гор­ци­ма.

Мно­го го­ди­на ка­сни­је, Сло­вен­ци, Хр­ва­ти, Цр­но­гор­ци и но­во­на­ста­ли на­ро­ди (Ма­ке­дон­ци и Бо­шња­ци), из­ла­зе из те ју­жно­сло­вен­ске за­јед­ни­це и осни­ва­ју сво­је др­жа­ве.

Оту­да ве­ћи­на ју­жно­сло­вен­ских на­ро­да, сем Ср­ба и Цр­но­го­ра­ца, пу­но ду­гу­је рас­па­ду Аустро­у­гар­ске и осни­ва­њу ју­жно­сло­вен­ске др­жа­ве ко­ја их је шти­ти­ла све до свог рас­па­да. 

Обе­ле­жа­ва­ње сто­го­ди­шњи­це у свим бив­шим ју­го­сло­вен­ским ре­пу­бли­ка­ма (са­да не­за­ви­сним др­жа­ва­ма) при­ли­ка је да се ис­так­не зна­чај об­је­ди­ња­ва­ња на­ших на­ро­да, али и да се уоче про­бле­ми ко­ји су на­ста­ли од са­мог по­чет­ка ка­да је пре­моћ Кра­ље­ви­не Ср­би­је, уз по­др­шку стра­них си­ла, до­шла до из­ра­жа­ја.

Не тре­ба да­нас за­бо­ра­ви­ти ни са­гле­да­ва­ње гре­ша­ка ко­је су на­ста­ле у со­ци­ја­ли­стич­ком пе­ри­о­ду Ју­го­сла­ви­је и уло­гу моћ­них си­ла у рас­па­ду Ју­го­сла­ви­је.

За­то је реч „про­сла­ва сто­го­ди­шњи­це” пре­ја­ка за обе­ле­жа­ва­ње те зна­чај­не го­ди­шњи­це, по­го­то­во ка­да се има на уму ка­ко се од­и­гра­ло не­дав­но це­па­ње за­јед­нич­ке др­жа­ве. 

Кад од­не­дав­но раз­дво­је­ни Че­си и Сло­ва­ци схва­та­ју да им је за­јед­нич­ка др­жа­ва на­ста­ла пре сто го­ди­на до­не­ла сло­бо­ду, за­што да­нас раз­је­ди­ње­ни Ју­жни Сло­ве­ни не би мо­гли са­гле­да­ти ва­жност об­је­ди­ња­ва­ња ко­је је ве­о­ма ду­го шти­ти­ло њи­хов оп­ста­нак. 

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

56 коментара “КАКО ЋЕМО ОБЕЛЕЖИТИ сто­го­ди­шњи­цу осни­ва­ња Ју­го­сла­ви­је

  1. S - 888 каже:

    Југославија је Рабински Пројекат ЕУ а ЕУ је Рабински пројекат Једне Сатнске Светске Владе у Рабинстану
    Југославија је највише Уништила и дан данас уништава СРБЕ Небо пуно отрова а усташе југоносталгичари и мешани бракови ћуте породице које појма немају о БОГУ и вери управлјају СРБИЈОМ усташке милогорске туркссо албанске и НВО ЛГБТ
    СРБИЈА је окупитана и СРБИЈУ молим да напусте не СРБИ хвала
    СРБИ Оргинал 8888 %

  2. РамбоПетковић каже:

    Требало би обележити гађањем јајима бели двор као симбол смрдођорђевића.

  3. Kodza Milos каже:

    Поредити Чехословачку са Југославијом је као поредити крокодила са чивавом. И један и други могу да буду кућни љубимци с том разликомм да овај први обично изједе власнике са све покућством. То се управо десило Србима у Југославији. Не сећам се да су Чеси починили геноцид над Словацима или обрнуто. Занимљив господин овај Рајко Игић.
    Е сад, како обележити сто година Југославије? Мислим да је помен наизглед живом неприкладан. Ми Срби смо само наизглед живи а уствари при самом крају, да тога углавном нисмо свесни. Последице Југославије су свакако далеко страшније него оне отоманског ропства па да на тај дан сви колко нас је остало исплачемо реке суза без престанка, не би било довољно.

    1. Simerijanac каже:

      Југославије су и створиле другосрбијанце.

    2. Aljeka каже:

      Тако је господине. Зато је мој омиљени владар Султан Мурат па тек онда Краљ Александар и Цар Тито. Како сте покварени и незахвални сигурно нисте заслужили такве великане!!

  4. Monter каже:

    Рајко Игић је рођен 1937. године у Деспотову. Гиманзију је завршио 1956. године у
    Сомбору, а медицину је студирао у Сарајеву и Београду где је дипломирао 1963. године.
    Магистрирао (1965) и докторирао (1970) је на Медицинском факултету у Сарајеву.
    Радио је као лекар у Сомбору, а затим као асистент на Институту за фармакологију и
    токсикологију, Медицинског факултета у Сарајеву до 1970. године. Постдокторско
    усавршавање обавио је на Универзитетy y Оклахоми (СAД) од 1970 до 1972. године. У
    периоду од 1978. до 1992. године био је ванредни, а потом и редовни професор на
    предметима фармакологија с токсикологиојом и клиничка фармакологија на
    Медицинском факултету у Тузли. Добитник је награде за науку „Веселин Маслеша“ 1986.
    године, а југословенску награду „Yu хуманисту“ добио је 1990. године.
    Био је и остао активан научни, културни и образовни радник са великом међународном
    репутацијом. Објавио је више књига и велики број научних и стручних чланака у домаћим
    и међународним часописима, зборницима радова и другим публикацијама. Редовни је
    члан Академије наука и уметности РС.
    Након пензионисања живи у Чикагу и у Сомбору.

    Čovek je lekar i jugonostalgičar titove Jugoslavije – što se u njegovom tekstu može primetiti

    1. ЗаСрбијуБезСепаратиста каже:

      Овог срамног академика избацити из АНУРС.
      Од тих за којима он жали су Срби „добили “ бројне масовне гробнице по РС,БиХ, Книнској Крајини и самој Србији(Војводина,Мачва,Косово и Метохија …)

  5. xyz каже:

    По целој Србији окачити црне заставе у знак жалости, што смо изгубили пеко два милиона Срба за две шугославије!

    1. Aljeka каже:

      А шта бисте ви господине, да се увећавате, а?? Па зашта служе Срби него да се тамане??? Па зар не видите како лепо све Србе скупљам под Авалу а богату Србију насељавам браћом мигрантима?? О незахвалног и поквареног ли народа!

Коментари су затворени.