Прочитај ми чланакДок аналитичари и грађани верују да посланик више слуша лидера партије него бирача, из Скупштине другачија порука. Нисмо послушници, већ људи који мисле својом главом, тврде посланици.
Звоно је знак за гласање…..а гласа се по савести. Или по партијском налогу?
Гордана Чомић, ДС: Ја гласала другачије од странке онолико пута и увек ћу зато што је сваки глас који дајете као народна посланица етичка дилема.
Милутин Мркоњић, СПС: Ево и данас ћу гласати против. Партија чији сам почасни птредседник никада није правила проблем мени.
Немања Шаровић, СРС: Нас веже идеологија, уверења и нема потребе да нам неко намеће било какву страначку дсициплину.
Они то не зову дисциплина, већ договарање унутар посланичког клуба. Двери признају да га пре гласања има. Мада се и у то покрету сећају ситуације када је један њихов посланик гласао другачије од осталих.
„Ми имамо проблем са владајућом коалицијом која никада није гласала ни за један предлог опозиције“, каже Драган Весовић из Двери.
На питање да прокоментарише тврдње опозиције да посланици владајуће коалиције гласају на звонце, Марија Обрадовић из Српске напредне странке каже:
„Било би добро да они објасне из чије главе или из чијег новчаника се за њих чује звонце када предалзу одређене теме и када се играју парламентом. Сваки изборни циклус покаже да грађани мисле да се они играју и забављају у парламенту“.
Грађани, док гледају забаву посланика, чешће не виде, него што виде заступнике својих интереса.
„Посланици раде по политици, а не по правди и праву грађана“, сматра један од анкетираних грађана.
Н1: Јесте ли задовољни како Вас посланици представљају у парламенту?
„Не уопште“.
„Па солидно, шта ја знам. Солидно“.
„Мислим да гледају само своје ситне интересе страначке, а да интерес народа и није баш такав каквим га они презентирају.
Колико се глас грађана чује у Скупштини? И сами посланици признају да би морао да се чује више.
„Посланици морају да иду мало међу народ и да чују“, поручује Мркоњић, док Гордана Чомић каже да су посланици „склонији да поштују јединство странке, стабилност, снагу од склоности да заиста дебатују по закону који ће да мења ваш живот“.
Можда због таквих сколоности посланика, они чије животе мењају, Скупштину смештају при дну лествице институција у које имају поверење – иза војске, полиције, цркве, Владе.
Прошлогодишње ЦеСИД-ово истраживање показује да тек трећина грађана има поверења у институцоју која би требало да представља њихове интересе.
