Прочитај ми чланакПре само четврт века, Црна Гора је предњачила у српству, у шта се заклињао и њен садашњи председник, да би већ дуже време обновљену државност базирала управо на дистанцирању од тог сегмента црногорског бића
Тако је, за врло кратко време, Црна Гора прешла пут од српске Спарте до хладног и прорачунатог комшије спремног да призна Косово и уђе у НАТО. Како год, у Црној Гори је остало доста оних који немају дихотомију на линији српства и црногорства, изјашњавају се као Срби и као такви сносе и последице у новонасталим околностима. Политички коректним речником, на делу је тиха или отворена дискриминација, али ипак је претешко зазвучала изјава патријарха српског Иринеја који је, након гласина да ће Црна Гора одузети имовину Митрополији црногорско-приморској, статус Срба у Црној Гори поистоветио са оним из времена НДХ. Тако је дошло до нове политизације старе црногорске бољке која раздире Црну Гору, чини је фрагилном и продубљује бесмислене поделе.
© Fotolia/ Kichigin19
Мило Ђукановић је на патријархову констатацију оштро одговорио да „нико нормалан тако нешто не може помислити, а камоли изговорити“ уз обавезну поруку да је Црна Гора суверена, слободна, вишенационална, вишеверска и демократска. Ђукановић је затражио да Иринеј демантује самог себе, да би убрзо из СПЦ-а стигло обавештење да патријарх то неће учинити. Реаговао је и председник Србије Александар Вучић који је изјавио да не може да коментарише оно што изговара патријарх, али да позиција српског народа у Црној Гори свакако није идеална. Наравно, у расправу су се самопозвано укључили готово сви политичари у Црној Гори и Србији, било да су власт или опозиција, заједно са црквеним врхом у обе земље. У свеопштој галами створила се заглушујућа какофонија у којој се тешко може чути глас обичног народа. Свест грађанина Црне Горе о националној припадности окована је политичким стегама у свакодневном животу: на послу, улици па чак и у кући.
Политички аналитичар Срђан Вукадиновић истиче да би питање националне припадности у Црној Гори морало да се релаксира.
– То питање је тренутно запаљивије него 2006. године пред референдум о независности Црне Горе иако је основно право сваког грађанина да се слободно изјашњава ко је и шта је и којој нацији припада. Модерна теорија националног идентитета подразумева да је кључна свест човека којој нацији припада, с којом баштини исту културу и вредности, а не ко су му родитељи и које је његово историјско порекло. Дакле, то питање би у Црној Гори требало у потпуности ослободити политичке конотације ако желимо бољу будућност – објашњава Вукадиновић.
Како каже, највећи проблем на том путу представља салонски црногорски национализам.
– Такав национализам развио се кроз поједине медије под паролом да су сви Срби који пишу ћирилицом и иду у Српску православну цркву непријатељи Црне Горе. Што је најгоре, такав национализам је постао занимање које је произвело политичке профитере. На тај начин они су заузели све државне службе, многи без потребне стручности и референце. Сви други су топовско месо те групације. Зато, рецимо, нико ко се изјашњава као Србин и пише ћирилицом не може да се запосли у јавним институцијама – наглашава Вукадиновић.
Социолог Ратко Божовић подвлачи да политичке страсти у Црној Гори неминовно воде ка неодмереним оценама и проценама.
– У пољу политике се губи мера у виђењу стварности. Стварају се илузије које воде политичкој искључивости. Уместо да решавамо питање националног идентитета у цивилизованим формама живота, ми имамо константно кружење те искључивости. Морамо да разговарамо речима које неће погоршавати већ побољшавати стварност. У супротном, улазимо у антагонизам и мржњу – оцењује Божовић.
Одсуство једнакости у свим сферама живота доказ је велике заосталости друштва, сматра Божовић.
– До те једнакости се мора стићи без прикривања и симулирања ако желимо правну државу. Нажалост, ми и даље имамо мрзитеље оптерећене предрасудама. Још немамо језик мира. До рата је и долазило зато што нисмо разумели другости другога. Такав језик нас одаје. Политички екстремисти не могу нормално комуницирати – истиче Божовић.
ПУТИНОВ ПРИЈАТЕЉ ОПЕТ НА МУКАМА – Црногорци му плене виле https://t.co/fEbuZt6RvM
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 29, 2018
Скретање пажње
Политизацијом питања националног идентитета теме од животног значаја за грађане у Црној Гори су у потпуности скрајнуте.
– Ирационални проблеми језика, цркве, националног идентитета истакнути су у први план уместо, рецимо, горућег питања незапослености. На тим поделама једино профитира политичка елита – каже Вукадиновић.
Четири варнице у последња два месеца
3. јун – Спорни нацрт закона о слободи вероисповести у Црној Гори поново се нашао у скупштинској процедури.
2. јул – Скупштина Црне Горе донела одлуку да Војска Црне Горе пошаље два штабна официра у Кфор на Косово.
16. јул – Српски национални савет упутио писмо председнику Србије Александру Вучићу у којем истиче да је положај српског народа у Црној Гори готово неподношљив, истичући да без заштите Србије не могу опстати у тој држави, осим уз промену идентитета.
23. јул – Патријарх српски Иринеј оценио је да је положај Цркве у Црној Гори гори него у време османске окупације, а да је статус Срба као у доба озлоглашене фашистичке творевине Независне државе Хрватске.
