Прочитај ми чланак
РЕЗИМЕ:
Како је „ловац на новац“ и један од најбогатијих функционера Демократске странке градоначелник Београда Драган Ђилас опљачкао свој град и своје суграђане? Према званичним документима инспекцијских органа, прво без икаквих дозвола и сагласности, а затим под изговором да се гради „објекат за смештај деце, културно-забавну и спортско-рекреативну намену“, фирма Драгана Ђиласа „Emotion Production“ је незаконито отела градско грађевинско земљиште и изградила кућу „Великог брата“.
Након што је спорни објекат изграђен, накнадно су „фабриковани“ сви папири и Ђиласу је тако омогућено да промени намену објекта и да га прилагоди за потребе снимања чувеног ТВ серијала „Велики брат“. Тако је Драган Ђилас 1.967,12 м2 пословног простора закупио за свега 416,6 евра месечно и то на период од 8 година, а истовремено је остварио милионе евра чистог профита. Да криминал буде још већи, накнада за коришћење градског грађевинског земљишта које је преотео Ђилас, обрачуната је и наплаћена по цени 20% јефтинијој од стварне, јер се кроз папире као инвеститор „провукла“ државна установа, а не стварни инвеститор „Emotion Production“.
Демократски тајкун Драган Ђилас
Из документације до које је аутор ове анализе дошао, јасно се види да је актуелни градоначелник Београда Драган Ђилас из Демократске странке „заглибио“ у криминал „до гуше“, тако што је опљачкао буџет сопственог града, а себи стави милионски профит у џеп! Акцију пљачке Ђилас је извршио индиректно преко свог предузећа „Емотион Продуцтион“ које је у јавности познато по емитовању профитабилних ТВ емисија и квизова и то: „Велики брат“, „Мењам жену“, „Летећи старт“, „48 сати свадба“, „Узми или остави“, „Све за љубав“, „Руски рулет“ (…). Власнички удео у овом предузећу тајкун Ђилас заправо има преко оснивачке фирме „Мултиком гроуп“.
Како? Врло једноставно, тако што Ђилас и његова бивша супруга Милица Делевић-Ђилас, имају 50%, односно по 25% влсничког удела у предузећу „Мултицом Гроуп“, а ово предузеће је са 49% одсто акција основач и власник предузећа „Емотион Продуцтион“ Београд.
Према наводима из записника (налаза) број: АБ-22/06-001, који су 30.априла 2007.године сачинили инспектори Агенције за буџетску ревизију Града Београда Вера Агић и Анкица Шинка, Ђиласево предузеће „Емотион Продуцтион“ је у спрези са градским властима произвело криминал широких размера и тако стекло огроман профит.
Буџетски инспектори су открили да је кршењем прописа и процедура Ђиласево предузеће на најперфиднији и најкриминалнији могући начин, буквално отело градско грађевинско земљиште у циљу изградње објекта (куће) за снимање ТВ серијала „Велики брат“! С обзиром да је реч о афери која се не може резимирати у кратким цртама, најбоље је ослонити се на званичне доказе и на тај начин склопити „мозаик“ овог криминала у коме су свој интерес имали Драган Ђилас и његови пајташи, а штету претрпели београђани. Где је почетак, а где крај ове приче аутор ће детаљно обради и презентовати у овој анализи.
Спортски центар добио земљиште, а Ђилас преотео
Наиме, све је почело тако што је Извршни одбор Скупштине града Београда својим решењем од 26. јуна 2002.године, на десетогодишње коришћење, без обавезе плаћања накнаде, Спротско-рекреативном центру „Пионирски град“ уступио градско земљиште са одређеним објектима. Заправо ради се о парцели број: 3543/1 која је уписана у катастарску општину Стара Раковица. Предаја на коришћење ове непокретност у својини града, односно у државној својини, била регулисана између СРЦ „Пионирски град“ и града Београда уговором који датира од 21. септембра 2005.године.
Што се тиче самог уговора, њиме је било прецизирано да СРЦ „Пионирски град“ без сагласности града и надлежне Дирекције, не може давати у закуп другим физичким и правним лицима поверену непокретност у државној својини коју добија на коришћење у улици Кнеза Вишеслава бр.27. Такође, уговор је обавезао СРЦ „Пионирски град“ да адаптацију и радове на датој непокретности може вршити и то искључиво уз предходно прибављену сагласност Града као носиоца права коришћења и уз одобрење надлежног органа за грађевинске послове при градској управи.
Потписивању оваквог уговора је свакако предходило и давање писмене сагласности 12. августа 2005.године од стране Републичке дирекције за имовину и то у форми решења. Овим актом, надлежна Дирекција је практично подржала одлуку градске власти да СРЦ „Пионирски град“ на коришћење добије наведену непокретност, која ће нешто касније, (након десет дана) постати предмет мешетарења и експлоатације у сврху развоја и ширења бизниса фирме Драгана Ђиласа.
И кад не може дозвола за градњу, за Ђиласа све може
Да је у овом случају одмах могао да се наслути криминал, сведочи и податак да су надлежни у СРЦ „Пионирски град“, још 06. јула 2005.године, Секретаријату за урбанизам поднели захтев за издавање акта о урбанистичким условима за грађење и то на делу катастарске парцеле број: 23 у катастарској општини Стара Раковица. Након месец дана „чекања“, већ 09. августа 2005.године, надлежни Секретаријат за урбанизам је издао извод из „Генералног урбанистичког плана Београда до 2012.године“, из ког се јасно видело да се не може започети са грађењем на наведеној парцели.
Зашто? Због тога што је наведена парцела према урбанистичким условима намењена за „јавне службе, јавне објекте и комплексе-површине за објекте и активности од општег интереса“. Дакле, у конкретном случају, са градњом се може отпочети уколико се прибави одобрење до кога се долази уз дугу у стриктну законску процедуру, што подразумева и израду пратеће, техничке документације. Како се овде журило да Ђиласева фирма што пре „уђе у бизнис“ тако је без икаквог одобрења за градњу, већ 22. августа 2005.године између СРЦ „Пионирски град“ и предузећа „Емотион Продуцтион“ потписан је уговор о пословно-техничкој сарадњи.
Уговорена „сарадња“ је подразумевала обезбеђење локације за постављање монтажно-демонтажног привременог објекта на делу парцеле коју користи СРЦ „Пионирски град“ и то на период од пет година (од 2005. до 2010.године), а за потребе продукције и производње серијала „Велики брат“ („Big Brother show“).
Како Ђилас инвестира „из сенке“
Овим уговором, Ђиласева фирма је себи обезбедила највеће могуће бенефиције истурајући СРЦ „Пионирски град“ као формално правног „инвенститора“, иако ова установа то уопште није била. Уговором је СРЦ „Пионирски град“ био обавезан да предузећу „Емотион Продуцтион“: 1) обезбеди локацију са „комплетном инфраструктуром“ (струја, канализација, водоводна мрежа и др.); 2) да „издејствује и обезбеди“ све потребне грађевинске и друге дозволе за постављање објекта; 3) као и то да се чак „формално правно као инвенститор“ пријави за прибављање свих потребних дозвола од надлежних органа „на што ефикаснији и економичнији начин“.
Притом је уговор подразумевао и то да СРЦ „Пионирски град“ ни једног момента неће полагати било какво право власништва над објектом. Са друге стране „Емотион Продуцтион“ се обавезао да ће: 1) СРЦ „Пионирски град“ добити накнаду за привремено коришћење локације у износу од 50.000 евра у динарској противредности и то у пет рата; 2) сносити све трошкове издавања дозвола; 3) сносити све трошкове коришћења инфраструктуре; и 4) извршити демонтажу и уклонити објекат по истеку уговорног рока.
Уговор између СРЦ „Пионирски град“ и предузећа „Емотион Продуцтион“ не само да је био скандалозан, већ је у великој мери био и противзаконит. Јасно је да један овакав „дил“ надлежне институције не могу верификовати као законит, па није ни чудо што је уговор потписан без предходно прибављених сагласности града Београда и Републичке дирекције за имовину. Такође у моменту потписивања уговора није постојало ни одобрење за изградњу већу од 800 м2 које је требало да буде прибављено од надлежног секретаријата.
Без обзира на све околности и чињенице, овакво безакоње није сметало Ђиласевом предузећу „Емотион Продуцтион“ да као извођача радова ангажује фирму „Еопод“ и да у периоду од 01.септембра до 06.октобра 2005.године сагради привремени објекат за снимање серијала „Велики брат“. Међутим, на ову чињеницу је реаговала грађевинска инспекција која је дана 6. октобра 2005.године својим решењемналожила формално правном „инвенститору“ СРЦ „Пионирски град“ да обустави радове и да демонтира челичну конструкцију у року од 5 дана. Челична конструкција је демонтирана, али је темељ остао непорушен. Поставља се питање зашто темељ није порушен?!
Ђилас прво сагради, па тек онда добије дозволу
Како су надлежни у СРЦ „Пионирски град“ и одговорни у предузећу „Емотион Продуцтион“ били потпуно свесни да граде објекат без потребних сагласности и грађевинских дозвола, а да за уговорени објекат (с обзиром на намену) никако и никада не могу да добију одговарајуће дозволе, неко је смислио како овај проблем, фингирањем папира, може да буде решен.
Тако је СРЦ „Пионирски град“ још 06.септембра 2005.године Секретаријату за урабнизам упутио захтев за издавање одобрења за изградњу објекта „за смештај деце, културно-забавну и спортско-рекреативну намену“ површине око 1.800 м2, који ће наводно градити из сопствених средстава! Веровали или не, Секретаријат за урабнизам је 17. марта 2006.године донео решење„о одобрењу изградње објекта за дневни боравак деце“ површине чак 1.967,12 м2 у оквиру СРЦ „Пионирски град“, а наведено решење је (с обзиром на делатност СРЦ „Пионирски град“) издато на име Секретаријата за спорт и омладину. Решење о одобрењу изградње је постало правоснажно тек 3.априла 2006.године, а кућа „Великог брата“ је одавно била саграђена још у 2005.години!
Дакле, предузеће „Емотион Продуцтион“ је на првобитном темељу, у октобру 2005.године, наставило са поновним грађењем објекта за снимање серијала „Велики брат“. Притом у периоду градње, нити је постојала грађевинска дозвола за градњу куће „Великог брата“, нити је постојало решење „о одобрењу изградње објекта за дневни боравак деце“, а у градњу објекта пре доношења овог решења, Ђиласево предузеће је уложило чак 16,1 милион динара!
Овај податак намеће питање како су то у Ђиласевом предузећу знали да им је улог сигуран? Како је то неко смео унапред да уложи 16,1 милион динара у градњу објекта, а да не стрепи да ће тај објекат по други пут бити срушен? Очигледно је да је постојао наговештај да ће накнадно бити „фабрикован“ било какав „папир“, па макар то било и решење „о одобрењу изградње објекта за дневни боравак деце“!
За Ђиласа земљиште 20% јефтиније
Да је ово један велики криминал, јасно је било оног момента када су одговорни у СРЦ „Пионирски град“ захтевали од Секретаријата за урбанизам да се изда одобрење за градњу објекта за сасвим другу намену, а истовремено се градила кућа „Великог брата“, у складу са незаконитим уговором који је то предвиђао.
Други доказ овог криминала јесте чињеница да је Управни одбор СРЦ „Пионирски град“ дана 02.фебруара 2006.године донео контрадикторну одлуку да се гради објекат чија ће намена бити „смештај деце, културно-забавна, мултимедијална и спортско-рекреативна активност“. У овој обмањујућој одлуци се такође наводи и то да ће објекат бити грађен из сопствених средстава или средстава „прибављених пословно-техничком сарадњом“, а за склапање свих уговора овлашћује се Младен Вујошевић, директор СРЦ „Пионирски град“.
Оваквој одлуци је предходио и закључакградоначелника Београда Ненада Богдановића, којим је од 20.децембра 2005.године дата сагласност Секретаријату за спорт и омладину, а поводом иницијативе о градњи коју је упутио СРЦ „Пионирски град“. Тада је градоначленик дао сагласност да СРЦ „Пионирски град“ (из сопствених средстава) на катастарској парцели број: 3543/1, гради објекат за „смештај деце, културно-забавну и спортско-рекреативну активност“ на који би град Београд имао право коришћења и располагања. Чак је и Републичка дирекција за имовину 09.фебруара 2006.године данела решење којим се даје сагласност на овакав закључак Ненада Богдановића, као и на одлуку Управног одбора СРЦ „Пионирски град“.
Оно што је посебно карактеристично у овом криминалу, јесте чињеница да је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда, обрачунала и наплатила накнаду за грађевинско земљиште по умањеној цени за 20% сходно важећим прописима. Разлог је фаворизацију Драгана Ђиласа јесте тај што се код Дирекције формално као „инвеститор“ појавио СРЦ „Пионирски град“, који је наводно градио објекат за обављање своје делатности (објекат културе, спорта и дечију установу).
Тако је сходно уговоруо међусобним обавезама између (1) Дирекције, (2) Секретаријата за спорт и омладину и (3) СРЦ „Пионирски град“, утврђена накнада за коришћење грађевинског земљишта која је износила 17.801.216,25 динара. Другим речима ова накнада је за 20% била мања од реалне накнаде која би била обрачуната да се као инвеститор код Дирекције појавило предузеће „Emotion Production“, а не фиктивно СРЦ „Пионирски град“! Дакле, јако је тешко дефинисати овакво понашање надлежних органа и појединаца који су на невероватан начин, злоупотребом својих овлашћења, практично снагом својих полуга власти, покушали да „легализују“ и да „озаконе“ незакониту изградњу куће „Великог брата“.
Наравно све ово у корист фирме Драгана Ђиласа, а на штету града Београда и београђана.
Ђилас преотео „објекат за децу“
Схвативши да је кућа „Великог брата“ незаконито изграђена још крајем 2005.године, а да је одобрење за потпуно другу врсту објекта („објекат за смештај деце, културно-забавну и спортско-рекреативну намену“) стигло тек 17.марта 2006.године, мешетари у Ђиласевој фирми и мешетари у СРЦ „Пионирски град“ нису седели скрштених руку. У трагању за излазом из оваквог безакоња, мешетари су ушли у нови, још већи криминал.
Како? Наиме, дана 28.марта 2006.године раскинут је уговор о пословно-техничкој сарадњи који је 25.августа 2005.године био потписан између предузећа „Emotion Production“ и СРЦ „Пионирски град“. Разлог за раскид овог уговора је био „немогућност грађења пивременог објекта“, па је тако споразумним раскидом постигнута сагласност да се потпише нови уговор. Тим новим уговором СРЦ „Пионирски град“ би требало да призна сва додаташња и будућа улагања у изградњу објекта од стране предузећа „Emotion Production“, што је на перфидни и криминалан начин и учињено. Како?
Већ 5.априла 2006.године између предузећа „Emotion Production“ и СРЦ „Пионирски град“ потписан је нови уговор„о пословно-техничкој сарадњи и регулисању међусобних односа“. Овим уговором, Ђиласевој фирми су призната сва дотадашња улагања у изграђени објеката и то у износу од 30.231.995,36 динара (тада 358.600,51 евро). Међутим, уговором се изграђени објекат више не третира као кућа „Великог брата“, већ као објекат за „дневни боравак деце“.
То је заправо предмет и суштина новопотписаног уговора. Тако је једном одредбом уговора дефинисано да: „наведеним улагањима „Emotion Production“ стиче право коришћења за сопствене потребе предметног објекта за „дневни боравак деце“ у периоду од 10.04.2006. до 28.06.2012.године, као и наставак права коришћења без сачињавања новог уговора и по истеку уговорног рока, али не дуже од 01.04.2013.године….“. Када је реч о трошковима закупнине објекта, Ђиласева фирма се обавезала да плаћа годишњу кирију од свега 5.000 хиљада евра (укупно 40.000 евра), почевши од 01.децембра 2007. године, па све до септембра 2014.године.
Како Ђилас „зида“ кућу за 24 сата…
Уколико се формално-правно посматра овај случај, инвенститор изградње куће „Великог брата“ или објекта „за смештај деце, културно-забавну и спортско-рекреативну намену“ је кроз папире био Секретаријат за спорт и омладину, односно СРЦ „Пионирски град“. Међутим, суштински гледано, стварни инвеститор је било предузеће „Емотион Продуцтион“ које је 2005.године ушло у пословни однос изградње објекта, користећи грађевинске услуге фирме „Еопод“ д.о.о.
Ово предузеће је са пословима изградње објекта, тј. куће „Великог брата“ (према свом деневнику рада) стало 06. априла 2006.године. Али како је овде криминал у континуитету био присутан и како је дозвола за изградњу (раније изграђеног) објекта стигла 17.марта 2006.године, већ 5.априла 2006.године је „фиктивно“ између СРЦ „Пионирски град“ и прдузећа „Еопод“, евидентиран је уговор „о извођењу радова на изградњи објекта за дневни боравак деце“. Дакле, веровали или не уговор о извођењу радова по систему „кључ у руке“ је протоколарно заведен само дан пре него што су радови (према грађевинском дневнку) били окончани?!
Поставља се питање како је то могуће да радови на изградњи објекта величине 1.967,12 м2 трају само један дан, односно 24 часа?! Међутим, како би се криминал бар папиролошки „испеглао“ уговором је била предвиђена обавеза предузећа „Еопод“ да радове на изградњи (већ изграђеног) објекта оконча до 1. маја 2006.године, иако су сви одговорни знали да су радови окончани још 06.априла 2006.године!
Сходно овом фиктивном уговору 01. маја 2006.године између СРЦ „Пионирски град“ и предузећа „Еопод“ склопљен је и фиктиван „протокол“ о примопредаји објекта. Протоколом су се уговорне стране сагласиле да је „извођач извршио све обавезе из уговора“ и да „СРЦ „Пионирски град“ нема примедби на квалитет изведених радова, уграђеног материјала и опреме“. Међутим, о поштовању уговорних обавеза градње и квалитету извршених радова се нажалост, уопште не може говорити.
Предузеће „Еопод“ које је се формално кроз папире и одобрење за изградњу „провукло“ као извођач радова, није поседовало лице са лиценцом за извођење радова, нити је поседовало опрему за извођење грађевенских радова. Како? Једноставно тако што је ова фирма у регистру привредних субјеката била уписана као предузеће за продуцију и консалтинг са претежном шифом делатности: 92200 „радио и телевизијске активности“. Дакле, како није реч о грађевинској фирми, предузеће „Еопод“ је за ове послове морало да ангажује подизвођаче.
Затим је ова фирма отишла и корак даље, па је стручни надзор над изградњом поверила предузећу „Орбис инжињеринг“, уместо законске обавеза да инвеститор ангажује надзорни орган. Овим је на најгрубљи могући начин прекршена одредба члана 120. тадашњег Закон о планирању и изградњи.
За Ђиласа закуп 1м2 по цени од 0,21 евро месечно
Без обзира на све пропусте и незаконитости, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове Града Београда је 28. августа 2006.године издао решење о употребној дозволи изграђеног објекта. Ова употребна дозвола о употреби објекта „за дневни боравак деце“ је издата Секретаријату за спорт и омладину града Београда, и то као наводном и фиктивном „инвеститору“ који се као и СРЦ „Пионирски град“ до тада „провлачио“ кроз све папире.
Пошто је објекат „за дневни боравак деце“ коначно стављен у употребу, његову намену је требало и званично, папиролошки, прилагодити потребама фирме Драгана Ђиласа. То је и учињено тако што је дана 04.октобра 2006.године, Секретаријат за спорт и омладину Града Београда, пријавио Секретаријату за урбанизам извођење радова на адаптацији „објекта за боравак деце“ у СРЦ „Пионирски град“. У папирима је наведено да се „адаптација изводи за потребе снимања серијала „Велики брат“, што подразумева промену намена просторија и инсталирање опреме за снимање“, а у оквирима габарита објекта чија је површина 1.967,12 м2.
Тако је према расположивим документима предузеће „Emotion Production“ наводно извршило улагање од 85.361.004,12 динара у изграђени објекат током 2005. и 2006.године (закључно са 5.12.2006.). Овде је свакако реч о незаконитим улагањима инвеститора „Emotion Production“, и то улагањима пре него што је извршена промена намене објекта за потребе снимања серијала „Велики брат“. Сва ова улагања СРЦ „Пионирски град“ је признао на основу изјаве од пребијању (компензацији) која је потписана 16.марта 2007.године.
Притом, ваља подсетити да су уговорени трошкови закупнине објекта за 8 година 40.000 евра, односно сам 5.000 евра годишње. Дакле, уколико изузмемо средства која су уложена у објекат, Ђиласево предузеће је формално себи обезбедило коришћење објекта од 1.967,12 м2 и то за месечну кирију од свега 416,6 евра. То једноставно представља закупнину од невероватних 0,21 евро по квадратном метру на месечном нивоу, односно мизерних 2,5 евра по метру квадратном, на годишњем нивоу!
Ђиласу „на муфте“ милиони у џепу
На крају, уколико се сумира ова прича јасно је да је обим криминала који су београђанима приредили надлежни у (1) органима Градске управе Града Београда, (2) СРЦ „Пионирски град“ и (3) Ђиласевом предузећу „Emotion Production“, заиста немерљив, као што је немерљива и укупна штета. Кроз ову анализу могуће је било веома прецизно сагледати како се то без икаквих дозвола и сагласности гради замак Драгана Ђиласа, а затим се за ту грађевину накнадно „фабрикују“ и прибављају потребни папири.
И све то наравно под параваном „објекат за смештај деце, културно-забавну и спортско-рекреативну намену“, да би се на крају јасно испоставило да је ипак реч о кући „Великог брата“. Дакле, овај пример најбоље показује како за функционере Демократске странке не важе прописи државе Србије. Колика је штета радњама надлежних органа и појединаца из Демократске странке и градске власти причињена буџету Града Београда, тешко је проценити. Штета се свакако мери у милионима динара, док се приход само једне од многобројних фирми Драгана Ђиласа такође мери у милионима!
Так је према званичним подацима предузеће „за забављање широких народних маса“ „Емотион Продуцтион“ имало добит и то: 78,2 милиона динара у 2005.години, 197,7 милиона у 2006.години, 373,8 милиона у 2007.години и 36,8 милиона у 2008.години. Дакле, Ђиласева фирма је у 2007.години емитовала 2 серијала „Великог брата“ и тада је остварила невероватну, „чисту“ (нето) добит од чак 373,8 милиона динара, што је више од 4 милиона евра!
Након ових података, ваљда је свима јасно колики је профит „Велики брат“ донео Драгану Ђиласу и зашто му било важно да од београђана на најкриминалнији могући начин за своју фирму отме градско грађевинско земљиште и сагради своју „ковницу новца“. За овај криминал нико од одговорних до сада није одговарао, што кадровима Демократске странке само наговештава да слободно следе „пут стварања профита“ и то „по рецепту“ градоначеника Ђиласа и улива им наду да неће завршити из решетака.
Услов је само да не ставе сав профит у џеп, већ да извесне суме новца донесу и у благајну Демократске странке у Крунској број: 69 као што то ажурно чини и Драган Ђилас. Тиме се на овај, али и на сличне начине од стране Демократске странке, њених функционера и финансијера наставља отимачина и пљачка грађана Србије која је започета 05.октобра 2000.године. Конкретно о овом случају „слободни“ и „демократски“ медији не смеју да напишу ни једно једини слово, а зашто је то тако свима у Србији је довољно познато.
(Пиштаљка)
