Прочитај ми чланак
(Владимир Божовић)
Рат је почео. Пријети да буде већи од Великог и суровији од претходног. Пројектован да исцрпи и распарча Русију, засад тутњи само по берзанским индексима. Тек што су локални амерички лобисти утишали ступидну, интелектуално увредљиву кампању о постављању ракетног штита у Европи због могућих удара из Ирана и Сјеверне Кореје, Америка улази у другу фазу директне, оперативне припреме за рат.
Гргоље амерички тенкови по Балтику, довлачи се ратна флота, Бридлав најављује нове базе за “брза дејства” на самој граници Русије… Злочиначки НАТО инжењеринг убрзава и појачава стравичну спиралу смрти у Украјини. Немоћна Европа безвољно копа ровове за амерички рат. Јасно је Европљанима да су ти ровови заправо њихови гробови, али су без снаге да се одупру. Јенкији цртају мапе и припремају ратне кредитне аранжмане за европске колоније. Зашто, чему све то? Па, чули смо, “није фер” да Русија има толику територију, концентрацију ресурса и недопустиву праксу сувереног доношења одлука. Људи се често питају: Како је могуће водити рат против Русије, а да то не изазове свеопште уништење?
Изгледа да су сиве групе свјетске моћи, одлијепљене од реалности и у фанатичној жељи за апсолутном доминацијом, ушле у неке езотерично-декадентне магле у којима напипавају коте “вишег смисла”, недостижне смртницима. Чини се да су ти напумпани жреци новог поретка ”прерасли” рационалне оквире свог и општечовјечанског постојања, те да њих не тишти аргумент о потпуном, нуклеарном уништењу свијета. Напротив! Како је то могуће, чему се онда надају? Имају ли неко “прелазно рјешење”, неки добро утврђен и опремљен банкарски бункер док не мине претпостављени смртоносни талас? Или је за ту, досад невиђену концентрацију моћи, за те размажене монструме, нуклеарна катаклизма пуко испуњење ”вишег смисла”? Шта ако, у свом сатанистичком извитоперењу, вјерују да су баш они одабрани да изврше ново, ”библијско” чишћење? Да су “изабрани”, да отворе ”Божја врата” масовног, планетарног самоубиства јер, на примјер, ”world was due to be „wiped clean“ by its alien founders” (Калифорнија, 1997. године)?
И у предвечерје Великог рата, догађаји су се некако лијено, тихо низали у нит која је на крају завршила у грмећем котлу опште катастрофе. Судећи по основним тоновима тадашње штампе, није било јасних назнака да се у позадини спрема општи рат. И данас, као и тада, влада мишљење да ”нико није толико луд”… А бојим се да јесте.
Можда је обарање малезијског авиона требало да послужи као окидач за следећу фазу рата. Међутим, након што су неки, а прије свега руски, медији објавили врло убједљиву контрааргументацију, водећи медијски пси рата су се рјечито ућутали. Значи, план је архивиран. Полако, трагедија клизи у заборав, као што се заборавило и на оних 50 несретника које су украјински нацисти запалили у Одеси.
Биће ово тешка година. За свијет уопште, а поготово за нас. Ова земља нема снаге да преживи било какав озбиљнији изазов. Систем је потпуно труо, без имунитета, празан. Народ је гладан, исцрпљен и болестан. Дуговјечне, подгојене фигуре режима балаве по микрофонима. Тргују народном несрећом, обијесно се ваљају у баханалијама, а одмарају и лијече у иностранству.
У истој овој рубрици, у децембру 2013. сам најавио одлазак у конзуле локалног подгоричког шерифа. За разлику од локалног, велики шериф, феудални господар бренда “Црна Гора”, нема тај луксуз да заврши политичку каријеру. Нема чак ни ону санадерску “привилегију” да оконча у затвору, јер нема никог ко може да му заштити све оно што остаје ван затвора. Јасно је Ђукановићу да његову физичку сигурност, као и оно што му је породица “скућила” у овом транзиционом руднику може да одбрани само одан полицијски апарат приватне државе. Врло је сложена садашња Ђукановићева политичка и животна једначина. Под очигледним притиском мафијашких дугова и оног што се питомо покрива фразом “међународне обавезе”, он има само једно “одрживо” рјешење: неограничену власт.
Са друге стране, Американци као дугогодишњи чувари Ђукановићевог режима, наочиглед његове УДБЕ тренирају “Б” политички тим ако би он “случајно” пао са власти. Е сад, то што тим “Б,” опет по америчким упуствима и рецептури, жестоко гађа Ђукановића на тему криминала и корупције и широм отвара врата тој “случајности” је типично амерички, цинично-технократски приступ. Јенкији у овом тренутку (п)одржавају и Ђукановића и тим “Б” и поручују им – борите се за своје позиције, будите “позитивна” конкуренција, јер дијелите исте НАТО “вриједности” и циљеве. Смајли. Ђукановић је у тој монструозној НАТО игри прилично инертан, без заноса и енергије, за разлику од “Б” тима који се и пали и ради на мјешавину новца и искрене мржње. Стога, Ђукановић мора хитно да пронађе крупан разлог да искочи из тог круга прије него што се исти затвори, а он тамо остане закључан и небитан. А да покуша да ресетује односе са Русима? Свакако, потребан му је неки озбиљан политички земљотрес како би развалио тај самостезајући амерички круг и у “ветар га расуо”. Неки крупан инцидент како би у фигуративном, а зашто не и у практичном смислу увео полицијски час? Јер, тишина у његовим годинама прија. Нема приче о платама, пензијама, социјали, о неријешеним убиствима, корупцији, криминалу… Живи се на тачкице и између њих које он сам доцртава. Или брише. А у међувремену, можда се и Руси “сете”.
Досадашње историјске статистике показују високу корелацију између свјетских ратова и промјене власти у Црној Гори. Тачније, промјена власти се овдје дешавала искључиво након свјетских ратова. Па, чему да се надамо?
