Вишеград — Мало који љубитељ праве народне песме није чуо или пак певушио песму „У лијепом старом граду Вишеграду“. Својеврсна химна града на Дрини, препознатљива по своја четири стиха, пева се преко шест деценија, без обзира на границе, вере и нације, а многи и данас мисле да је спевана у народу.

Ипак, истински познаваоци праве народне песме знају да је ову песму давне 1936. године, за време боравка у Вишеграду, написао и компоновао Крагујевчанин Драгиша Недовић (1916—1966).

Још мање је знано да је ова песма у оригиналној верзији носила наслов „Јутрос рано слушам“, да је била посвећена девојци Кики са Бикавца, познатог узвишења изнад Вишеграда са погледом на чувену ћуприју на Дрини, те да је имала и пети стих, који је све донедавно био у карантину.

Песма је постала својеврсни хит након што је средином педесетих година прошлога века снимио тада популарни босанскохерцеговачки певач народне музике Химзо Половина (1927—1986), али без поменутог петог стиха: „Устај, испрати ме морам да путујем/ у Србију идем моме родном крају/за тобом ћу Кико вјечно да тугујем/јер сам тебе драга оставио младу“.

Хроничари су забележили да је након тога Недовић најавио тужбу против Половине због крађе песме, а посебно због изостављања последњег стиха. Тадашње власти, ипак, успеле су да донекле изгладе спор, након чега је Химзо Половина у другом издању плаче, као аутора песме, потписао Драгишу Недовића. Но и у овом издању песма није имала последњи стих у коме се помиње Србија и девојка Кика.

ТРЕЋА СТРОФА:

Устај испрати ме, морам да путујем,
У Србију идем своме родном граду,
За тобом ћу Кико много да тугујем,
Зашто сам те саму оставио младу.

Србин.инфо