Филмови снимани на простору бивше Југославије пре и непосредно након грађанског рата данас уживају статус култних. Народ им се радо враћа изнова и изнова, а омиљене сцене, ликови или реплике и данас се препричавају. Многе од чувених сцена иза себе крију посебну историју и причу коју можда нисте знали. Откривамо вамо како су заправо насталии најкултнији кадрови југословенске кинематографије.

„Национална класа“

Foto: Screenshot, Youtube

Љубавна сцена у којој играју Драган Николић и тада малолетна Маја Лалевић-Пишчевић у филму Горана Марковића, настала је захваљујући легндарном Гаги. Наиме, Маја је играла Гагину девојку Сенку и то јој је био први сусрет са камерама. Имала је дечка који је радио на филму и тако је добила улогу. Каже да је често грешила, али да је Драган њене грешке приписивао себи.

„Тренутак од кога сам се највише плашила била је наша сцена у кревету. До последњег момента сам се надала да ће Горан из неког разлога да одлучи да је ипак избаци из сценарија схвативши да ја не могу да је одиграм. А онда је дошао тај дан. Гага, који се иначе понашао према мени као да ми је и брат и тата и најбољи пријатељ, тог дана је превазишао себе. Прво је тражио да сви осим сниматеља напусте собу, а онда кад смо остали сами, направио је такву атмосферу да нисам ни приметила када смо заправо снимили сцену. Толико ме је засмејавао, голицао, причао невиђене вицеве и анегдоте, да сам се с муком суздржавала како бих озбиљно изговорила текст кад се укључе камере“, рекла Маја.

„Специјално васпитање“

Филм „Специјално васпитање“, један је од филмова који су обележили почетак каријере Бранислава Лечића. Редитељ Горан Марковић тада му је пружио прилку да се нађе у истом кадру са великом звездом Бекимом Фехмијуом.

Сцена која се и даље памти је она у којој Беким шамара Леку.

„На проби ме је ударио с једне стране, два-три пута полако. Међутим, у кадру ми је опалио јак шамар с друге стране. Запрепастио сам се. Када сам га после упитао зашто је то урадио, он ми је објаснио да се тражило изненађење на мом лицу и да је то постигао”, сећа се Лека.

„Лепа села, лепо горе“

Филм Срђна Драгојевића из 1995. године по много чему је посебан. Сниман је на само пар километара од ратишта, окупио бројна јака глумчка имена и причао тешку причу за коју је тада било можда исувише рано обзиром на околности.

Ипак, једну од људима најдражих сцена није одиграла нека од глумачких звезда, већ певачица Милица Остојић – Мица Трофртаљка.

Мица је играла проститутку Ђану, а њене реплике „Вид ћуне права пионирска“ и „Шут ба еротика“, ушле су у легенду.

„Отишла сам на снимање код Пријепоља. Сцену са дететом (којег је играо Милош Ђурић) било је тешко снимити и неколико пута смо враћали јер се дечак плашио и сваки пут кад их морала да му скинем пантлоне он би бежао. У једном тренутку, Срђан му је рекао ‘Мали, има да слушаш шта ти Мица каже или ћу те претући’ и тада смо снимили сцену“, каже Мица коју људи и дан данас памте по репликама из филма и добацују јој на улици или пијаци.

„Маратонци трче почасни круг“

За време снимања легендарног филма „Маратонци трче почасни круг“ одиграла се смешна епизода иза кампера. Данило Бата Стојковић играо је Лакија Топаловића, а Павле Паја Вуисић његовог оца Милутина. Сви су знали да је Бата био велики перфекциониста који је увек тражио да одмах погледа оно што је снимљено и ако није био задовољан, тражио да се снимање понови.

Паја је, пак, увек снимао сцене само из једног покушаја, евентуално два и сви су знали да трећи пут неће хтети. Када је дошао ред на снимање сцене у којој Паја треба да удари Бату даском, Бата је био доста забринут, иако је знао да је даска направљена од веома мекане балзе, која се и иначе користи за снимање таквих сцена. Тражио је да се даска неколико пута испроба на једном од радника на сету, Ђоки, момку који је био „девојка за све“.

Ђока је тако неколико дана заредом добијао даском по глави и стално је тврдио да је даска ипак тврда. Бата није хтео да снима, па се сцена стално одгађала. Павле му је зато рекао да ће мало пререзати даску и сломити је рукама те да га тако скоро неће ни додирнути. То су и урадили, рез на даски премазали су воском да се не би видео, а Бата је коначно пристао на снимање.

Међутим, Паја је непосредно пре снимања окренуо даску и свом снагом опалио Бату по леђима оном страном која није била пресечена. Даска је пукла од силине ударца, а сниматељ је викнуо: „Окренуо си даску наопачке!“

„Није наопачке, двадесет година чекам ово. Нека сада види је ли тврда балзовина, маму му његову“, рекао је Павле и напустио кадар.

Глумицу Мелиту Бихали већина препознаје по улози спремачице Оље из „Маратонаца“. Од премијере култног остварења прошло је више од три деценије, а Мелиту публика и данас памти по сценама из филма због чега, како признаје, није баш срећна. „Препознају ме по гласу, а онда се сете и осталог. Углавном ме питају је ли ми жив Пантелија“, рекла је тада она.

„Жао ми је, снимала сам толико филмова и ТВ пројеката, а људи ме памте по „Маратонцима“. То је неправда. Много сам урадила за четрдесет година каријере него та Оља, али захвала сам јој. Није важно“, признаје Мелита.

Сцену у којој је Миливоје Мића Томић (Максимилијан Топаловић) повлачи у каду цепајући јој униформу, снимила је не знајући да ће се то десити.

Љутила се на редитеља и колегу, али убрзо је увидела да је та сцена аутентична управо због тог Мићиног потеза.

https://youtu.be/9RTqYkc53j0

„Караула„

Улоге поручника Пашића, недавно се присетио Емир Хаџихафисбеговић, један од најпознатијих глумаца из Босне и Херцеговине..

Партнер у „Караули“ био му је Сергеј Трифуновић са којим је морао да се туче.

„Улога је била презахтевна. На крају ми је Сергеј Трифуновић сломио два прста на снимању сцене када се тучемо на крају. Волео бих да је неко ко мисли да је глумцима лако, био на снимању филма „Караула“, поготово четири ноћи под кишом, односно цистернама које праве кишу, а ми обучемо ронилачка одела па преко униформу, па туча по блату. „Караула“ је била физички тешка за рад. Опет, волим да се сетим тог филма иако је прошло више од десет година од снимања. Снимали смо са три камере, то је био јако скуп филм, коштао је око четири милиона марака, имао је добре глумце, продуценте из регије. И за ту улогу сам добио доста награда”, рекао је глумац.

„Ко то тамо пева“

Божидар Бота Николић, директор фотографије поменутог филма, недавно је открио како је љубавна сцена, коју су одиграли Неда Арнерић и Славко Штимац, а у којој се реплика изговара, убачена накнадно.

„Снимао сам са Зораном Чалићем филм „Какав деда, такав унук“, који је имао пола милиона гледалаца. Предложио сам Ковачевићу и Шијану да одемо да гледамо шта је то што народ воли. Одбили су мој предлог. Отишао сам у биоскоп и констатовао да је љубав оно што привлачи публику. Душку сам рекао да у сценарио за филм „Ко то тамо пева“ мора да убаци љубавну сцену. Он је направио лик Неде Арнерић и Славка Штимца. Душко је тек после написао и оно чувено „И тата би, сине“. Пре тога није било љубави у нашем филму“, изјавио је Николић.

Чувена сцена утицала је на живот Неде Арнерић.

„Живела сам поред основне школе и то је било напорно. Клинци су за мном викали ‘И тата би, сине’. То ме је нервирало, али сад ми је комплимент“, открила је Неда Арнерић.

И њен партнер из филма има слична искуства.

„Било је увек тога и дан-данас је тако! То је свима симпатично јер није злобно. Људи памте те неке духовите, а зову их култним репликама из филмова. Али, то је прихватљиво”, закључио је Штимац.

ЧОВЕК КОЈИ НИ КРАЉУ НИЈЕ ДАВАО ЗАЈАМ – Др Лазар Пачу https://t.co/FuMfZhmIKi

— СРБИН инфо (@srbininfo) November 6, 2018

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: CDM.ME

Ознаке: култни југословенски филмови, омиљене реплике, Паја Вуисић