Након што су медији објавили чланак о смртности малих богинја, развила се жустра полемика на друштвеним мрежама око истинитости објављених информација, а посебно око потребе за вакцинацијом што већег броја хрватских грађана.

Саговорници су се позивали на статистичке податке, разум, логику, глупост, “гуштере”, а неки и на теорије завере. Било је ту информатичара, правника, економиста као и један педијатар – велики поборник вакцинације.

Током жустрих, али за неке и врло корисних разговора, ненадано је испливала интересантна информација о стварној учинковитости вакцине против малих богиња.

У недостатку ваљаних статистика кроз време, научници темеље своје спознање на литератури која им је доступна, а која је често мањкава. Сви закључци темељени на парцијалним информацијама не могу бити објективни. Како бисмо добили што објективнију информацију о малим богињама, преносимо изворне информације француских научника којима су доступни врло детаљни статистички подаци о мале богињама у последњих 100 година.

У народу их још називамо “дечје богиње”, што већ својим именом говоре да се ради о болести деце. Мале богиње су болест коју је некада готово свако дете „морало“ пребољети. Идентичан опис мале богиња можемо пронаћи и у француској литератури која такође говори о “безопасној болести”.

„Врло је тешко систематски вакцинисати популацију против безопасне болести као што су мале богиње, где смртност код најтежих хоспитализираних случајева износи само 1 од 588 особа. Овде се не ради о глобалној обољелој популацији, него само онима који имају теже компликације”, пише професор Бастин 1977. године.

Десет година касније, на конференцији која је имала за циљ промовисати програм вакцинације, професор Jacques Roux, директор при Министарству здравља Републике Француске, презентира начине како сензибилизирати јавност и лекаре о “опасној болести с врло тешким последицама“.

Професор Jacques Roux, члан Комунистичке партије Француске (ПЦФ) и бивши председник Светске здравствене организације, 1993. године је осуђен условно на три године затвора због скандала контаминиране крви, а што ће оставити неизбрисиву мрљу у његовој каријери.

Што кажу статистике о малим богињама?

Они који тврде да су мале богиње искоријењене вакцинама, немају право. Графикон испод врло јасно показује регресију смртних случајева у Француској за које су одговорне мале богиње.Број умрлих од мале богиња у Француској 1953

Број умрлих од мале богиња у Француској

Између 1906. и 1983. прије него је покренута кампања за вакцинисање против малих богиња, број смртних случајева се смањио с 3.754 на 20. Наравно, без обзира на повећање популације за 33% (Annuaire statistique de la France).

„Annuaire statistique de la France” из 1953. – Провера података

Кориштени аргументи за стварање страха код мајки су везани за две теже компликације: енцефалитис (упала мозга) и Субакутни склерозирајући паненцефалитис ССПЕ (прогресивно оштећење мозга) које се могу појавити годинама након преболијевања мале богиња.

Интересантно, 1934. године у Француској је од мале богиња умро 1.349 особа. О томе је на направљена и службена забиљешка:

„У неколико стотина случајева мале богиња код деце и одраслих, већ двије године пратимо стање у болници „Клод Бернард“ где смо имали само један случај енцефалитиса (упалу мозга)”.

Након 1983. године, када је започела масовна кампања вакцинације, забиљежено је 11 случајева енцефалитиса и 12 случајева ССПЕа.

У „Médecine praticienne – n°664/април 1977“. цитирано је једно британско научно истраживање које говори о смртности малих богиња. Смртност за деца између 5 и 9 година је била најмања. Управо у тој доби су деца највише оболијевала од мале богиња. Смртност деце до једне године старости била је 4 пута већа, а за особе преко 25 година ризик је био 8,5 пута већи. Ови податци нису били нешто ново, пошто је СЗО (Светска здравствена организација) 1950. тврдила следеће:

„Данас не постоји ништа што ће имунизирати популацију од мале богиња. Само доживотна имунизација може бити предмет систематског вакцинације, у противном имаћемо одгађање болести и њено појављивање у доби када је ризик највећи“.

Ово потврђује „народно“ мишљене да је мале богиње боље пребољети на време, него одгодити њихово појављивање. Због тога су мале богиње и добиле назив дечја болест.

1960. године фармацеутска компанија Merck је развила вакцину MMRII

Због уверења да јака доза вакцине доживотно имунизира, Сједињене Државе су планирале систематско вакцинисање већ почетком 60-тих година, што су и учиниле. Након систематског вакцинације циљ је доиста постигнут. Забиљежено је спектакуларно смањење броја обољелих. Међутим, крајем 80-тих дошло је до наглог повећања броја обољелих с великим бројем смртних случајева. Повећање обољелих је примијећено код дојенчади (деца млађа од једне године) и особа преко 25 година, а што је већ 10 година раније тврдио да ће се догодити професор Бастин.

Новонастала ситуација је натерала америчке научнике да препоруче другу дозу вакцине 1989. године. Идентична ситуација се догодила у Француској и Швицарској где се нова доза вакцине порепоручује у 6. и 15. години.

Из свега наведеног, очито је да природна имунизација након пребољеле болести траје пуно дуже, него имунизација створена вакцинацијом.

У првој фази након вакцинације, особа доиста стиче одређену дозу имунитета која га штити од мале богиња. Вирус у природном окружењу је такође мање присутан, због умањеног броја обољелих.

У другој фази имамо популацију којој слаби имунизација и која има потребу за обнављањем вакцинације како би се изнова заштитила у будућности.

Мајке имунизиране вакцином због којег нису никада имале мале богиње, више не преносе антитијела на своје бебе јер тих антитијела немају. Због тога бебе постају осетљиве на вирус мале богиња. Управо је ово разлог, што имамо велику смртност код дојенчади, а за што је одговорна имунизација тј. вакцинисање. Што се популација више вакцинише, она постаје осетљивија.

Узимајући у обзир наведену ситуацију, извршено је математичко моделирање које је требало објаснити што ће бити с мале богињама у будућности. Без обзира на кампање које промовишу вакцинисање, вакцинисаност износи око 80%. С једне стране имамо популацију која треба нове дозе вакцине, а с друге стране особе које су природно имунизиране.

Сада разумијемо зашто су мале богиње и поред вакцинације ипак остале не искоријењене. Имамо случај у Сједињеним Државама где је вакцинисаност готово 99%-тотна, а ипак имамо повећање обољелих. Наравно, разлози за повећање обољелих су одмах “аргументирани”: прекасно вакцинисање, слаба имунизација,…

У Француској смо такође сведоци повећања броја обољелих код вакцинисане популације. 1985. године само је 3% вакцинисанее популације обољевало од мале богиња, а 1994. тај број се повећао на 27%. Потпуно идентичну ситуацију имамо и с другим “дечјим болестима”.

У неким афричким земљама, смртност је била већа код вакцинисане популације, него код оне која није била вакцинисана (Зимбабве и Нигер 1992.).

Научници и за афрички случај имају оправдање: „Велике врућине су онемогућиле дистрибуцију вакцине“. Чињеница је да потхрањеност, недостатак витамина А, лоша квалитета воде која узрокује честе дијареје утичу на имунитет популације у Африци, а тиме и склоност мале богињама

Није ли боље пребољети мале богиње ?

Из свега наведеног, поставља се логично питање зашто смо од безопасне дечје болести направили светски проблем. Не ради се само о мале богињама, него и неким другим дечјим болестима – примјер заушкама.

Особе које су у детињству пребољеле мале богиње у себи носе антитијела. Преносе ли мајке антитијела на своју децу и тиме их природно штите од смртности, питање је на које научници морају дати одговор.

ЗЛАТИБОР: Додељене картице "Три плус" за коришћење попуста породицама са троје и више деце (ФОТО) https://t.co/0xgmOLoHYr

— СРБИН инфо (@srbininfo) April 21, 2018

Више научних студија потврђује везу између особа које нису пребољеле мале богиње у детињству и врло озбиљних болести: аутоимуне болести, кожне болести, дегенеративне болести костију па чак и одређених врста рака ( (The Lancel 1985.).

Желећи заменити природну имунизацију трајну у времену, научници су дали предност вакцинама. Повећање компликација код обољелих дојенчади, већ од почетка је било познато, а што потврђују данашње статистике.

Радили се овде о економском проблему који занемарује здравље грађана, легитимно је и преко потребно питање? Грађани имају право знати што кажу интелектуално поштени научници, а не “аматери” којима припада и аутор овог чланка, али који жели пренијети мишљење свих, а не само једних.

Ако наука није у стању својим научним методама објаснити обичном грађанину темељне чињенице, онда то није наука, већ манипулација или игноранција научно утемељених чињеница.

УПУТНИЦЕ:

Radovi profesora Bastin vezanih za male boginje
The Lancet 1979
Michel Georget, biolog
Službene statistike Republike Francuske
Službene statistike / digitalizirana baza