Прочитај ми чланак

КАКО ЈЕ СТВАРАНА ЈУГОСЛАВИЈА – Руси били против, а Енглези за

0

Прошао је век цео од оног фотографисања на острву КРФ, када се најзад између српске владе и самопроглашеног Југословенског одбора као наводног представника јужнословенских народа у Двојној монархији, потписа договор o заједничкој, вечној, светлој будућности.

Чим у августу `14.-е почне Аустро-Угарска агресија на Србију, група хрватских емиграната, који су се окупили у Риму како би избегли интернацију, прогласи оснивање „Хрватског одбора“. Истакоше неотуђиво право Хрвата на своју земљу, посегавши притом случајно и за српским етничким простором, и то поприлично!

Договарајући приоритете делања на тој идеји, кренуше најпре у Петроград, да тамо убеде баћушку цара да је све што траже одувек и било само хрватско, а нису имали своје државе од далеке 1102.године, када су мађарском краљу продали суверенитет за златнике! Штитећи Србију, његово је величанство изазвало Немачку да му објави рат, а њена је савезница Аустро -Угарска усрљала радосно у тај сукоб, желећи још више туђе земље.

Идеја „природне Хрватске“ није добила жељену подршку, те се творци опсетише добре старе формуле, коришћене још од бискупа Штросмајера, да се свака великохрватска идеја обуче у југословенско оделце, и да се потом нађу Срби који то оберучке подрже.

Зато у Риму најпре потражише прикладне Словенце, да сакрију пресвлачење док трагају за кроатофилним Србима, обавезно из Двојне монархије! То је био тежак задатак, јер је аустроугарска полиција већину српских политичара већ послала на дуже размишљање у логоре, притом пазећи на њихово здравље, увођењем строге редукционе дијете, да их подгојене не би ударио шлог.

Потрага је ипак била успешна, и најзад прибавише два неопходна Србина да прогласе рођење „Југословенског одбора“, као будуће звезде водиље у борби за јужнословенску „независност“.

Док су се они тако довијали за преименовање, српска војска разлупала је дваред, и то добрано, злочинце аустро-угарске казнене експедиције, што је показало да Двојна монархија није способна да самостално води рат, те ће немачки господари за вишегодишњи наставак аустроугарског ратовања на Источном фронту, увести принудну управу у генералштабу.

Видећи да је такав Југословенски одбор могуће корисно средство, за притисак на Русију да се икако сачува Двојна монархија, предложили су Британци да се преселе у Лондон, као центар из кога је лакше контактирати исељеничку популацију у обе Америке, заправо да им буду на оку због евентуалних несташлука, ако случајно подрже Нишку декларацију српске владе, где су јасно омеђене земље будуће заједничке државе, наравно самосталне, а не у крилу двојне монархије!

Да сачува бечко-пештанску царевину, саботирала је Британија сваки руски предлог за конкретну помоћ Србији, што је здушно проводио први лорд адмиралитета, који је памтио приче о српском краљу Милану и његовој мамам, али и шамаре код „Руског цара“ где је сврнуо на чашицу, док се отклањао квар на „Орјент експресу“, којим је путовао као новинар. Када је с јесени 1915.-е Србија кренула на албанску Голготу, а талијанска политика цртала своје жеље на мапи Далмације, иако су већ у Лондону добили комадешку аустријске земље али не и хрватске, јер није била држава, Југословени су потпуно запретали контакте са српском владом. Чак и у тако тешкој ситуацији, помагала их је српска влада да наставе активност, желећи да их усмери на популарисање акције прикупљања добровољаца, јер је руски цар подржао предлог да се ратним заробљеницима из аустроугарске војске омогући упис у српске добровољце, како би оружјем ослобађали своју окупирану ужу Отаџбину!

Британија се жестоко опирала том предлогу, наводећи да у међународном ратном праву није регулисано да се заробљеници из непријатељске армије примају у добровољце, иако је БиХ правно била окупирана, а борба против окупатора је легитимна.

Међутим, „Југословенски одбор“ одмах смисли да се од заробљеника формира „Јадранска легија“, као војска самог одбора, која би чекала да се борба за ослобођење приведе крају, што би наравно требало да учини српска војска, па да затим они умарширају у Далмацију, БиХ, Хрватску ,Славонију, Војводину, и прогласе ослобођење хрватских земаља!

Чак су и у Русију, где је почело окупљање добровољаца у Одеси а стигла је и група српских официра као костур будућег штаба, послали свог изасланика, Хрвата из Истре, да убеђује Србе да се боре као добровољци у тој „Јадранској легији“, за будућу хрватску државу!

Међутим, њега су и заробљеници Хрвати чланови странке HSP, једнодушно одбити, док на разне начине отворено саботирају формирање Прве српске добровољачке дивизије!

Русија није подржавала идеју стварања заједничке југословенске државе са бројним католичким становништвом, које је отворено испољавало мржњу наспрам Срба, подржавајући идеју обједињавања српских земаља у чврсту државну заједницу, која је већ имала знатну муслиманску и шиптарску мањину у Јужној и Старој Србији, које су недавно ослобођене у Првом балканском рату.

Либерално – буржоаска револуција која је срушила монархију и присилила цара на абдикацију, довела је до почетка грађанског рата у Русији, и сепаратног изласка из рата бољшевичке партије, потписаним миром у Брест-Литовску.

Тако је Србија остала без свог јединог искреног савезника, што се одмах осетило и код разрачунавања у Солунском процесу, као припреми за евентуално условљавање аустроугарске стране за сепаратни мир, уз очување некакве крње аутономије, али под жезлом Хабсбурга!

Британци су интензивирали политичке игре око очувања Двојне монархије, али је амерички председник Вилсон са својих четрнајeст тачака, најзад закусао поклопац мртвачког сандука, на њено даљње трајање!

Зато се Британци поново подухватише „Југословенског одбора“, што је изазивало жесток отпор Талијана, који су после свог тешког пораза на Пијави, морали да трпе вајарске радове у политичким играма, Мештровића и групе око њега.

Да удовољи британским захтевима, регент Александар расформирао је Вардарску дивизију и формирао Југословенску, у којој ће бити целих једанајст добровољаца Словенаца, и око 180 Хрвата из Америке, већински са острва, који су формирали чету „Зрински и Франкопан“!

Сво остало њено људство били су Срби, добровољци из заробљеништва у Русији, добровољци из Америке, пристигли да се боре за ослобођење своје српске Отаџбине од окупатора.

Једино Италија није дозвољавала Србима, заробљеницима из аустроугарске војске да се прикључе тој борби, јер је Југословенски одбор упорно нудио фантомску „Јадранску легију“!

Видећи да се Србија рађа као Феникс из пепела, пожурили су енглески усрећитељи разговоре, да унапред ограниче утицај српских политичких странака у заједничкој држави, која ће и настати српском борбом за ослобођење, те ће тако и словеначки и хрватски народ најзад постати државотворни у својој држави, која је ипак била заједничка!

Иако је био свестан да је искреност Југословенског одбора само шарена лажа, ипак је мудри Никола Пашић навео његове делегате да усвоје одлуку, да је заједничка држава Краљевина а владајућа династија Карађорђевићи, јер су представници Далмације били намерни да се било како спасу од талијанске круне и следственог талијанчења, које следи иза тога, и то под благосовом Светог оца у Ватикану!

„Искреност“ њихових намера, бити ће видљива већ коју годину иза, када Анте Трумбић, први министар иностраних послова краљевине СХС, отворено подржи хрватски сепаратизам, дајући подршку будућем поглавнику NDH Анти Павелићу!

Још као идеја, будућа заједничка држава била је осуђена на пропаст у тренутку свога рађања, али ће је две деценије упорно чувати српска намера, да најзад у једној држави сви Срби живе заједно, притом не ометајући слободан развој и два католичка народа, којима су они донели дугочекану слободу.

Седам деценија после фотографисања, учешћем ЕU, уз помоћ Ватикана и NАТО, нарочито Немачке, разграђена је у српској крви као други неуспели покушај, јер су Срби бранили и себе и заједничку државу, од повампиреног неофашиизма свих браварових „народа и народности“!

После две и по деценије, разбијачи заједничке државе. увидеше да неће у целости растурити државу Србима, те се поново ватају старих планова, који су дали добре резултате, зато се све више говори о заједници „западнобалканских народа“, којој ће добронамерна Немачка чак и економски програм да осмисли, назван „Berlin plus“, само да се Срби поново ухвате на лепак, да опет сви живе заједо у „хармоничној заједници“, у којој би Срби требало да буду национална мањина, коју би чинили хрватски, босански, монтенегрински, косовски, војвођански, санџачки и остатак Србијанци, али не и хомоген, јединствен народ, што заправо и јесу увек били!

Зато им се тако здушно и разбија последњи заједнички именитељ – СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, која их је одржала кроз векове окупације и тираније, коју су над њима управо вршили претци данашњих „усрећитеља“ из ЕU!

23 коментара “КАКО ЈЕ СТВАРАНА ЈУГОСЛАВИЈА – Руси били против, а Енглези за

  1. моћни Ђоле Јанговић каже:

    Југославија је била израз вековних тежњи јужних Славена, наших народа и народности ..божију вам мајку импер’јалистићку…!

    1. smireno каже:

      :)

  2. Aljeka каже:

    Ја сам ЗА. Ја сам ЗА. Ја сам ЗА све што је против Срб.. овај, што је за добро мог народа. А сви знамо који је то народ.

  3. djole каже:

    Interesi velikih sila pre svega.

    Habzburzi su od dobí Napoleona zajedno sa papstvom pod utecajem londonskih bankara. Jezuiti tj fabijanska braca ih kontrolisu za potrebe Intermare linije prema najvecoj kontinentalnoj i hriscanskoj sili Rusiji. Rotsild 1823 preuzima racune papstva. Habzburzi su odabir Engleza za vodstvo nemackog naroda i dan danas. Tito je bio habzburske krvi. Vilhelm je samo bio slaba marioneta koju su koristili da bi oslabili Nemacku ojacanu pod Bizmarkom i sa time Rusiju koja joj je bila glavni sirovinski partner. I obicna jaja su kupovali od Rusa. Bizmark je upozoravao Kajzera, ali covek je bio zaljubljen u nemacku Gotta Coburg familiju. Ali ni „slabi i dobri“ Nikolaj nije hteo da slusa oca koji mu je sugerisao odabir druge zene. Aleksandra Fjodorovna je rodjena Viktoria Beatricija od Hesena, unuka Viktorijina za koju su znali da je nosioc bolesti hemofilije od koje je kasnije oboleo Aleksej kao buduci naslednik carskog trona.

    U Nemackoj uvek nicu ideje egalizma tj socijalizma, Englezi ih ukradu i doteraju pre nego sta ih prodaju pravoslavlju da ga uniste. O sujeti i Nemaca i Slavena lepo govori jos Napoleon. Bice da je to onom slavenskom krvi o kojoj Hitler prica unutar nemacke nacije. Da spomenem jos i bracu internacionalnu i agenturu rusku koja danas kao i ceo socijalisticki vek podrzava sociobratiju novog Balkana sta se lepo vidi po recima Zeleznjaka u jucerasnjem clanku. Sa podrskom i savetovanjem Vucliji i BEZ podrske „gerila“ demonstanatima, koja bi mogla da im otvori novu ranu u njihovom „uspesnom“ ratu sa anglosaksoncima i u partnerskim odnosima sa nemackom industrijom. Kao sta to uostalom rade i nemacki savetnici znajuci da osim o energentima ovise i o dobroj volji agenture ispred „taktickog“ generalata, takodje sedeci na dve stolice. S vremenom formula „potrebnog zla“ predje u ljubav i sociobratiju. Zato Englezi guraju Nemce da budu pilon ostrice protiv Rusa na istoku, a ona se uvija i pusta radje „pametne“ Poljake. Rusi imadu samo „jednu“ prednost, tj „svoje“, a ne tudje takticko naoruzanje. Kao ocevi internacionale radje zamenise pravoslavnu uniju masonskom Lisabon Vladivostok transverzalom gde su im iste nemacke „platise“. Rukovodstvo zato nigde ne spominje odstetu koju treba da plati Nemacka za 26 miliona mrtvih. 4000 milijardi. Radje se hvale nemackim traktorima i autima. Inicijativa sklonjena sa dnevnog reda. Za platu narod ce da popije kao i u Srbiji. Za razliku od tzv „brace“ Grka koji to pod utecajem Engleza TRAZE.

    1. smireno каже:

      jel imas neko misljenje da li srbski politicari i/ili narod treba povuci drugacije poteze da bi srbskom narodu bilo bolje. Vidim nabrajas „cinjenice“ ali bez komentara.

    2. djole каже:

      Da trebamo da gledamo sebe. Nazalost sa ovom SANU, papoljubcima tesko. Namecu nam spolja vladare jer izgubismo svest o Srbstvu. Bar vecina. Ovu agoniju moze da prekine samo nova i to srbska „crna ruka“ koju ce da podrzi narod na ulici. Cekanjem se samo gubi, dobivaju velike sile. Da bi njihovim interesima bilo dobro, Srbi treba da nastave sa gut….em go…ana. Od Srbije napraviti neutralno ostrvo bez IPAPa i SOFE, koje ce da prima narod iz NATO komsiluka koji ona bude htela, kad krenu „zeleni“. Da se pripremi dokumentacija sa pitanjem o pripadnosti narodu. Onaj narod sta se ne zapise kao Srbin, slobodno neka produzi dalje u EU ili na BI. Rusi treba da nam daju „neutralnost“, da pomognu „crnu ruku“, pre nego je naprave Englezi i okrenu u svoju korist.

    3. smireno каже:

      zvuci nerealno i neizvodljivo bas kao i svojevremeno komunizam. Da li postoji i jedna drzava na zemljinoj kugli da je nesto tako uspela da uradi? A pogotovo to sa etnickim ciscenjem (samo pravoslavni Srbi) ne pije vodu. Ne verujem da si voleo i podrzavao kad su hrvati probali da promovisu „samo hrvati zive u hrvatskoj, tj. ako imas hrvatski pasos onda si hrvat“? Albanija je iza drugog svetskog rata bila izolovana od celog sveta upravo zato jer je, u principu, radila to sto ti promovises; teramo svoje i ne zarezujemo nikoga. Ocekujes da nam Rusi budu ekonomska i vojna zastita (u ime pravoslavlja i bratske krvi). Ako su Rusi nekom pomagali onda su to Bugari. Pomagali su i Albaniji. Vidimo lepo gde su obe zemlje. Nemam nista protiv Rusa, naprotiv, ali ne mozemo da ocekujemo da oni za nas zavrsavaju stvari a mi da samo gledamo. Pa i Rusi gledaju da udju u EU. I oni, naravno, hoce da saradjuju sa SVIMA, cak i omrazenim amerima. Kako ti taj detalj nije zapao za oko?

    4. djole каже:

      Kako to mislis da Rusi zele da udju u EU, valjda eu zeli da udje u EAU. Zamena teza. Ako je Hrvatima prolazilo zasto nebi doziveli isto. Ili Arbanasi. Oce li to Srbi da prihvate neka vide sami. Detalj koji pominjes nije detalj vec deo kritike od kad sam na sajtu. Pozd

    5. smireno каже:

      pa dobro nek je tako da EU oce u EAU. Poenta je da se svi povezuju i rade jedni sa drugima bez obzira na unutrasnju organizaciju drzave.
      A nazad na clanak, ja jos treba da procitam da je i jedan srpski vladar u proslosti radio u interesu srbskog naroda. Uglavnom je to bio licni interes. Srpski vladari su jos i pre Nemanjica, pa u kontinuitetu, spletkarili jedni protiv drugih, tukli se i otimali teritorije jedni drugima kad god su mogli. Sebe nisu smatrali „sebrima“ jer je to sirotinja raja, tj. svi oni koji nisu vlastela ili crkva. Lep primer bi bila knjeginja (carica) Milica koja je, da bi sacuivala vlast, prodala Srbiju Turcima koji su izguli bitku na Kosovu i podvijenih repova se povukli u Anadoliju da ne dodju nazad narednih 70 godina. E, da nebi slucajno neki drugi Srbin vladao umesto nje, onda je dala Bajazitu cerku i sina i pristala na vazalni polozaj. Mi je naravno slavimo iako je pljunula na to sto joj je muz ostavio kosti na Kosovu za „carstvo nebesko“.
      Ja sam misljenja da mi Srbi uzimamo delove istorije kao sa svedskog stola; ovo volim, ovo necu da pipam. Tako volimo da jedemo zlatnim kasikama kad su (tacno je) nepismeni zapadni vladari kidali rukama hranu ali nas ne interesuje da su nas isti vladari prodali osvajacima (prvenstveno Turcima). Pa ko je uvodio red u Srbiji za vreme turske okupacije? Srbi, ko drugi. Jer nije Milos Obrenovic odneo beogradskom agi Karadjordjevu glavu na tacni? A onda cemo da vidimo da su svi tako radili. Znaci, isti smo ko i svi drugi te stoga daj da vidimo kako mozemo da se slozimo sa komsijama a i onim malo dalje umesto da gledamo zasto cemo da se sa njima kacimo.

    6. Zelimir каже:

      Albaniju nije izolovao niko osim samih albanaca. Nepostoji nijedna odluka nitiijednog medjunarodnog subjekta da se Albanija stavi pod bilo kakvu vrstu sankcija. Albanski rezim se sam izolovao sa ciljem da onemoguci bilo kakvu inostranu podrsku prevratu ili promeni vlasti u Albaniji. Govoris o podrsci Ruas Albanji. Ta podrska se ogledala prvenstveno u kratkom vremenu dok je Albanija pripadala istocnom bloku. Ali posto su albanci prekinuli odnose sa SSSR u strahu od intervencije i smene vlasti u Tirani ta pomoc se u potpunosti prekida. Pomoc koju je Srbija dobila od Rusije u vreme prvog svetskog rata je vise nego velikodusna. Procitaj:

      Sveti Sava je postao monah zahvaljujući monahu Rusu koji ga je odveo na Svetu Goru i zamonašio ga u ruskom manastiru svetog Pantelejmona.

      Čitav period turske vladavine predstavnici srpske Crkve i srbskog naroda upućuju poslanike ka ruskome caru tražeći materijalnu ili finansijsku pomoć i zastupanje kod turskog sultana radi zaštite naroda i svetinja, što su Srbi i dobijali.

      Tokom celog 18. veka, sve do sredine 19. veka Srbima koji žive u austrijskoj monarhiji (Srbska Vojvodina i Krajina) stiže pomoć u vidu crkvene literature, knjiga, udžbenika kao i nastavnog kadra za srpske škole koje Srbi nisu imali, budući da je Austrijska carevina branila štampanje srbskih knjiga, ali i vršila pritisak da bude što manje srbskih obrazovnih institucija na svojoj teritoriji.

      Od sredine 18. veka veliki broj Srba iz Austrije i Turske dobija pravo da se naseli na teritoriju Ruske carevine i tamo nastavi život dobijajući zemlju i posao, bez bojazni da će neko vršiti pritisak na njih da promeni veru. Hiljade Srba je otišlo u Rusiju i zasnovalo dve autonomne jedinice (teritorija današnje istočne Ukrajine) – Slavjanoserbija i Novoserbija.

      U Prvom srbskom ustanku, Rusija je, kao pomoć Rumunima i Srbima, objavila rat Turskoj i poslala svoju vojsku u rat protiv Turaka na strani srbskih ustanika. Postignuti su veliki zajednički uspesi. Ruski car Aleksandar Prvi Romanov obećava Karađorđu da će, kada prođe opasnost od Napoleonovog napada na Rusiju, svim sredstvima pomoći Srbiju i obnoviti je.

      U drugom srbskom ustanku Rusija nije učestvovala sa svojom vojskom kao pomoć srbskim ustanicima, ali nije ni bilo potrebno, jer je posle ovog ustanka pitanje Srbije rešavano više diplomatskim putevima zastupanjem Rusije i usled turskog straha od ruske vojne intervencije, Srbi su dobili autonomiju od koje se posle krenulo ka stvaranju savremene srpske države. Pobedom ruske vojske nad Turskom i pregovorima između te dve države, Srbija dobija dva hatišerifa kojima je faktički uništena realna turska vlast u Srbiji.

      U periodu od 1833. godine do Balkanskih ratova, Rusija je vodila diplomatsku borbu za Srbiju, što u smislu njenog priznanja kao posebne države, a što u smislu borbe za proširenje njenih teritorija.

      U Balkanskim ratovima (Drugom) Rusija je posredovala između Srbije i Bugarske čijim je interesima želela da unese neophodnu ravnotežu.

      PRVI SVETSKI RAT – Prvi svetski rat je najočitiji primer ruske ljubavi za Srbe i Srbiju. Naime, u periodu kada je za Rusiju bilo najnepovoljnije, usled ekonomske i, pre svega, vojne slabosti, ali i unutrašnjih nerešenih problema, ona objavljuje rat dvema tadašnjim supersilama – Nemačkoj i Austrougarskoj, IZ JEDNOG JEDINOG RAZLOGA – ŽELJI DA SPREČI AUSTROUGARSKO I NEMAČKO UNIŠTENJE SLABAŠNE SRBIJE, koja je, višestruko vojno i ekonomski oslabljena, budući da je tek izašla iz dva velika rata protiv Turske i Bugarske od kojih se nije uspela ni malo oporaviti.RUSIJA JE, PRITEKAVŠI U POMOĆ SRBIMA, IZGUBILA, OSIM DVA – TRI MILIONA VOJNIKA POGINULIH U RATNIM SUKOBIMA, JOŠ I SVOJU SOPSTVENU CAREVINU I CARSKU PORODICU, jer su boljševici, iskoristivši situaciju i slabost države, napravili državni prevrat, ukinuli Carevinu i masakrirali carsku porodicu. Ostaće zabeležene reči ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova, izrečene tokom zdravice pred predstavnicima evropskih država nekoliko nedelja pred početak Prvog svetskog rata: “PODIŽEM OVU ČAŠU U ČAST SRBIJE, JEDINOM SAVEZNIKU I PRIJATELJU RUSIJE U EVROPI!” Predstavnici zapada ovim su bili zaprepašćeni.

      Drugi svetski rat – Pobeda oslobodilačke vojske Srbije i Jugoslavije definitivno je završena ulaskom Crvene armije u istočne i severne delove Jugoslavije krajem 1944. godine. Ruska vojska izgubila je nekoliko hiljada svojih vojnika na teritoriji Jugoslavije.

      U današnje vreme jedino se Rusija zalaže za Srbiju i njen ekonomsko – vojni prosperitet i celovitost njene teritorije. Jedina je svetska sila koja se zdušno zalaže za povratak teritorije Kosova i Metohije Srbiji. Rusija je država koja sa Srbijom realizuje ekonomske projekte od kojih će Srbija postati značajan strateški i ekonomski faktor na Balkanu i regionu.

      Šta se dogodilo tokom kampanje NATO bombardovanja Srbije? Zašto Rusija nije pomogla? Mnogi evrofili ovaj slabi angažman Rusije povodom bombardovanja Srbije tumače kao nedostatak želje i nezainteresovanost Rusije da nam pomogne. No, da li je to zaista to tako?

      Nakon raspada SSSR, Rusija ulazi u duboku političku, ali pre svega ekonomsku krizu. “Perestrojka”, prelazak socijalističke privrede na kapitalistički model privređivanja, načinio je ogromne probleme ruskoj ekonomiji. Može se reći da se ruska ekonomija nalazila u kolapsu i na granici potpunog kraha. Ogromna nezaposlenost, zatvaranje velikog broja preduzeća, pljačka naroda, ogromna stopa kriminala, milioni nezaposlenih, mase ljudi ogrezle u alkoholizam i narkomaniju bile su normalna slika Rusije tokom devedesetih. U Rusiji je vladala glad u najbukvalnijem smislu te reči. Poznati ekonomisti sveta ovu su zemlju nazivali “Nigerija u snegu”.

      Da bi koliko toliko popravila svoju privrednu situaciju i sprečila propast i raspad zemlje, koji je već bio na pomolu, Rusija je bila prinuđena da traži pomoć i finansijsku podršku. Iz tog razloga, predsednik Rusije, Boris Jeljcin, okreće se Evropi i, pre svega, Americi, tražeći finasijsku pomoć kako bi sprečio totalni sunovrat zemlje. 1993. godine grupa generala pokušava da izvede vojni puč i svrgne ga sa vlasti, ali vojska guši taj puč. Kao uslov pomoći u sferi finansija, Amerika i zapadnoevropske zemlje traže mnoge ustupke od ruskog predsednika: umanjenje vojnog potencijala Rusije, brže reforme privrede, uvođenje parlamentarne demokratije i drugih demokratskih procesa. U najavi je bila i podela zemlje i njeno rasparčavanje.

      Nalazeći se u takvoj nepovoljnoj situaciji i na strani pobeđenog tokom Hladnog rata, Rusija je postala svedok strašne agresije na njenog saveznika – Srbiju. Agonija je bila još veća budući da je ruski narod bio na strani Srbije i zahtevao da država pomogne, ali zbog potpune pustoši koja je vladala zemljom, gotovo potpunog kraha ekonomije, gladi i haosa koji je sve više proždirao rusko društvo, i zbog zavisnosti od pomoći zapadnih zemalja, Rusija je bila potpuno nemoćna da pomogne, osim u moralnom smislu.

      Situacija je bila otežana činjenicom da je srbski predsednik, Slobodan Milošević, 1993. godine, prilikom puča izvršenog od strane grupe ruskih generala koji su pokušali da svrgnu Jeljcina, javno podržao zaverenike. Sada, 1999. godine, taj isti koji je podržavao svrgavanje ruskog predsednika, trebao je da traži pomoć od istog, što je dodatno zakomplikovalo celu situaciju…

      mojenovosti.com

      О руској помоћи Србији и Србима је у овом тексту доста тога речено, али није све. Наиме, у току Србско-турских ратова 1876-78. србском војском је командовао руски генерал Черњајев, било је више хиљада руских “добровољаца” у редовима србске војске, у којој је много њих изгинуло а међу којима је био и пуковник Рајевски ( лик грофа Вронског у делу АНА КАРЕЊИНА од Лава Толстоја ). Поред људства Руси су помогли у новчаном и материјалном смислу овај рат, који је започео Битком на Шуматовцу код Алексинца а завршио се проширењем Србије до Врања и Димитровграда.
      Но, никако наши људи да се одрекну оне комунистичке пропаганде ” РУСИ НАМ НИСУ НИКАД А ПОМОГЛИ”. Многи заборављају да је ционизам наметнуо Русима комунизам и 1917. изазвао велику Октобарску револуцију. Након ове, по руски народ убитачне ционистичке револуције, формира се СССР у коме махом владају јевреји Хазари. Од тада па св едо распада СССР-а Русија као држава не постоји а након тога она је била у јако тешкој ситуацији све до доласка Путина на њено чело.
      После 2000. званична србска политика је окретала главу од Русије, али кад год је било тешко Србији она се обраћала Русији.
      – Споразум о слободној трговини Србије и Русије потписан 28.08.2000. никада није искориштен како треба.
      – Русија је спречила 2015. улазак Косова у УНЕСКО.
      – Русија је 2015. спречила Резолуцију Велике Британије о Сребреници, која је једна велика историјска лаж а којом је требало да се Срби и Србија прикажу геноцидним.
      – Од 2017. почиње интензивна војно-техничка сарадња Русије и Србије.
      – Крајем 2016. Русија одлучује да нам поклони 6 борбених авиона МИГ-29, 30 тенкова и 30 оклопних транспортера.
      – Задњих двадесетак година Русија нам испоручује гас иако јој нередовно плаћамо, тако да је 2014. тај дуг нарастао на око милијарду и три стотине милиона евра а никада нам га нису заврнули….

    7. smireno каже:

      znaci ovo gde smo je maksimalno kolko mozemo da postignemo. Iako nam Rusi svesrdno pomazu zadnjih 500 godina, a mozda i jace, ovo je dokle mi mozemo da dobacimo.

    8. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Имаш какав оверен папир за ово што си опет набацао или то по обичају пичиш право из главе ? :)

    9. djole каже:

      Nikad bez referenci. Knjige i clanci. Obicaji ostaju onim „ucenima“ koji nemaju argumente. Ti nabacuju, jer lakse je verovati sta kaze sistem. Naucili……

  4. Византинац каже:

    Наравно, сто пута сам то написао и написаћу још хиљаду и сто пута, Југославија је тамница српском народу, она је, уз оно срамотно убиство краљевског брачног пара Обреновића с почетка 20.века, највећи разлог суровог страдања Срба у том 20.веку, које се наставља и у 21.веку. А и убиство Обреновића и стварање Југославије је продукт Еннглеза наравно, све су нам то Енглези сместили. Стварање Југославије и добровољни пристанак да угасе сопствено име, културу и идентитет, те пристанак да са усташким монструмима живе у једној држави, је трагична, најтрагичнија грешка српског народа, грешка која је генерације завила у црно и бојим се тек ће завијати у црно Србију. И ово што се сада догађа са Србијом, све је продукт Југославије, ови гмазови који сада јашу на челу ове јадне државе су продукт Југославије, то су све деца и унуци тзв „Југословена“. Србија мора да се извуче из смртног загрљаја „Југословена“ што пре ако је икако то могуће и да нађе себе најзад, или је неће бити дефинитивно.

    1. Херцеговина каже:

      А замисли колики су то ма.муни били, уједињење није било џаба, но су савјезници израчунали ратну штету,/мислим око 15 милијарди фр.франака/ и Србија као савјезничка страна зато што је ,,узела,, под окриље крвате и словенце који су били као поражени у оквиру АУ монархије, није ни добила одштету или нешто минимално::))

    2. Византинац каже:

      Ма лудаци бре брате, ко нормалан би се одрекао себе самог, свог идентитета, свог порекла, свог достојанства, и прихватио да се назове измишљеном „нацијом“ те под окриље узме малоумне злочинце и аустроугарске коњушаре, те са њима „на равноправним основама“ гради заједничку државу и амнестира њихове злочине у оба светска рата??? То нормалан народ не би себи никада допустио!!! Толика неодговорност и незрелост је недопустива једној озбиљној и одговорној нацији!!!

    3. TOMA SNS каже:

      OPET PRICAS PROTIV SRBA DJUBRE JEDNO DOSOVSKO YEBO TE NESA CANAK I RAMA EDVARD

    4. Византинац каже:

      Ко ли тебе роди тако јадног и тако шибнутог црни кукавче.

    5. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Жута колера бре..:)))

    6. Aljeka каже:

      Господине бот, мог саплеменика Раму не смете да псујете. Дајем бесу да ћете остати без сендвича господине.

  5. dragomirmilovanovi каже:

    Pa kad god u Istoriji nismo poslušali braću Ruse, mi smo pogrešili. Ni posle sto godina grešaka, nismo postali pametniji, pa to radimo i dalje, na veliko veselje naših satrapa. Srbine bre, kad će da te sretne pamet?

Коментари су затворени.