Прочитај ми чланакПеточлана комисија Високог савета тужилаштва (ВСТ) усвојила је приговор Посебног јавног тужиоца за високотехнолошки криминал (ВТК) Бориса Мајлата и укинула "обавезно упутство за рад", којим је шеф београдског ВЈТ Ненад Стефановић покушао да му нареди да ухапси лидера Покрета "Срце" и пензионисаног генерала Здравка Поноша - јер је објавама на друштвеној мрежи X, о употреби звучног топа на протесту у Београду, ширио панику, сазнаје "Нова".
У образложењу одлуке комисије ВСТ, у коју је „Нова“ имала увид, наводи се да је Стефановић 26. марта, једанаест дана након великог протеста у Београду, мимо својих законских овлашћења, формирао предмет у Посебном одељењу за вискотехнолошки криминал (ВТК) против Здравка Поноша, због његових тврдњи на друштвеним мрежама да је петнаестоминутну ћутњу на протесту, у Улици краља Милана и на Теразијама, прекинуо удар звучног топа.
Предмет је потом доставио руководиоцу ВТК, тужиоцу Борису Мајлату, уз „обавезно упутство за рад“ којим је налагао да се Понош одмах „приведе дежурном тужиоцу и процесуира због ширења панике преко друштвених мрежа“.
Будући да Стефановић одбија да прихвати чињеницу и законски оквир да он као главни тужилац ВЈТ није надређен и Посебном тужиоцу за високотехнолошки криминал, те да због тога не може нити да формира предмете у том одељењу, нити да издаје наредбе и обавезна упутства за рад, Комисија ВСТ је, по ко зна који пут, све то изнова морала да констатује и још једном му поручи да за дела из области ВТК он једноставно – није надлежан.
Но, кренимо редом.
Након што је покушао да оствари своје претње из вечери протеста, да ће хапсити све „који говоре о звучном топу“, Стефановић је мимо закона и својих овлашћења, формирао предмет у случају Понош и доставио га, заједно са обавезним упутством за рад, шефу Посебног одељења за ВТК Борису Мајлату.
Сутрадан, Мајлат је упутио приговор комисији ВСТ, како на издато упутство за рад, тако и на законитост у формирању предмета. У приговору је Мајлат навео да је Посебно одељење за ВТК само организационо део београдског ВЈТ, те да Стефановић као главни тужилац није надлежан да њему, кога именује и поставља врховни тужилац, издаје наредбе.
Подсетио је да је Посебно одељење за ВТК надлежно за територију целе Србије и да унутар ВЈТ у Београду не ужива исти статсу као на пример Посебно одељење за сузбијање корупције, које је опет, надлежно само за Београд, те да због тога и јесте под управом главног тужиоца ВЈТ.
Због различитих тумачења закона и питања надлежности, Стефановић је од почетка свог мандата у сукобу са руководиоцима ВТК, па је тако, и са Мајлатовим претходником Бранком Стаменковићем често долазио у конфликт истим поводом.
Комисија ВСТ је сада још једном заузела став да Стефановић нема право да издаје наредбе Посебном одељњу за ВТК, нити његовом руководиоцу, да је то одељнеје само организационо део ВЈТ, односно да због своје комплетне надлежности није у истом статусу и положају као Посебно одељење за сузбијање корупције.
Комисија је такође подсетила Стефановића, да као главни тужилац може да изда обавезно упуство за рад поступајућим тужиоцима, али само онда кад утврди да неко не поступа или одбија да поступа законито или ефикасно. Прецизније, обавезно упуство не може да се изда заједно са предметом, већ тек кад се утврди да поступање тужиоца није законито или ефикасно.
Занимљиво је да се у наредби са хапшење Поноша, Стефановић позивао на „извештај МУП-а“ да ништа није коришћено у ноћи протеста, као и на тврдње министра здравља Златибора Лончара да се нико није јављао у Ургентни центар након протеста и у току наредне ноћи. Чињеница да је „неуспели“ предмет формиран тек 26. марта, једанаест дана након протеста, додатно је проблематична будући да је у међувремену доказано да се велики број грађана јесте јављао лекарима, као и да су преко НВО већ били доступне стотине медицинских документација које су сведочиле оп тегобама присутних.
Такође, неубедљиви наступ министра полиције Ивице Дачића и демонстрирање рада уређаја ЛРАД који је усликан на возилу Жандармерије на дан протеста, додатно су подгрејали сумње, како домаће, тако и светске јавности, да је коришћено недозвољено оружје.
Ни на једну од тих чињеница, обману Златибора Лончара, као ни на то да су појам „звучног топа“ први јавно изговорили власник „Информера“ и напредњачки адвокат Владимир Ђукановић у телевизијском преносу уживо, Стефановић и даље није реаговао. Прво основно тужилаштво је са друге стране, по прогнози председника републике, после 72 сата саопштило да на основу изјава званичника закључује да употребе звучног оружја није било.
Ипак, у међувремену је донета одлука да се саслушају сви грађани који су пријавили здравствене тегобе, док су студенти у блокади поставили и пети захтев – управо у вези са истрагом и објашњењем шта се десило 15. марта на протесту у Београду, у 19 сати и 11 минута.
