Прочитај ми чланакИако су Римљани дуго усавршавали и практиковали овакав вид погубљења, тешкоће у чувању оштећених костију и тумачењу повреда, ометају препознавање жртава распећа, али како наводе истраживачи, то ово откриће чини још драгоценијим.
Према подацима интердисциплинарног тима италијанских истраживача, изгледа да је повреда на нози скелета старог 2.000 година, који је пронађен у римском гробу у северној Италији, заправо редак доказ да се ради о погубљењу распећем.
© AFP 2018 / ARIS MESSINIS
Иако је то широко потврђено у историјским списима — укључујући и Нови завет — то је тек други познати археолошки доказ веома окрутног облика смртне казне, коју су Римљани практиковали против криминалаца, као и револуционара као што је био Исус.
Иако су Римљани дуго усавршавали и практиковали овакав вид погубљења, тешкоће у чувању оштећених костију и тумачењу повреда ометају препознавање жртава распећа, али како наводе истраживачи, то ово откриће чини још драгоценијим.
Једини претходно откривен археолошки доказ потиче из ископина у Јерусалиму из 1968. године, који је пронашао Василиос Цаферис у гробницама великог јеврејског гробља (период другог века п.н.е. до 70. године н.е.). Унутар типичне камене гробнице из тог времена, Цаферис је, између осталог, открио и неколико посуда направљених од костију.
ДА ЛИ ЖЕНА СМЕ ДА УЂЕ У ЦРКВУ ЗА ВРЕМЕ ЦИКЛУСА И ДА ЛИ СМЕ ДА СЕ ПРИЧЕСТИ: Ово је истина | СРБИН.ИНФО https://t.co/W9e3QPJHmo
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 2, 2018
Како је написао у једном чланку 1985. године, Цаферис је открио да нису Римљани измислили распеће.
„Људи претпостављају да су Римљани измислили распеће, а то је погрешно. Распеће су заправо практиковали Асирци, Феничани и Персијанци током првог миленијума пре нове ере“, написао је Цаферис тада.
Ипак, анализа остатака пронађених у Италији, за које се наводи да припадају мушкарцу старом између 30. и 34. године који је распет, нису потпуно недвосмислени.
Њихово тумачење је компликовано због лоше очуваности површине костију. Радиокарбонско утврђивање старости костију није било могуће, али околности у којима су остаци откривени, указују да је реч о периоду римског доба.
Како су навели истраживачи, скелет је откривен током инфраструктурне операције 2006-2007. године у општини Гавело на северу Италије. Тело је било положено на леђа. Било је чудно за временски период у коме је сахрањено, јер је тело положено директно у земљу, без било каквих добара која су се иначе полагала уз преминулог.
Након детаљнијег прегледа костију, истраживачи су приметили „одређене лезије“ на десној пети.
Интердисциплинарни тим је одлучио да користи антрополошке и генетске методе за стварање „биолошког профила појединца“.
ЗАВРШНИЦА НАТО АКЦИЈЕ СТВАРАЊА „АУТОКЕФАЛНИХ ЦРКАВА“ у Македонији и Украјини! https://t.co/Pch9MfZ0YB
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 1, 2018
Кроз проучавање костију и археолошких података, укључујући услове у којима је тело сахрањено, истраживачи верују да су у стању да дубоко схвате „друштвену улогу жртве и модел насиља у прошлим популацијама“.
На Универзитету у Сијени дигиталним микроскопом генерисане су 3Д слике рупе у пети, а осим тога, у лабораторији молекуларне антропологије Универзитета у Фиренци, искључиво посвећеном античкој анализи ДНК, изабрана су три комада из пршљенова за генетску анализу.
Докази о потенцијалном распећу налазе се само на десној пети. Како су навели, открили су да је пета највероватније прикована за тврду површину и то пре смрти жртве.
Истраживачи претпостављају да су „горњи удови били фиксирани ексерима за крст кроз зглобове“. Међутим, недостатак доказа показује да су руке могле да буду и везане за крст, као што се сматра да је највероватније био случај на примеру Јерусалима.
На основу археолошких и антрополошких података истраживачи такође извлаче потенцијалне закључке о жртви. Запажају да је у римском свету распеће историјски утицало на маргинализовано становништво: робове (чак и након што су постали слободни), револуционаре, странце, криминалце и остале неримске грађане.
