Прочитај ми чланакотенцијални председнички кандидати који се представљају као најжешћи критичари Александра Вучића – Саша Јанковић и Саша Радуловић – могу само њему да се захвале што уопште постоје на српској политичкој сцени.
Сасвим је извесно да Вучић није намерно желео да створи Сашу Јанковића и Сашу Радуловића, али се на крају тако испоставило.
Случај Саше Радуловића
До 2013. године, нико није знао ко је Саша Радуловић. Једна мања група људи знала је Радуловића из медија као члана стечајне мафије. Поједини медији давно су писали о анонимном Саши Радуловићу као стечајном управнику који је ојадио бројна државна предузећа преко жениних фирми.
Међутим, Радуловић 2013. године, после реконструкције кабинета премијера Ивице Дачића, из ведра неба замењује Млађана Динкића на месту министра привреде.
Радуловић је кратко био министар, али је министарску фотељу искористио како би изградио своју политичку каријеру, бахато ометао рад Владе и малтретирао службене возаче.
Његово министровање грађани ће памтити по бројним протестима. Радуловић је против себе успео да уједини комплетан јавни и приватни сектор.
Ни дан данас није јасно ко је извршио притисак на Дачића да анонимног стечајног управника са криминалном биографијом и факултетском дипломом електротехничара коју нико никада није видео постави на место министра.
После свега неколико месеци, Радуловић је одлучио да поднесе оставку на министарску функцију. Радуловић приликом подношења оставке није напао Дачића, већ Вучића јер је био значајно популарнији у јавности. Радуловић је оптужио Вучића да је главни кочничар реформи, иако је он тада био само први потпредседник владе.
То је Радуловићу била одскочна даска. Формирао је комби покрет Доста је било и покушао да изађе на ванредне изборе 2014. године. Иако је остао испод цензуса, кампању је искористио како би се промовисао.
Две године је обмањивао и лагао грађане. Градио је профил Доста је било на лажима, преварама и манупилацијама. После ванредних избора 2016. године постало је јасно ко је заправо Радуловић.
Радуловића су у међувремену напустили бројни сарадници и посланици због диктаторског понашања, откривено је да у САД дугује милион долаза за порез, да крије финансије, да фалсификује изборне листе, да лаже и вара, да отпушта људе уколико му се супротставе…
Радуловић је доживео нагли успон само због напада на Вучића. Како ствари стоје, предстојећи председнички избори обележиће Радуловићеву наглу пропаст.
Сада је јасно да је Радуловићев улазак у влади има само један циљ – покушај креирања новог политичког покрета.
Интересантно је то што Дачић и Вучић ни дан данас не желе да нам открију која инострана интересна група је угурала Радуловића у владу.
Случај Саша Јанковић
Јанковић је директно индиректна творевина Александра Вучића.
Као и Радуловић, Јанковић је почео да гради своју политичку каријеру нападима на Вучића, а Вучић је помогао Јанковићу тако што му је узвраћао.
Прича са Јанковићем почела је после инцидента на Паради поноса 2014. године. Јанковић је поводом тог случаја покренуо контролу МУП-а и војних обавештајних агенција, а поднео је и кривичну пријаву против “Кобри”.
Јанковић је био први државни орган који је директно и отворено извршио напад на Вучића. То је био јединствен случај јер се државни органи на такав начин раније нису обрачунавали.
Јавност на друштвеним мрежама била је одушевљена Јанковићевим потезом. Вучић је узвратио тако што је преко медија покренуо хајку против Јанковића, оптужујући га да је на неки начин умешан у убиство/самоубиство његовог пријатеља које се догодило пре двадесет година.
Док се Вучић нападима на Јанковића бранио од Јанковићевих напада, Јанковићева популарност у “кругу двојке” само је расла. Чак су се у једном тренутку умешали и странци. Апеловали су на Вучића да прекине хајку на “независне контролне институције”.
Вучић је тада тврдио да га Јанковић напада из политичких разлога у покушају да изгради своју политичку каријеру. Већ тада су функцинери Демократске странке Јанковића предлагали за председничког кандидата.
Две године касније – Јанковић је председнички кандидати Демократске странке.
Интересантно је приментити да Јанковић никада није покретао сличне хајке против владе Демократске странке.
Ако је неку владу било потребно контролисати, то је онда влада Демократске странке. Јанковић је све злоупотребе и пљачке Демократске странке игнорисао.
Зато је данас њихов председнички кандидат.
Да је Вучић само игнорисао Јанковића пре две године, Јанковић данас не би постојао. За Јанковића нико није знао пре 2014. године, нити се заштитник грађана икада раније појављивао на насловним странама новина.
Јанковић је први пут именован на функцију омбудсмана 2007. године. Тек је 2014. године урадио нешто “значајно”, али у политичком смислу.
Јанковић није доживео политички успон због свог рада, већ због напада на Вучића.
Радуловић и Јанковић деле исто или слично гласачко тело – корисници друштвених мрежа и “културна елита из круга двојке”. Велика већина грађана или не зна ко су Радуловић и Јанковић или за њих никада не би гласала јер је више окренута ка десничарској или патриотској идеологији.
Радуловић и Јанковић су, чини се, вештачке творевине на политичкој сцени. Нагло су створени и нагло ће престати да постоје. Нагли суноврат Радуловића већ је у току, а питање је да ли ће Јанковић успети самостално да опстане на политичкој сцени после избора.
Све у свему, Јанковић и Радуловић могу да се захвале Вучићу што уопште постоје.
