Прочитај ми чланакПрава Београђанка је посебна врста! Нема их превише, али кад их сретнете не оставе вас равнодушнима!
Права Београђанка је посебна врста! Нема их превише, али кад их сретнете не оставе вас равнодушнима!
Титула „Београђанка“ није тек нешто што може да понесе било која женска особа било да живи у Београду или не. Та титула се заслужује!
Заправо, нема одређеног времена које мора да прође како би неко могао да се назове „правом Београђанком“. Неке жене су рођене у овом граду и живе ту годинама, а опет су све само не „Београђанке“, а има оних које су могле и јуче да се доселе, а већ су постале нераскидиви део овог лепог града.
Београђанке у себи спајају наизглед неспојиво! Оне су мангупи са дамским манирима. Оне су смеле и храбре, по потреби амазонке, по потреби принцезе. Можда су баш зато свима неодољиве и егзотичне.
Па, како то изгледа „права Београђанка“?
Она неће доћи полугола у ресторан или позориште, нити ће полугола ходати на -20 као да је кренула на плажу, а не у град. Она без обзира на свој начин одевања, стил или године, своју гардеробу прилагођава прилици.
Она не ставља шминку шпатулом, већ зна како се и за коју прилику шминка.
Она зна да је вожња ГСП-ом у њеном граду увек права авантура, али се свеједно неће гурати и „газити преко мртвих“ да се домогне празног седишта. Слично, устаће старијем, трудници или малом детету јер је тако васпитана.
Она никад, без обзира на своје мишљење, које се коси са туђим, неће омаловажавати или осуђивати другу страну. Она не подноси било који вид дискриминације некога или нечега. Она неће по сваку цену да расправља о теми у коју није упућена. Она пита када нешто не зна. Не лажира знање, јер зна да је то смешно.
Она не седи само и искључиво у нашминканим кафићима у Страхињића Бана и није јој стало да буде виђена. Напротив, она има своја омиљена скривена места у свим крајевима Београда и довољно јој је добро друштво па да се проведе феноменално.
Чак и када заказује састанке у центру града, она се никада не састаје „код коња“. Ако је већ ту, сачекаће некога код споменика Кнезу Михаилу.
Она има у неку руку витешки приступ у опхођењу и понашању. Неће играти прљаво, неће нападати чопоративно, неће кидисати на слабије. Немојте овакво њено понашање помешати са слабошћу! Она можда није дивља и не напада прва, али не да на себе и и те како зна да се брани.
Ако сте се препознали у овоме, ви мора да сте права Београђанка! Ако нисте… па добро, никада није касно да се промените и ову „титулу“ заслужите!
