Прочитај ми чланак
(Питер Кениг)
Европска централна банка (ECB) је применила од 4. новембра нови систем за контролу и регулацију европског банкарског система – Јединствени супервизорски механизам (Single Supervisory Mechanism – SSM). Тај механизам требало би да надгледа и контролише оне европске банке које се „не понашају“ у складу са политиком пословања и које раде ризично у односу на своје капиталне основе.
SSM је заправо један од три стуба „безбедносног“ система, који су створили ECB и Европска комисија (ЕК). Јединствени резолуцијски механизам (Single Resolution Mechanism – SRM) је продужена рука ECB која спашава или ликвидира „непослушне“ банке. Они заправо одлучују о судбини тих банака, односно одлучују да ли ће се те банке решити новца клијената или акционара. Ова пракса је први пут опробана на Кипру 2013. Ројтерс је 30. јула те године известио да је, према тврдњама Централне банке Кипра, „47,5 одсто депозита који премашују сто хиљада евра употребљено као основа за докапитализацију угрожених зајмодаваца, што је био корак ка финансијском спасавању острва“.
Та заплена, илити крађа клијентских средстава, или, што би неки рекли, „шишање“ – на Западу је заправо „јамчевина“ за бежање од обвезника, тј. оних који су носили терет спасавање Америке и ЕУ.
Овај свирепи пљачкашки поход, који су ECB, ЕК и ММФ извели без икакве правне основе, прошао је без већих протеста у остатку Европе, после чега је Европска комисија тај потез усвојила као „норму“.
У једној од својих последњих гордих изјава пре предавања дужности Жан-Клоду Јункеру, европски комесар Мануел Барозо је узвикнуо: „Европска унија планира да прекине зачарану везу између господара и њихових банака! Губици банака у будућности неће ићи на рачун народа, што би заправо подривало економску стабилност читавих земаља.“
НАЈВЕЋИ ПОДУХВАТ ECB ИКАД
Ето га. То је ратификација „јамчевине“. Нема бежања од европских банака, од којих су већина лабилније у односу на почетак вештачке „кризе“ 2008. Неизбежне су.
Трећи стуб је Јединствени резолуцијски фонд (Single Resolution Fund – SRF), механизам који ће спасавати банке од банкротства, а потом их стабилизовати. Планира се да ступи на снагу 1. јануара 2016. ако (а то је заиста велико „ако“) државе чланице дају неопходна средства.
Стубови један и два су битни за еврозону и 6.000 банака, а то је заиста много банака за надгледање. ECB је зато нагласила да ће Јединствени супервизорски механизам (SSM) надгледати 150 најважнијих банака. Остале ће надгледати државни механизми, који год то били. Те банке ће имати строге прописе којим ће пратити SSM и суочаваће се са санкцијама и казнама да не би залутале.
Чланство земаља које нису у еврозони је добровољно. Необично је да се Велика Британије (још) није пријавила за чланство.
Ово је највећи подухват ECB још од њеног формирања пре 16 година. Постављају банкарске стандарде широм Европе, према којима ће одлучивати да ли ће одређена банка пропасти или ће се уздигнути. Ово је очигледно нарушавање суверенитета земаља еврозоне, односно једног од кључних принципа на којима је заснован Лисабонски споразум. Нигде не пише да ECB може дати себи овакве надлежности. Сами су се наметнули, а неолиберални лидери еврозоне ће им се придружити – на штету својих бирача.
И немојмо заборавити да је ECB повезана са Волстритом, америчким Федералним резервама (FED) и ММФ. Марио Драги, председник ECB, бивши је извршни директор Голдман Сакса.
Јединствени супервизорски механизам тежак је сукоб интереса и, по свему судећи, цареви западних похлепних привреда ће се извући. За сада.
Независна ревизија свих европских банака, а поготово оних 100 или 150 које су „сувише велике да би пропале“, укључујући ECB, биће у реду. „Независно“ подразумева да ће ревизор полагати рачун специјалном савету земаља еврозоне. Специјални савет ће чинити скуп састављен од чланова парламената, банкарског, индустријског и услужног сектора, као и припадника грађанског друштва.
То се, наравно, неће догодити, барем не као независна ревизија FED. Зато што би то значило пребацивање власти на народ чији је новац у оптицају, народ којем је заиста стало да банкарски систем добро функционише.
Гардијан је известио како је извршен тест виталности, којим је утврђено да је од стотину највећих банака, њих 24 „пало“ (једна од пет, укључујучи девет италијанских и три грчке), остављајући рупу од 25 милијарди евра банкарског капитала, што би се морало спасти „јемчевином“ ако Јединствени резолуцијски фонд (SRF) не ступи на снагу до тада.
ОДБИЈАЊЕ ФИНАНСИЈСКЕ АГРЕСИЈЕ
Имплементација Јединственог супервизорског механизма (SSM) ће бити тачка за европске банке са које нема повратка. До сада су слободно могле да штампају новац. На пример, Грчка је могла да се спасе да је штампала своје евре уместо што је подлегла драконским фаталним условима ECB, ЕК и ММФ. Али нису штампали зато што је грчка елита део њиховог шаблона. Сада не постоји правило ECB које забрањује државној централној банци да штампа новац у еврозони, а то је евро.
Европљани ће се ставити на милост и немилост ECB, а кроз њу ће њихову судбину одлучивати и FED и Вол Стрит, системи који су засновани на похлепном долару.
И зашто људи не реагују? Зато што су намерно дезинформисани. Јединствени супервизорски механизам (SSM) им је представљен као систем који ће их спасавати од будућих криза, а реална прича је сасвим супротна.
Ипак, подједнако важан и врло сумњив јесте тајминг који је ECB изабрала за повлачење ових потеза. Укидање суверенитета држава еврозоне и суверенитета њихових банака нису случајни. Тај потез долази у јеку западно-источних сукоба, новог Хладног рата, који подстичу САД и њени европски вазали.
Оружје ECB – Јединствени супервизорски механизам (SSM), са својим огромним овлашћењима и непрепознавањем државног суверенитета – има за циљ да држи евро и земље еврозоне као таоце против Русије или новог руско-кинеског савеза. Нови систем надгледања пази да нико не залута, на пример, на исток, где ће трговати у новој оази просперитета и једнакости, где би банкарство могли да служи народу, а не појединцима.
Сетите се да је Кси Ђинпинг, председник Кине, посетио Немачку у марту 2014. како би госпођи Меркел понудио учешће у новом путу свиле – трговачком савезу од Немачке, Русије, бивших совјетских република, па све до Шангаја. Невероватан потенцијал за трговину и развој који се тешко може одбити. Ако Немачка, најјача земља еврозоне, прихвати то, онда ће и остатак Европе кренути за њом – путем сигурности и независности уместо да остану у тренутном савезу са хушкачком Белом кућом, који се заснива на претњама и санкцијама.
Вашингтон је свестан тога. Неће се устезати да посеју немир и нестабилност по Европи како би оправдали интервенцију – више NATO, више надгледања CIA, више наоружавања и – нање приближавања Москви. Нова банкарска контрола је само још један али важан адут у том правцу.
Алтернативни монетарни систем независтан од долара биће добродошао како би се мирно одбила ова финансијска агресија.
