Прочитај ми чланак
У политичкој исповести за Недељник, престолонаследник Александар II Карађорђевић прича о томе како га је Зоран Ђинђић вратио у Србију, како је био пријатељ са Јованком Броз и како су се далеко од очију јавности измириле две историјске Србије, а први пут говори какав је његов однос са политичким државницима деценију уназад.
– Требало би да се сви осећамо добро у вези слободе медија и да будемо отворени за критике и дебате. Слобода медија није претња, али би недоказане тврдње и критика заснована на лажима требало да буду предмет законског санкционисања. Међутим, потребно нам је више рада и реформи правосудног система – поручио је престолонаследник Александар II Карађорђевић.
Престолонаследник Александар је у овом интервјуу изнео својеврсну ретроспективу периода проведеног у Србији, откривајући непознате детаље свог односа са свим државницима и политичарима на политичкој сцени Србије после петог октобра 2000. године.
Он је открио како га је Зоран Ђинђић “вратио” у земљу после демократских промена, у каквим је односима био Коштуницом, Зораном Живковићем, бившим комунистима са црногорске политичке сцене. Први пут је изнео и зашто је имао проблеме са Тадићевом владом, где је било доста оних који су, како каже, под утицајем комунистичке пропаганде његову породицу посмтрали као неког ко је из земље побегао са пуним возом злата.
– Када сам се вратио да живим у Србију имао сам јако добру сарадњу са председником Владе, Зораном Ђинђићем. Док сам живео у иностранству помагао сам да се организују конференције за помоћ уједињеној опозицији. Биле су три конференције и Зоран је долазио сваки пут. Он није заборавио то пријатељство и три до четири дана након што је постао премијер, звао ме је и рекао: “Вратите се, чекам вас, и велико вам хвала за помоћ коју сте нам пружили” – рекао је престолонаследик и нагласио да му је Ђинђић помогао да се врати у дворски комплекс.
– Када смо се организовали и дошли у Србију, имали смо састанак са њим, а он је одмах питао где су ми кола. Рекао сам му да су на улици, а он је одмах узвратио: “Идемо одмах на Дедиње”. Био је врло енергичан човек. Али нисам хтео да одем одмах да не бих изазивао потенцијалне сукобе међу политичарима – рекао је Александар Карађорђевић.
Он је, такође, напоменуо да је имао добру сарадњу са Зораном Живковићем, као и са Коштуницом, док “касније није постало очигледно да је у то време у влади било оних који су били под утицајем комунистичке пропаганде, који су нас доживљавали као неког ко је из земље отишао са возом пуним злата. То је, наравно, глупост”.
Престолонаследик је рекао да је враћање посмртних остатака свих Карађорђевића у земљу почело са владом Бориса Тадића, али да је захвалан председнику Томиславу Николићу, Ивици Дачићу и влади на чијем челу је он био када су посмртни остаци његових предака допремљени.
Александар Карађорђевић први пут говорио о историјским помирењима која су прошла мимо наше јавности. Открио је да је његова породица била у добрим односима са Јованком Броз са којом су се упознали још 2002. године, као и како се измирио са Титовим унуком Јошком.
За Јованку Броз је рекао да им је била комшиница и да су први пут отишли код ње у посету. Карађорђевић је описао да му је у почетку било чудно да седи са женом човека који је протерао његову породицу, али да га је пријатна стмосфера отоплила.
– Њен живот је био тежак. Без обзира шта је тадашњи режим учинио мојој породици, па и мени, ми се трудимо да решимо све историјске несугласице и све поделе између четника и партизана, између комуниста и монархиста – рекао је престолонаследник и додао:
– Ове године нам је у посети био и надвојвода Карл, праунук цара Фрање Јосифа, са којим је мој прадеда ратовао у Првом светском рату. Ми смо имали сусрет сто година касније, у краљевском двору. То је био заиста важан историјски сусрет – рекао је Александар Карађорђевић.
(Телеграф, Недељник)
