Прочитај ми чланак
Нова година је најстарији од свих празника, а први пут је, по мишљењу неких зналаца, обележен у старом Вавилону пре, око, 4.000 година! Отад, многи обичаји су променили…
Према старим писцима, прослављање Нове године је настало од светковине рађања Сунца и, током историје, како су се мењали религијски системи, мењали су се и календари и начини рачунања времена, па и дан кад се дочекује Нова година.
У Византији је почетак године био 1. септембар. Први јануар („јануарске календе“) био је у стара времена дан кад су у Риму конзули ступали на дужност. Тад је приређивано опште славље уз међусобна честитања и дељење поклона…
У старом Риму, Нова година је почињала на мартовске календе, 1. марта…
Хришћани су вековима зазирали од обележавања Нове године због противљења паганским традицијама, па се, тек, од 12. века, постепено прихвата 1. јануар као почетак календарске године.Разне културе и религијски системи имају различите обичаје за дочек Нове године, ипак, Грегоријански календар, данас се, из практичних разлога, користи у готово целом свету…
За Кинезе, лунарна Нова година је Празник пролећа – највећи народни празник уочи ког се детаљно чисте станови и куће као симбол одбацивања свег старог, а на улицама се организују церемонијалне прославе с великим „змајевима“ од хартије као знацима моћи у успеха. На Нову годину, у Кини су сва врата окићена нечим црвеним јер је црвена симбол среће и весеља. Иако све породице припремају славље на Новогодишњу ноћ, из кућа се уклањају сви ножеви на 24 сата, да се нико не би повредио јер би незгода значила да је та особа „пререзала“, односно, спречила породичну срећу у наступајућој новој години…
У Јапану се овај празник слави уз свечану трпезу испуњену нарочитим специјалитетима, а у поноћ се долазак Нове године оглашава са 108 удараца звона с будистичких храмова који означавају, по предању, 108 могућих човекових грехова… Јапанци дочек Нове године обележавају сав дан. Они, са слављем, почињу ујутро кад чишћењем кућа, обичајем познатим као „оусоуји“, што значи да „терају прашину“ из прошлости и припремају кућу за успешну нову годину…
Шпанци у поноћ једу грожђе и, то, по 12 зрна да би били срећни свих 12 месеци у години…
Грци једу колач у ком се налази новчић који доноси срећу оном ко га нађе. Прво парче хлеба је за малог Исуса, друго за оца куће, а треће за кућу. Ако се новчић нађе у трећој кришки, те године ће рано доћи пролеће, а породица се може надати срећи целе године. Грци често позивају посебног пријатеља или члана породице да уђе први у кућу за ког се верује да ће унети срећу и спречити лоше ствари да уђу… Приликом картања које је обичај у грчким породицама, обично се игра у неку симболичну своту (новца) и, по свем судећи, помало се и „вара“. То није нимало чудно, на крају крајева, сматра се да ће победника игре током следеће године пратити много среће. Друга прилика наступа у поноћ, кад се служи василопита: колач веома слатког укуса у ком је скривен новчић. Онај ко нађе новчић, по веровању, може, током године, да рачуна на много среће…
Аустријанци – једу печење призивајући више благостања. На Нову годину припремају свечан ручак. А за десерт: сладолед од ментола у облику детелине са четири листа. То су главни услови за осигуравање среће у новој наступајућој години…
Немцима је незамислива Новогодишња ноћ без ватромета. Они сваке године за ватромет потроше око 100 милиона евра. Традиција да се у Новогодишњој ноћи направи бука, потиче, још, из средњег века кад су грађани и житељи звецкајући разним предметима ишли улицама како би растерали зле духове… Новогодишња трпеза је, такође, с одређеним ознакама. Супа од сочива или свињетина су знак благостања. Риба значи добру будућност јер увек плива напред. Онај ко за Нову годину простире рубље, сам је крив уколико у новој години буде морао много да ради…
На Нову годину, Британци стрепе ко ће им први доћи у госте, јер, према старим веровањима, то значи колико ћете имати среће у новој години. Ако вам у госте бане мушка особа с поклонима, прави сте срећковић. Немојте се превише надати – сматрају они – ако вас прво посети нека женска особа…
Стари сицилијански обичај каже да ће срећа у новој години доћи онима који на Нову годину једу лазање, али несрећа следи свима који на тај дан једу макароне или било коју другу тестенину осим лазања…
За Нову годину, Норвежани се часте пудингом од пиринча, а унутра сакрију један бадем. Пудинг се послужује у великој посуди у којој се налази само један бадем. Послужује се у чинијице, а верује се да ће особу која у свом пудингу пронађе бадем пратити срећа и богатство…
У многим културама се верује да све у облику прстена доноси срећу јер то симболише „пун круг“, односно, крај једног циклуса. Из тог разлога, Холанђани за Нову годину једу крофне јер верују да оне доносе срећу у новој години.
У Америци, уобичајено новогодишње јело је лонац пиринча с црним грашком и свињетином, с додатком скривеног новћића. Ко га пронађе, биће срећан наступајуће године. Обичај су донели афрички робови. Обичај поклањања пољупца у поноћ, у Америци, потиче од маскенбала који су били уобичајени током историје. Према традицији, маске су означавале зле духове из старе године, а пољубац је представљао прочишћавање у новој години…
У Бразилу је обичај да се у Новогодишњој ноћи носи бела одећа за срећу и мир у години која следи. После славља у поноћ уз музику, ватромет и вечеру, Бразилци одлазе на плажу где прескачу „седам таласа“, бацају цвеће у океан, док неки пале свеће у песку да би им Нова година донела срећу и богатство…
Данци разбијају тањире! Ни мање ни више него испред своје куће. Стари тањири се чувају целе године и у поноћ се бацају пред улазна врата пријатеља. Што више тањира разбијете, то имате више пријатеља! Тако да ако вас неко у поноћ буде гађао тањиром, немојте се љутити – вероватно је Данац!…
Италијани су увек бучни, а таква им је и прослава Нове године. Штавише, што је већа бука, то ће, наводно, зло брже побећи. Има логике јер што је већа бука, свако ће побећи. То није све. Такође, из куће бацају све старе, непотребне ствари, од намештаја до одеће. И то кроз прозор! (Очигледно да се у Београду Нова година слави сваки дан!) Додуше, ово оправдава опажања свих који су били у Риму и околини. Шта избаце за Нову годину, не чисте до следеће. С друге стране „Чизме“ (Италија), стари сицилијански обичај каже да ће срећа доћи онима који на Нову годину једу лазање…
Као што Шпанци једу грожђе, Кубанци једу по 12 грејпова који, такође, означавају месеце године. Замислите им изразе (лица) док их једу…
Ова традиција је повезана како за Колумбију, тако и за већину латиноамеричких земаља: у свакој породици се шије специјална лутка која представља Стару годину, затим се лутка пуни парчићима старе одеће сваког члана породице. После, долазе на ред хартијице на којима је сваки члан породице написао шта је то чег би волео да се отараси у новој години. Кад се све, то, лепо упакује и зашије, лутка се износи напоље на трем куће и пали тачно у поноћ! Оставља се да гори све док се не претвори у пепео јер је, тек, тад, са сигурношћу отерана несрећа. (У неким крајевима Србије, овако се ослобађају вампира!) Међутим, није нам познато шта раде Колумбијци који живе у становима. Да ли пале лутке на тераси?…
Јевреји, с обзиром да су расути по „белом“ свету – не може се, само, рећи Израел – такође славе другу Нову годину… Кад је славе, једу, само, слатка јела што се сматра знаком плодности и дуговечности. Вероватно овај обичај сеже далеко у прошлост, пре сазнања о штетности шећера у већим количинама… Јеврејска Нова година је духован празник којим се обележава годишњица стварања света. Датум је променљив због примене соларно-лунарног календара.
У Израелу се Нова година, звана “Росх Хасханах” (рош хашана) назива и “празник труба”. Славље траје 48 сати, али, само, као увод у пост и десетодневно покајање. Да би предстојећа година у сваком погледу била слатка, у јеврејским породицама се послужују слатке јабуке с медом и колачем од меда за дочек. Поред тог, служе се слатка јела од шаргарепе, која су знак умножавања среће…
На Хаитију се за Нову годину срећа призива обавезним облачењем нове одеће и размењивањем поклона…
Јапанци у кућу стављају гранчице јела како би осигурали дуг живот, стабљике бамбуса који симболизирају благостање и слике расцветале трешње за племенитост…
Шкотланђани… У Единбургу можда није највећа прослава на свету, али је свакако веома необична. Пре поноћи, готски сокаци овог дивног града, напуне се слављеницима који играју уз уобичајене мелодије за виолину и гајде, а припити мушкарци у килтовима често рецитују поезију локалних писаца. Тај креативан хаос и пријатељска атмосфера понекад измакне контроли, али, чак, ни полиција не реагује на безазлене испаде. Ретко ко се у Единбургу одлучује да слави у пабовима или клубовима јер је на улици много занимљивије. Уз то, поред толико људи, можете бити сигурни да ће вас, бар, неко пољубити (у образ) кад откуца поноћ!
Оно што је најнеобичније с Хогманејом је што се провод не завршава простим разиласком кућама. Наиме, у Новој години, хиљаде људи ускаче у ледену воду, а тај обичај се назива Лоонy Доок…
Исламска Нова година – Према Лунарном календару, за све муслимане света, са заласком сунца (16.41 сати), наступа Нова 1435. хиџретска година. Хиџра је арапска реч и значи исељење посланика Мухамеда и његових следбеника из Меке у Медину 622. године. Муслимани Балкана на разне начине обележавају хиџретску Нову годину – у џамијама учењем Курана, пригодним програмима и предавањима. Пресељење Посланика Мухамеда и првих муслимана из Меке у Медину, хиџра, полазна је тачка рачунања времена муслиманског календара, а овај историјски догађај муслимани су узели за почетак своје ере. Хиџретска година траје око 354 дана, а састоји се од 12 месеци. Једанаест дана је краћа него у Сунчевом календару. То чини да се датум Хиџретске нове године разликује сваке године.
Хиџретски календар је службен календар у многим исламским земљама, а посебно у Саудијској Арабији…
Друге исламске земље користе Грегоријански или Јулијански календар за цивилне сврхе и окренути су хиџретском календару само за верске потребе. Хиџретска нова година је државни празник у земљама – Бангладеш, Комори, Џибути, Египат, Индонезија, Ирак, Иран, Јордан, Кувајт, Либан, Либија, Малезија, Малдиви, Мауританија, Мароко, Сенегал, Судан, Тунис, Уједињени Арапски Емирати и Јемен.
У Србији се у Новогодишњој ноћи једе прасеће печење чем, често, умемо да се подсмевамо, али ово је, као и код осталих народа, знак обиља и наговештава богату и успешну нову годину. Сарма од киселог купуса се подразумева, без „сласне, масне и с димљеним месом“, свечана трпеза је незамислива. Па разне врсте погача, пита, торти, ситних колача… кад је немогуће одолети тако богатој понуди и замисли домаћице… свакако, ако се за толико „нађе“ пара!
Сваке новогодишње ноћи, преко два милиона људи у Сиднеју посматра ватромет изнад сиднејске Опере а онда, уз „потоке“ шампањца, славе на градским трговима и на плажи. Сиднејски ватромет је обично оно прво што гледамо у новогодишњим вестима, Нова година код њих стиже мало пре него код нас (због Датумске границе)…
Обичај да се у Новогодишњој ноћи једе грожђе постоји и у Гватемали, па се једе по једно зрно на сваки сат, од поднева до поноћи, а, уз свако зрно, пожели се по једна жеља…
Подизање кристалне кугле на Тајмс-скверу, у Њујорку, већ је постало широм света симбол испраћаја Старе године, ту се одбројавају последњи секунди Старе године уз звуке снимљене песме “Њујорк, Њујорк” у гласу Френка Синатре…
У Мексику, жене Нову годину обавезно дочекују у црвеном рубљу!
У Русији, дванаест секунда пре поноћи, влада потпуна тишина, сви у себи помишљају жеље за Нову годину. У поноћ отварају врата како би Нова година слободно ушла. Руси, такође, верују да је онај ко им први уђе у кућу – весник среће, а више воле да им први посетилац буде мушкарац! Ако изађу на тргове, обичај је да једни друге часте сувим шљивама пуњеним орасима…
Марина Беј је место у Сингапуру на ком људи дочекују Нову годину, гледају ватромет и 20.000 балона који се дижу ка небу носећи са собом преко 500.000 жеља написаних на хартијицама…
У Еквадору, пале се све оне слике које подсећају на лошу Стару годину.
У Индији се Нова година не дочекује у кући већ на улици…
Румуни у Новогодишњој ноћи разговарају са животињама и саопштавају им своје жеље…
Итд., и сл.
Ипак, да додам и ово…
Само две ствари…
Прво…
У Лондону, два британска кувара, за Нову годину, приређују јединствен доживљај са снегом који мирише на брескве, јестивим конфетама (!), и, то, конфетама с укусом банане… као и црвеним ватрометом из ког се шири мирис јагода! Такав је обичај „наметнут“ за ову Нову годину. Можда ће се, уз обавезан новогодишњи пољубац, чути: „Волим те, бананасто!“… „јагодичасто“… „поморанџасто“… или ће се употребити назив неког другог воћа јер ће Лондонци, ове Нове године крај Темзе, имати „мултичулан ватромет“!… Свакако, у све, ово, „прсте“ је морала да „умеша“ и наука+техника+инжењеринг: падаће (с неба!) снег с мирисом брескве и јестиве конфете, већ споменуте, с укусом банане! А све ће бити и на телевизији, дакле, уживо!…
Друго…
Деда-Мразу је ове године, већ, послато… и још се шаље!… осам милиона писама – саопштило је Светско удружење пошта, из Берна – како преноси француски лист „Поен“. Адреса је – зна се – „ЗА ДЕДА-МРАЗА, СЕВЕРНИ ПОЛ“.
(Башта Балкана)
