Један од пореза који најкасније до половине маја треба да плате поједини грађани је порез на доходак. То је заправо порез који се плаћа једном годишње, а ову обавезу имају они који за годину дана остваре доходак већи од троструког износа просечне годишње плате у Србији. Иначе, овај намет се плаћа у износу од 10 до 15 одсто оствареног дохотка.

Шта је порез на доходак грађана?

Порез на доходак је намет на зараду или неку другу врсту добити. Ипак, њега не морају да плате сви који остварују неку добит. Он је обавезан за она лица која у једној години остваре доходак који је већи од троструког износа просечне годишње плате у Србији, и то у години за коју се плаћа порез.

Дакле, када се сабере доходак остварен сваког месеца у једној години, а он буде већи од троструке просечне плате, онај ко је овај доходак остварио у обавези је да плати порез.

Обвезници годишњег пореза на доходак грађана могу да буду резиденти наше државе, који порез плаћају за доходак који је остварен у Србији или у некој други земљи, као и нерезиденти, односно сви они чије је место боравишта у иностранству, али који остварују доходак на територији Србије.

Иначе, рок за пријаву је најкасније 15. мај текуће године, за добит остварену у претходној години.

Које врсте пореза на доходак постоје?

Постоји неколико врста прихода који спадају у доходак, који се опорезују на овај начин. То су на првом месту зараде.

Потом, ту спада опорезив приход од самосталне делатности односно добит предузетника, основица код паушалног опорезивања, опорезиви приход од ауторских и сродних права, опорезиви приход од издавања покретних ствари, опорезив приход од издавања непокретности, опорезив приход спортиста и спортских стручњака, али и бројни други приходи који су регулисани Законом. На пример, на овај начин се опорезују власници угоститељских објеката, посланици и одборници и тако даље.

Шта улази у годишњи порез на доходак грађана?

Доходак који се овако опорезује заправо представља разлику између укупног годишњег збира опорезивог прихода, умањену за порезе и доприносе на терет примаоца прихода, односно пореског обвезника, и неопорезивог износа. То заправо значи да се укупни остварени приходи умањују за плаћене порезе и доприносе, од чега се потом одузима неопорезиви износ.

Тако добијена пореска основица може да се умањи кроз одређене одбтике. Она заправо представља разлику између опорезивог дохотка и одбитака. Први одбитак на који порески обвезник има право је 40 одсто од просечне годишње зараде по запосленом. За издржаваног члана породице, могућ је одбитак од 15 одсто од просечне годишње зараде по запосленом. Иначе, издржавани чланови породице су малолетна или усвојена деца, деца на редовном школовању или за време незапослености, али само уколико живе са пореским обвезником, унуци, брачни партнер и родитељи или усвојиоци. У овом случају, постоје нека ограничења.

Тако укупно умањење не може да буде веће од 50 одсто дохотка за опорезивање. Такође, ако су два или више чланова породице обвезници годишњег пореза на доходак грађана, само један од њих може да оствари право на одбитак.

Иначе, пореске стопе износе 10 и 15 одсто, зависно од износа који се опорезује.

Тако се порез од 10 одсто плаћа на износ дохотка до шестоструке просечне годишње зараде, док се за веће износе плаћа 15 одсто.

С друге стране, камате на штедњу, дивиденде, приходи од осигурања, добици од игара на срећу и слично – не опорезују се на овај начин.

Уколико особа која пријављује порез није резидент Србије, онда ово треба да уради у Пореској управи на чијој је територији остварен приход, тамо где има пријављено место боравишта или тамо где је седиште пореског пуномоћника, односно особе која је овлашћена да обавља послове везане за ПДВ у име страног лица у Србији.

Подношење пријаве онлајн

Пореска пријава за годишњи порез на доходак грађана може да се поднесе у писменом облику, али и онлајн, преко портала Пореске управе. Подносилац пријаве који жели то да уради електронским путем, треба да се логује на портал у делу е-порези.

Потом, потребно је унети личне податке, попут имена и презимена, а ту су и ЈМБГ и ПИБ.

Уколико пријаву подноси лице које је овлашћено за то, након логовања се на екрану појављује листа пореских обвезника за које је то лице овлашћено да подноси пореске пријаве, а потом је потребно одабрати обвезника за којег у том тренутку подноси пријаву.

На екрану у делу “Избор пријаве“, потребно је одабрати пријаву ППДГ-2Р, а након акције “Изабери“ биће омогућен унос података, претрага постојећих пријава и листа постојећих пријава које су поднете за тог пореског обвезника.

Ова пријава састоји се из шест делова.

То су подаци о пријави, подаци о пореском обвезнику, о издржаваним члановима породице, о приходима који се опорезују, попис приложених доказа и напомена пореског обвезника, пуномоћника или заступника.

Они обвезници који ипак желе да поднесу пријаву уживо, то могу да ураде у Пореској управи на чијој територији је пријављено његово место пребивалишта.

Иначе, порески обвезник може Пореској управи да тражи продужетак рока за подношење пријаве, али то мора да уради пре 15. маја.

Овај захтев се углавном одобрава уколико за то постоје оправдани разлози, попут одсуствовања из земље, болести, елементарне непогоде и слично, и то најчешће пет дана од пријема захтева за продужење рока.

Рок се продужава све до престанка разлога због којег се уопште тражи продужење, али најдуже шест месеци од дана истека законски одређеног рока за подношење пријаве.

Иначе, уколико захтев буде одбијен, порески обвезник нема право на жалбу.

Порез на капиталну добит

Капитална добит представља приход који настаје продајом стварних права на непокретностима, ауторских права, удела у капиталу правних лица, акција и осталих хартија од вредности, инвестиционе јединице и дигиталне имовине, на пример крипто валута.

Примера ради, када неко одлучи да прода стан, пронађе купца и договори цену, постоји велика вероватноћа да ће морати да плати порез на капиталну добит. Рецимо, ако неко продаје стан по већој цени од оне по којој је купио стан, дакле како би зарадио, он је у обавези да плати овај порез.

С друге стране, ако неко продаје стан како би купио нови, он неће морати да плати порез на капиталну добит. Разлог за то јесте што циљ продаје у овом случају није остваривање неког добитка, већ решење стамбеног питања.

Стопа пореза на капиталну добит износи 15 одсто на утврђену разлику између набавне и продајне цене. На примеру продаје стана, власник који продаје стан како би зарадио, платиће порез у износу од 15 одсто разлике између цене по којој је продао и по којој је купио стан.

Развојни пут тужиоца Стефановића: Од санитарног инспектора до партијског комесара https://t.co/3MNoXeOKDf

— СРБИН инфо (@srbininfo) March 9, 2023

Извор: nova

Ознаке: порез на доходак, порески обвезници