Прочитај ми чланак

КАКО СЕ У РУСИЈИ стимулише наталитет?

0

Руске власти се труде да спрече пад наталитета забележен од 2015. године. Шта је држава учинила по том питању и зашто само жене имају олакшице?

Министарка образовања Олга Васиљева предложила је да се студенткињама које су постале мајке обезбеди бесплатно студирање. Сада је нацрт дотичног закона стављен на јавну расправу, а ако буде усвојен почеће да важи већ ове године.

Та иницијатива је само једна у низу мера којима држава прибегава како би стимулисала наталитет. Пад наталитета забележен од 2015. године (пре тога, од 2009. до 2015. забележен је пораст наталитета) проузрокован је тиме што су стасала деца рођена 1990-их, када је наталитет био у великом паду, тако да сада та генерација има пропорционално мање деце од претходних генерација. Са друге стране, морталитет је у регионима Русије остао исти, а понегде је и већи него што је био.

Новим стимулансима у виду „додатка за бебе“ који примају млади родитељи држава је успела да сузбије негативан природни прираштај. Крајем децембра 2016. године руски премијер је наложио шесторици министара да припреме нове мере, а предлог министарке образовања је само један од њих.

Матерински капитал

Директор Центра за демографска истраживања универзитета „Висока школа економије“ Сергеј Захаров сматра да је у Русији политика стимулисања наталитета готово увек везана за новац, а не за човека, односно за његово слободно време, за флексибилно радно време и улогу оца или мајке.

Једна од најважнијих ставки државног финансирања у овој области је матерински капитал који добијају све мајке за друго дете. Програм је покренут 2007. године и важи на територији целе Русије. Ради се о значајној суми новца. Она се сваке године индексира и за десет година је са почетних 250.000 рубаља порасла на 453.026 рубаља (са 4.465 долара на 8.000 долара). Истина, новац се може добити тек када истекну три године од порођаја, и то само за одређене сврхе. На пример, новцем од материнског капитала може се отплатити кредит за стан, јер се тај трошак може подвести под побољшање стамбених услова. У појединим регионима укупна вредност материнског капитала може покрити 70% вредности стана.

Према најновијој одлуци, програм ће важити још две године (али се сума више неће индексирати), а за регионе се издвајају додатне субвенције. На пример, све преостале рате стамбеног кредита у Хабаровску замењује рођење трећег, а у Мордовији четвртог детета.

Разматра се и предлог да се породице са много деце ослободе од пореза на имовину.

На питање у којој мери тако велика новчана помоћ као што је матерински капитал доприноси повећању наталитета експерти поменутог универзитета „Висока школа економије“ одговарају да је према њиховим анализама број деце по једној жени у репродуктивном узрасту порастао само за 0,15%.

„Ми смо мало пренаглили са додацима и материјалним стимулансима од 2007. до 2015. године. Такви стимуланси боље дејствују у краћем периоду“, рекао је у интервјуу за „Руску реч“ Захаров. Он је тиме хтео рећи да је у појединим случајевима то утицало на „календар рађања“, јер су родитељи жељено дете добили раније него што су првобитно планирали, или је интервал између првог и другог детета био краћи од планираног, али да су матерински капитал и остали програми слабо утицали на мишљење грађана Русије о оптималном броју деце у породици (према последњим подацима просечан показатељ је 1,6 детета на једну жену у репродуктивном узрасту). Другим речима, породице са много деце нису постале стандард, сматра Захаров.

2 коментара “КАКО СЕ У РУСИЈИ стимулише наталитет?

  1. grebak grebić каже:

    Све приче око овог проблема су само приче. Стварност је стварност и она је једина реалност. Сви „мудраци“ су у суштини само шарлатани. На дијаграму културе и наталитета у свим земљама наћи ће те потпуно исту ствар. Према томе решење је ту, али воља и разум нису компатибилни. За решавање те тешке једначине још увек је најбоља она средњевековна метода. Нажалост она је отишла на страћиште светског (НЕ)развоја. И да не филозофирамо, предлог решења могу наћи само елитни студији науке базиране на математици и филозофији. Све остало је „смути па проспи“. Зависне (можда и независне) параметре ставити у једначину, уместо у бубањ, и решење залепити ЗАКОНУ који мора поштовати влада и управљати се према томе, а никако према брљотинама појединаца. Ако се функционалност повеже са законском обавезом под кривичном одговорношћу онда у релативни успех се може и мора веровати. Све остало би опет било у неизвесности, а неизвесност води пропадању.
    Обзиром да ни једна држава није пришла оваквом студиозном решавању успеси су варијабилни и углавном промашаји.

  2. Горан1 каже:

    1) Мислим да оне које траже паре да би рађале и они који би да им се плати што праве децу, не треба то ни да чине! Разлог је недостатак најбитнијег за неговање деце, а то је љубав и спремност за одрицање од сопствених задовољстава зарад уживања у много лепшем, а то су деца, са свим што доносе.
    2) Патријахална породица као биолошки одржив модел је разорена, а матријахарт и равноправност очевидно нису биолошки одрживи.
    Зашто?
    Не постоји биолошка равноправност између полова. Мушкарци имају већу радну способност, али су потпуно неспособни у оном што је најбитније, а то је рађање. Даље, деца су у раном узрасту биолошки везана за мајку и зато жена која се посвети рађању и нези више деце може да се поздрави са каријером.
    3) Предлог решења долази из ставова да жена која роди и однегује 4-ро деце не даје мањи допринос заједници од запослене у државној служби са 4-тим степеном стручне спреме (мед. сестра, службеница, …) или она која роди и однегује 7-ро деце доприноси заједници не мање од оне са 7-им спепеном стручне спреме (правнице, учитељице, …).
    Према томе многодетним женама (не мање од 3-је деце) треба признати степен квалификованости једнак броју деце коју су родиле и негују и дати им такву плату и сва остала материјална примања (уплате за пензију, …) као да раде у државној служби.
    Исто треба да се односи и на очеве који сами подижу децу.
    Одакле намаћи паре?
    Опорезивањем бездетних и малодетних, а старијих од (рецимо) 26 година! Нека се љуте колико хоће, али не можете бити равноправан члан заједнице, а да не дајете пуни допринос. Они који желе децу, а из мед. разлога не могу да их имају сигурно се због овога не би љутили, а себични и саможиви боље нису заслужили.
    4) Велики је проблем и преовлађујућа представа о смислу живота у телесним задовољствима и онима која се купују за новац и следственим односом према рађању и одгајању деце.
    Посао родитеља није да дете заштити од свега и пружи му све шта пожели и сва задовољства овога света, већ нешто треће, а ти је да дете оспособи за самосталан живот! А дете ће у животу проћи сразмено сналажљивости коју буде поседовало у условима и друштву у коме се буде нашло, што се најбоље учи у вишедетним породицама (што више то боље) и стварањем радних навика, од малих ногу.
    5) Како спровести овакав предлог?
    Немам појма, у условима демократије сумњам да је могуће, јер свако тело тежи стању мировања или једноликог праволинијског кретања, све док га нека сила не принуди да то промени.
    Има ли такве силе на видику?
    Има: Шиптари, Турци, муслимански мигранти.
    Заиста, ако не дође до веома скорих и темељних промена у провлађујућим друштвеним ставовима, Српкиње ће опет рађати по 10-ро, али као Шиптрске, Турске, … буле.
    П.С.
    Шта ћете Еупонци, нисте хтели да КиМ буду Србија, онда ће ово што се још увек Србијом зове постати Косово, без остатка. То је и поштено, „Сваки народ има власт и судбину какву заслужује“!
    А није ни у ЕУропи боље. Зар нисте приметили да су милиони људи у Француској бирали да их води човек душевно неспособан да има децу!

Коментари су затворени.