Прочитај ми чланакРуске власти се труде да спрече пад наталитета забележен од 2015. године. Шта је држава учинила по том питању и зашто само жене имају олакшице?
Министарка образовања Олга Васиљева предложила је да се студенткињама које су постале мајке обезбеди бесплатно студирање. Сада је нацрт дотичног закона стављен на јавну расправу, а ако буде усвојен почеће да важи већ ове године.
Та иницијатива је само једна у низу мера којима држава прибегава како би стимулисала наталитет. Пад наталитета забележен од 2015. године (пре тога, од 2009. до 2015. забележен је пораст наталитета) проузрокован је тиме што су стасала деца рођена 1990-их, када је наталитет био у великом паду, тако да сада та генерација има пропорционално мање деце од претходних генерација. Са друге стране, морталитет је у регионима Русије остао исти, а понегде је и већи него што је био.
Новим стимулансима у виду „додатка за бебе“ који примају млади родитељи држава је успела да сузбије негативан природни прираштај. Крајем децембра 2016. године руски премијер је наложио шесторици министара да припреме нове мере, а предлог министарке образовања је само један од њих.
Матерински капитал
Директор Центра за демографска истраживања универзитета „Висока школа економије“ Сергеј Захаров сматра да је у Русији политика стимулисања наталитета готово увек везана за новац, а не за човека, односно за његово слободно време, за флексибилно радно време и улогу оца или мајке.
Једна од најважнијих ставки државног финансирања у овој области је матерински капитал који добијају све мајке за друго дете. Програм је покренут 2007. године и важи на територији целе Русије. Ради се о значајној суми новца. Она се сваке године индексира и за десет година је са почетних 250.000 рубаља порасла на 453.026 рубаља (са 4.465 долара на 8.000 долара). Истина, новац се може добити тек када истекну три године од порођаја, и то само за одређене сврхе. На пример, новцем од материнског капитала може се отплатити кредит за стан, јер се тај трошак може подвести под побољшање стамбених услова. У појединим регионима укупна вредност материнског капитала може покрити 70% вредности стана.
Према најновијој одлуци, програм ће важити још две године (али се сума више неће индексирати), а за регионе се издвајају додатне субвенције. На пример, све преостале рате стамбеног кредита у Хабаровску замењује рођење трећег, а у Мордовији четвртог детета.
Разматра се и предлог да се породице са много деце ослободе од пореза на имовину.
На питање у којој мери тако велика новчана помоћ као што је матерински капитал доприноси повећању наталитета експерти поменутог универзитета „Висока школа економије“ одговарају да је према њиховим анализама број деце по једној жени у репродуктивном узрасту порастао само за 0,15%.
„Ми смо мало пренаглили са додацима и материјалним стимулансима од 2007. до 2015. године. Такви стимуланси боље дејствују у краћем периоду“, рекао је у интервјуу за „Руску реч“ Захаров. Он је тиме хтео рећи да је у појединим случајевима то утицало на „календар рађања“, јер су родитељи жељено дете добили раније него што су првобитно планирали, или је интервал између првог и другог детета био краћи од планираног, али да су матерински капитал и остали програми слабо утицали на мишљење грађана Русије о оптималном броју деце у породици (према последњим подацима просечан показатељ је 1,6 детета на једну жену у репродуктивном узрасту). Другим речима, породице са много деце нису постале стандард, сматра Захаров.
